ОД ЖОРЖА ДО ШТРПЦА, СВАЧИЈИ И НИЧИЈИ: Монографија "Уморан од додира" Бранке Санчанин скида прашину немара са имена Угљеше Којадиновића

МОНОГРАФИЈА Бранке Санчанин "Уморан од додира..." о животу и делу великог југословенског глумца Угљеше Којадиновића (1936 -1982) скида прашину немара и заборава с имена једног изузетног уметника, четири деценије после његове смрти.

Фото: Из монографије "Уморан од додира"

Тек нешто више Угљеша је поживео, ипак, за својих четрдесет шест година, оставио је за собом многе антологијске улоге и сведочанства о Жоржу, Подгорском, Дективи, Профешуру, газда Андрији Зерековићу, Бариши Шурцу, Хорацију и, наравно, Давиду Штрпцу.

Ова последња, заправо тестаментарна улога у "Јазавцу пред судом" (у извођењу његове путујуће трупе и с Којадиновићевим редитељским потписом) у последњој етапи живота била је, на неки начин, дуг завичају и родној Крајини. Сада му је, коначно, захваљујући прегалаштву ауторке (иначе библиотекарке Народне библиотеке "Србац"), завичај узвратио достојном посветом. Ова импресивна књига појавила се у издању куће "Атлантик бб" и Општине Србац, а после изласка монографије из штампе, тамошњи Дом културе понео је Угљешино име. Уосталом, у животу, као и на сцени, Којадиновић је затворио круг: његова хумка није ни у Бањалуци ни у Загребу, где је провео већи део живота и каријере, већ у родном селу Разбој, у близини Српца.

Бранка Санчанин

- Човјече, људино, стани! Куд си се у овој данашњој улози упутио? Ниси дуго ходио, а понос си унио у душе оволиког пука који се сабрао, као некад у античкој драми, да испрати свог јунака миљеника, чедо ове равнице, овог краја и вјечног разбојишта... Благо овим вјечним кућама с којима ћеш пребивати, велики наш брате Угљеша! Испратићемо те с пљеском, јер одлазиш у вјечност - изговорио је надахнуто Фабијан Шоваговић на сахрани, којој је у малом крајишком селу присуствовао врх хрватског глумишта.

Којадиновићеве антологијске улоге у ТВ драмама, серијама и филмовима ("Каја, убит ћу те", "Непокорени град", "Доктор Младен", "Мачак под шљемом", "Просјаци и синови", "Фишкал" , "Вело мисто", "У регистратури") често су биле "персонификација непатвореног зла које је у детињству могао и лично искусити", често их тумачећи у усташкој униформи. Играјући антихероје и главне "пратеће" улоге, остао је препознатљив до наших дана.

По завршетку гимназије у Бањалуци, Којадиновић је (после неуспелог покушаја у Београду) уписао и завршио Академију за казалишну умјетност у Загребу, у класи Бранка Гавеле. Играо је у "Комедији", Загребачком казалишту младих, Хрватском народном казалишту. Неуобичајено за то време, дао је у ХНК отказ 1977. године и отишао у слободне уметнике. У том статусу је широм БиХ и играо Давида Штрпца:

- Његова сестричина Вања Малешевић уступила ми је на коришћење стари Угљешин кофер, у коме је била обимна грађа, са великим бројем докумената, фотографија, новинских исечака - објашњава ауторка. - Прегледала сам и систематизовала грађу, у Загребу посетила многе институције, прикупила податке и од његових колега. После пет година истраживања настала је књига, чија је прва промоција била у Јајцу, потом у Загребу, недавно на Сајму књига у Београду, а надам се да ће бити и у ХНК.

- Поготово они из Босне, као и Адем Чејван или Хусеин Чокић, који данас живи у Пули, а играо је у чувеном филму "Марш на Дрину"... Србин по националности, Угљеша је рођен у данашњој Републици Српској, остварио каријеру у Загребу. Онда је, некако, нестао и тамо и овамо... У Хрватској се не помиње јер има других, пречих, док га је Република Српска прилично заборавила. Током рата, 1994. постојао је фестивал у Приједору "Кочићева српска сцена". Новине "Глас Српске" тада су установиле награду "Угљеша Којадиновић". Када је 2007. укинут фестивал, укинута је и награда - каже Мисирача.

- У театру никад није добио задатак према дару и таленту, већ неке "супортинг" улоге. Зато је и напустио позориште. Посебно је занимљиво како је успевао да за те маргиналце проналази оригинална решења. Био је човек крајишког тла и поднебља. Носио је све менталитетске одлике, а с друге стране, веома је особен. Своје сељаке је бојио ("Око", "Дебели лад") богатим колоритом. Сва трагикомедија нашег човека и његовог усуда садржана је у Којадиновићевој амблемској улози и лику Жоржа ("У регистратури"): једном ногом у загорском блату, другом у градским дворима "луштришимуша".

Звиждуци, забране, брисања

У непуних пола века Којадиновићевог живота нанизале су се многе незаборавне креације, али и усуди:

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Култура

0 0

ЂОРЂЕ МАТИЋ ПОВОДОМ ПРВОГ СВОГ РОМАНА "НИОТКУДА С ЉУБАВЉУ": Писао сам тако да не губим ништа од удела срца

08. 11. 2022. у 15:44

Култура

0 2

ОРФЕЈ СА КОПАОНИКА: Представљена нова књига путописа Terra Rascia Милисава Савића

08. 11. 2022. у 15:33

Друштво

0 0

КОЈИ ПОКЛОН ПОНЕТИ НА СЛАВУ ДОМАЋИНУ? Црква има савет

08. 11. 2022. у 13:50

Познати

0 0

МИРКА О МАЈЧИНСТВУ: "Док су они студирали, ја сам рађала"

08. 11. 2022. у 11:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације