РОКЕНРОЛ СА РИНГИШПИЛА: Књига "Двадесет четири хиљаде пољубаца" о утицају италијанске поп културе на Југославију

ЗАПАД је током педесетих и шездесетих година за социјалистичку Југославију најчешће оличавала Италија: шопинг у Трсту, Санремо, Раи уно. На улицама се копирала италијанска мода, гледали њихови филмови, Адријано Ћелентано је слављен као краљ, певале су се канцоне, посвећено се пратио Санремо, слушала и гледала Рафаела Кара...

Адријано Ћелентано/ Фото: Profimedia

- Током свог првог боравка на простору бивше Југославије 2006. године непрестано сам се ишчуђавала што се велики број мојих саговорника често позивао на Италију преко музичких извођача, имена тршћанских продавница или телевизијских личности чији су ликови мени ишчезли из сећања - објашњава Франческа Роланди, италијанска историчарка, коју је неколико посета бившим југословенским републикама инспирисало да за своју докторску тезу изабере управо тај однос две суседне земље.

Франческин научни рад касније је преточен у књигу "Двадесет четири хиљаде пољубаца", илити, Вентиqуаттромила баци, како гласи стих чувене Ћелентанове песме коју је певала цела Југославија. У преводу Иване Симић Ћорлука и Марије Ћојбашић, ова занимљива студија, која се фокусира на деценију 1955-1965, појавила се у Србији, у издању "Геопоетике", а вечерас ће, у 18.00, бити промовисана у Италијанском институту у Београду.

Силвана Мангано у "Горком пиринчу"/Фото: IMDb

- Почетком педесетих година односи између Италије и Југославије били су бурни, готово на ивици рата. Трст, који је био симбол два супротстављена национализма, од пароле "Трст је наш" претворио се у прву дестинацију прекограничног шопинга и на неки начин прозор у западни свет - каже Роланди.

Званична италијанска дипломатија бавила се "високом политиком и културом", игноришући музику, филм, стрип, моду... све оно што је спонтано, али снажно утицало на слику Италије у тадашњој СФРЈ.

- Југословени купују! - бележили су италијански медији почетком шездесетих, преносећи слике аутобуса са шопинг туристима на тршћанској обали и колоне аутомобила са ЈУ таблицама на граници.

Почев од друге половине педесетих година, бележи Роланди, у Југославији почиње да се издваја једна нова средња класа која је на потрошачке производе из Италије гледала као на синоним стила и модерног духа, па чак и оне који су долазили са тезги на Тргу Понтеросо, где се продавао текстилни материјал и јефтинија гардероба, прехрамбени производи, цигарете...

Фото: П. Милошевић

- Новине су често са иронијом описивале потрошачке навике Југословена, као када је током једног групног путовања 1955. више од петсто путника изразило веће интересовање за шопинг него за италијанску уметност, те су Миланску катедралу приметили само захваљујући чињеници да се налазила прекопута велике робне куће Ринашенте - пише Франческа у својој књизи.

Што се музике тиче, кључна ствар за продор рокенрола у Београд били су - рингишпили! У луна-парковима, које су, као и циркусе, држали Италијани, непрестано је свирала музика, а доносили су плоче са најновијим хитовима. Ђорђе Марјановић је 1960. реаранжирао и извео на српском три песме Доменика Модуња, једну Валтера Малгонија и Ђиђија Чикелереа, као и чувену канцону Qуандо qуандо qуандо - записује Франческа. А онда је седамнаестогодишњи певач групе "Глобуси" Емир Алтић 1961. препевао можда и највећи италијански хит тог времена, Ћелентанов Ventiquattromila baci.

Доменико Модуњо/ Фото: Profimedia

И гледање Санрема, који је југословенска телевизија почела да преноси половином педесетих година, постало је колективни ритуал. Већ наредног дана по завршетку фестивала најпопуларније мелодије преплавиле би радио станице у препевима највећих домаћих звезда тог доба, попут Габи Новак, Бети Јурковић... Фестивал у Санрему веома брзо наметнуо се као модел за фестивале који су ницали широм Југославије.

Југословени купују - сцена са тршћанске улице 1960./ Фото: Геопоетика

На наше питање препознаје ли нешто "италијанско" у данашњој Србији, ауторка књиге "Двадесет четири хиљаде пољубаца", одговара:

- Мислим да је Италија и даље врло присутна у Србији: од музике до моде, дизајна, чак и хране. Италија се и даље сматра пријатељском земљом, постоји доста економских, културних, туристичких контаката, иако би могло да их буде још више. Верујем да тај осећај блискости који је постојао и пре, али се оснажио у временима које ја проучавам, и даље постоји.

"Љубав и мода"

Можда и највећи утицај италијанске поп културе у Југославије осликао се 1960. у филму Љубомира Радичевића "Љубав и мода". Лепа Беба Лончар, стилизована као њене италијанске колегинице, веспе, песме, дотерани младићи и девојке, забава, "долче вита" на наш начин... На неки начин, Радичевићево остварење било је одговор на Фелинијев "Сладак живот", али у југосоловенском кључу.

БОНУС ВИДЕО: КАРАЂОРЂЕВО ЗВОНО ОДЈЕКУЈЕ 210 ГОДИНА: Вожд га је даровао да би објавило слободу народу

Препоручујемо

Култура

1 0

НА РОЂЕНДАН НОБЕЛОВЦА: Игору Маројевићу уручена Андрићева награда

11. 10. 2022. у 11:45

Култура

2 13

"БЕЛА КРАЈИНА, СРБИ У СЛОВЕНИЈИ": Изгубљено српско племе 500 година чува идентитет

11. 10. 2022. у 13:47

Познати

0 0

ДОБИО ИМЕ ПО СЛАВНОМ ДЕДИ: Овако изгледа син Милице Милше (ФОТО)

10. 10. 2022. у 10:54

Панорама

0 0

УШТЕДИТЕ СТРУЈУ ДОК ПЕРЕТЕ ВЕШ: Трик који може смањити потрошњу чак и до 62 посто

10. 10. 2022. у 08:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације