ИДЕАЛИ И СНОВИ ГЕНЕРАЦИЈЕ: Две песме у рукопису великог српског песника Милутина Бојића

Вукица Стругар

25. 11. 2022. у 16:29

У НОВЕМБАРСКИМ данима, када се сећамо прерано преминулог песника Милутина Бојића (1892-1917) који није дочекао крај Великог рата, не можемо а да не помислимо на то како је имати тек 25 година на самртној постељи и бити сведок свих великих ратних страдања. Не можемо а да не помислимо какве ли су се мисли ројиле у главама српских младића који су умирали далеко од отаџбине...

ИДЕАЛИ И СНОВИ ГЕНЕРАЦИЈЕ: Две песме у рукопису великог српског песника Милутина Бојића

Фото Н. Скендерија

Овим речима почиње разговор о две мање познате песникове песме ("Звезда" и "Мисао"), које се у рукопису чувају у Библиотеци града Београда, библиотекар саветник Љубица Ћоровић.

Иначе, творац славне "Плаве гробнице" почео је да пише стихове у основној школи, а са осамнаест их већ смело штампа. Од јануара 1910. некадашњи угледни часопис "Дело", готово из свеске у свеску, објављује песме матуранта тадашње реалке. Следеће године, млади песник (сада студент) "прелази" у још значајнији "Српски књижевни гласник" чије критеријуме је одређивало убојито перо Јована Скерлића. По завршетку балканских ратова, Бојић објављује (1914) "Песме", прву збирку изабраних стихова из дотадашњег стваралаштва, не слутећи да је његов не само уметнички него и животни крај, тако близу.

- Бојић је преминуо годину дана уочи краја Првог светског рата, у Солуну, у болници. За живота је објавио једну збирку песама, а ове две готово непознате песме изашле су само једном, 1978, у Сабраним делима. Данас су доступне у дигиталној библиотеци "Милутин Бојић" која баштини песникову заоставштину - објашњава Љубица Ћоровић.

Како објашњава наша саговорница, две песме откривају интимни свет веома младог човека. Писао их је у јеку рата, годину-две пре смрти, делећи идеале и осећања са својом генерацијом:

Јединствен додир са парчетом хартије

НА питање како се библиотекар осећа у сусрету са рукописом, наша саговорница одговара:

- Необично, као да сте ту, са песником. Реч је о парчету хартије које је било у рукама Милутина Бојића. Додир с њим нешто је сасвим посебно. Рукопис је, сам по себи, јединствен. Нема копије. Хартија је оштећена, можда је настала и у борби, у време када су прелазили Албанију. Иначе, ове две песме су откупљене после Другог светског рата и налазе се у збирци рукописа Библиотеке града Београда. Нажалост, колегиница није записала од кога је откупила, али је, свакако, била велика сума за то време - две хиљаде динара.

- Песме показују шта су ови младићи мислили и зашто им није било жао да погину. Сами стихови много више говоре него што бисмо ми могли да препричамо... Ти младићи су једни другима род, а род нико ником није. Уједињени, свесни да се већина неће вратити из рата. Морате да размишљате о чему ти дечаци у рововима мисле, какав је то патриотизам. Немају суза, сви су у залету и полету. Бране своје огњиште и своје виђење Србије. И знају да ће и остати скупа у храму искупљења...

За разлику од "Плаве гробнице" оне говоре о мислима које пролазе кроз главу самог песника и његових другова у непосредној близини. Реч је о сасвим личном искуству.

Оловка и таблет

- НАПРЕДАК технике и технологије све је убрзанији. Онај ко је писао на дискетама, "флопи" дисковима, чак и компакт дисковима, више не може да их "прочита" на новом компјутеру. Све нестаје као на некој траци. Ако чувате своја документа у "клауду", преко ноћи могу нестати. Али рукопис, не само као форма, даје вам веома пуно. Много сазнајете и о самом човеку, јер рукопис има веома много слојева. И кад је читко написан, морате га "рашчитавати". Самим тим чином стичете блискост са аутором. У наше време можда само најближи знају ваш рукопис. Све мање људи користи оловку, деца већ улазе у школу са таблетима - каже Љубица Ћоровић (на слици).

- У "Плавој гробници" Бојић посматра један тужан чин, можда са стрепњом да ће се и њему десити. Али, ово је нешто што му се тренутно догађа. Он описује мир своје генерације, посвећеност младих људи вишем циљу без стрепње од судбине... Када учимо историју, ми говоримо о неким бројевима: погинуло је "толико и толико" војника. Ово је прилика да погледамо с друге стране, како се "бројеви" осећају. Сви ти гимназијалци и студенти, са својим надама, љубавима, животима који су тек почињали. Готово голобради, постигли су унутрашњи мир из свог дубоког уверења. О томе сведоче ове песме. Нама је данас можда чудно, али говоримо о 1917. години. Индивидуализам је одлика нашег доба, у Великом рату владало је велико заједништво. Додуше, било би лепше да је било испољено на неки животни него на овако трагичан начин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЂОКОВИЋ МУ НИЈЕ ПРВИ НА ЛИСТИ: Ево шта је Андреј Рубљов рекао након што је избацио Алкараза у Мадриду