БЕЛЕЖНИЦА ИЗ АМЕРИКЕ ПРВИ ПУТ У ЈАВНОСТИ: Предраг Протић поводом изложбе којом МСУ обележава век од рођења његовог оца

Миљана Краљ

25. 10. 2022. у 15:02

СВОЈЕ утиске током полугодишњег студијског боравка у САД, где је, захваљујући Фордовој стипендији, прикупљао искуства за отварање Музеја савремене уметности, Миодраг Б. Протић (1922-2014) педантно и посвећено бележио је у једну свеску, од прошле седмице изложену у Легату Зорић-Чолаковић МСУБ, на поставци којом ова институција обележава стогодишњицу рођења свог оснивача и легендарног управника.

БЕЛЕЖНИЦА ИЗ АМЕРИКЕ ПРВИ ПУТ У ЈАВНОСТИ: Предраг Протић поводом изложбе којом МСУ обележава век од рођења његовог оца

Посета данске краљице Маргарете нашем музеју/ Фото: Приватна архива и МСУБ

За ову прилику бележницу је, из породичног наслеђа, уступио његов син, инжењер Предраг Протић.

- Сваке недеље, након посете неком музеју, а најдуже се задржао у њујоршком Музеју модерне уметности, где је имао прилику да сарађује и са оснивачем Алфредом Баром и главним кустосом Филипом Џонсоном, те белешке је разрађивао и претварао у подужа писма колективу МСУ. Та преписка је сада изнета из фундуса и на изложби се налази у истој витрини као и ова свеска - прича за "Новости" син нашег славног сликара, критичара, писца, једне од последњих ренесансних личности српске културе. - За њега је тада највећа дилема како практично урадити поставку да најбоље прикаже развој југословенске уметности, јер је педесетих година, захваљујући политици откупа, већ направљена завидна збирка.

У до сада никада излаганој свесци је и много техничких забелешки везаних за расвету, параване, боје простора усклађене са сликама, а према оцени Протићевог сина, управо је, у односу на оно шта је код нас постојало, модернизовано схватање начина на који се представљају дела одређене поетике и епохе, оно најбитније што је донео из Америке:

- И организационо устројство МоМА је пренео у МСУ, укључујући службу за уметничку документацију, односе са јавношћу, едукацију. Све што је тамо видео да подигне свест, шире од самог отварања неке изложбе.

Сведочанство о настанку музеја на Ушћу/ Фото: Приватна архива и МСУБ

Како нам открива саговорник, у свесци су запажања из Гугенхајма, Метрополитена...

- Стипендија му је омогућавала да види и збирке које нису биле отворене за јавност. Морао је да иде и на курс енглеског, три пута недељно. Међу професоркама је била једна са којом су се сеансе на крају претвориле у његове часове њој о уметности, и то на француском.
После пет месеци до Протића су доспеле вести да се овде "мења клима", после говора у коме је Тито рекао да се новац радног народа више неће давати за модерну уметност, а да ко хоће да слика апстрактно, извитоперено, то би требало да ради о свом трошку:
- Све оно што је за време Митре Митровић, педесетих година било освојено као слобода стваралаштва и што је уз подршку међуратног поколења славних сликара довело до стварања прво Модерне галерије, а после и МСУ, било је доведено у питање јер су се Титове речи у комитетима, претвориле у радне акте и почели су разни притисци, који су се одразили и на градњу музеја - присећа се Протић разлога због којих се његов отац раније вратио уз Америке.

- Било је многих који су пројекат сматрали скупим, чак и ружним, попут Крцуна, чија је опаска остала упамћена: "Боље да платимо него да сутра ми будемо криви због очигледно ружног објекта." Појавила се идеја да би требало избацити паркет од храстовине и мермер и ставити ПВЦ под и да фасада не би требало да буде од венчачког камена већ од цигле. Чим је стигао, отац је одмах отишао код Веселинова, Драже Марковића, Душана Петровића Шанета. Као човек из венчачких рудника, Шане га је одмах подржао. Али није било лако.

Овог раздобља у животу свога оца Предраг Протић, који је тада био гимназијалац који је почео да се бави хокејом, сећа се као периода велике запослености, ужурбаности:
- Имао је много обавеза, тражио је подршку са свих страна. Враћао сам се са Ташмајдана, са тренинга, некада и у поноћ и затицао га како слика. То га је смиривало. Било је то стресно време, са бригама због тога што се отварање музеја отегло две године дуже него што је планирано.

Миодраг Б. Протић са макетом здања/ Фото: Приватна архива и МСУБ

Прегледајући фиоке у породичном стану, док су трајале припреме актуелне поставке, саговорник нам каже како је пронашао и неке од каталога са изложби где се представљала југословенска уметност, а које немају у МСУ. На некима је његов отац био учесник, као сликар.

- Када је изабран за директора МСУ, дао је оставку у НИН-у на место ликовног критичара и није више самостално излагао, а пре тога имао је по десетак поставки.

Присећа се и приче како је отац на радију чуо да је награђен у Венецији, јер су тада на Бијенале одлазили само комесари изложби.

- Слика за коју је у Венецији 1956. добио награду Унеска, кружила је на њиховим изложбама по целом свету и била на календарима. Ово дело, као и друга која су у МСУ, последњи пут су била виђена на ретроспективи 1982, приређеној после његовог одласка у пензију. За поставку коју је пролетос, поводом стогодишњице, приредила галерија "Рима", успели смо да добијемо четири такве слике. Публика је била одушевљена, што говори да њихова вредност није пролазна.

ПРОТИЋИ: Предраг и Миодраг

Век Миодрага Б. Протића у МСУ ће 8. новембра бити обележен и симпозијумом, а после тога ће у Врњачкој Бањи, где је рођен, бити организован и Округли сто. Ове године су у Бањи имали две изложбе у Библиотеци, једну посвећену "Нојевој барци", а другу акварела, док је у Замку Белимарковић, у сарадњи са МСУ и породицом, представљено 21 дело. На питање да ли је у фиокама остало необјављених рукописа награђиваног писца мемоарске прозе, његов син одговара:

- Мој отац је брусио своје текстове, па су рукопис прво прекуцавале дактилографкиње, потом смо моја супруга Јелена и ја текст пребацивали на дискете, а онда је трећа верзија "Нојеве барке" рађена код издавача, СКЗ-а. Постоје разне забелешке, фусноте које нису објављене. Нарочито оне које су се односиле на неке деликатне догађаје. Није хтео да штампа ниједно име колеге из Децембарске групе, који су после били у Комитету и острвили се да га смене, као и Миру Траиловић. Али нису успели. Мој став је да, ако отац нешто за живота није хтео да објави, било би непримерено да то ми радимо.

У фиокама је недавно пронашао и стихове Милене Павловић Барили на шпанском, у рукопису, које је отац добио негде из света, са објашњењем ко је човек који их шаље:

- Од Јеше Денегрија тражили су из "Службеног гласника" да напише монографију о Барилијевој, али он је био довољно скроман да им каже да бољу од Миодрага Протића не може да направи, и упутио их је на мене, па сам им бесплатно успупио да је штампају, а ускоро ће изаћи и још једно издање. Он је практично открио њено дело - прича саговорник показујући књигу о Паризу Бруна Барилија, Милениног оца, добијену од њене мајке Данице.

"Акваријум"

Француски

Његова генерација која је дошла из кућа са патосаним подовима имала је страховиту жељу за успехом. Поготово из средина каква је била његова Врњачка Бања, која је само током лета била монденска. Туберкулоза му је однела мајку, а и он је два-три пута био у опасности да од тога не преживи. После Другог светског рата лечио се по санаторијумима и читао француске књиге. Језик је научио у Дворцу Белимарковића, чија је супруга била Францускиња, као и од жена инжењера који су правили авионе у француској фабрици у Краљеву. Тако да је касније могао и да пише на француском о нашој уметности - прича Предраг Протић, показујући алманах на француском, у коме је, уз текстове Андрића, Крлеже, Вуча, и текст његовог оца, који је тада имао 36 година.

"Герника" и "Пијана лађа"

Највећи утисак из САД био је како су у МоМА позиционирали Пикасову "Гернику" као кључно дело - открива син првог управника МСУ. - То је он после применио овде са "Пијаном лађом" Саве Шумановића. Могли сте да је видите са сваког нивоа зграде. А чувено Шумановићево дело доспело је у музеј тако што је један колекционар, који је имао и дела Бјелића и Јоба, хтео да их прода, под условом да му се из заједничког стана исели заштићен станар. Мој отац је то успео да уради и узме ова кључна дела.

БОНУС ВИДЕО: КНЕЗ МИЛОШ ЈЕ ОДАВДЕ ОБЈАВИО СЛОБОДУ: У порти Саборне цркве цуло се вековима забрањено звоно

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Две звезде – једно спектакуларно вече!  Да загреје и преокрене будућност

Две звезде – једно спектакуларно вече! Да загреје и преокрене будућност

Рефлектори српске престонице синоћ су били уперени у две звезде - легендарног Здравка Чолића и заиста јединствену, потпуно нову звезду међу уређајима за загревање дувана - Плоом! У препуној хали 5 Београдског сајма, пред више од 1.500 људи и уз добро познате хитове као што су "Ти си ми у крви", "Чија је оно звезда“ и "Тебе чувам за крај", ЈТИ, прва и једна од највећих јапанских инвестиција и цигаретна копанија број један у Србији, лансирала је Ploom X Advanced - најсавременији уређај за загревање дувана са иновативном и јединственом HeatFlow технологијом усавршеном у Јапану.

10. 05. 2024. у 16:45

Коментари (0)

ПРОРОЧАНСТВО СЕ ИСПУНИЛО: Нека се Запад спреми! Он је нови руски министар спорта - жели да окречи Кремљ у бело и врати Јулијански календар