КОЛАРАЦ ЈЕ ХРАМ СРПСКЕ КУЛТУРЕ: Александар Пековић, управник Коларчеве задужбине

ИСТОРИЈА Коларца је једна од најдирљивијих прича из наше културне историје, а истовремено и једна од најлепших идеја о одрживости пројекта, која траје и данас.

Фото З. Јовановић

Пре неколико дана, на бизнис форуму, говорили смо о томе колико је важан наратив, прича. А кад дођете испред Коларца, све је наратив. Најпре сама зграда, а онда, кад уђете унутра, и све оно што се дешавало, сва та историја је прича за себе. Институција која је 90 година била отворена за јавност мора тако и да остане - каже, за "Новости", нови управник Коларчеве задужбине Александар Пековић.

Пековић, који је на то место постављен пре месец дана, иза себе има богату биографију и високу репутацију у културној јавности. Аутор је многобројних пројеката у области културе у Србији и региону, годинама је радио у Музичкој продукцији РТС, био директор пројеката Европска престоница културе "Београд 2020" и "Херцег Нови 2021"... Дипломирао је филмску и ТВ продукцију на ФДУ у Београду. Оснивач је и извршни директор CODA Artists, међународне агенције за музику и извођачке уметности, захваљујући којој су у Београду гостовали Елина Гаранча, Пласидо Доминго и недавно Марта Аргерич. У Коларац долази са великим амбицијама и идејама, јер, како каже, на то га обавезује историја ове куће, али и његов лични однос према храму културе.

- Када сам добио позив да дођем на место управника, представим план и програм, био сам спреман. Ако може да се живи од ваздуха, овај посао бих радио и за џабе. Моја лична жеља је да видим процват институције, да је видим стално пуну, са задовољном публиком, и старијом и млађом, и, наравно, са врхунским уметницима на сцени.

Дошли сте тачно на велики јубилеј - 90 година Коларца?

- Да, прошло је девет деценија од отварања Велике дворане, а за то време Коларац је увек био пун људи, деце, ученика, полазника курсева страних језика, музичара и уметника. Илија Милосављевић Коларац био је један од највећих визионара који је сву своју имовину и новац оставио шесторици људи којима је веровао, са јасним опредељењем како да управљају његовом заоставштином. Рекао је да Срби треба да имају могућност да се образују, да уче стране језике, као и да им буду доступне висока култура и уметност.

Фото З. Јовановић

Можете замислити какво је ово здање било чудо те 1932, не само за нашу средину већ и за европске појмове. Објекат је велики, има 4.500 квадратних метара, али је његово срце концертна дворана. Највећи инжењери акустике су у то време радили на пројекту.

Деведесет година касније то је и даље најакустичнија дворана не само у Србији него и у ширем региону. Да бисте достојно угостили врхунске уметнике, ваш једини избор је сала Коларца. То је наш Карнеги хол.

Последњих неколико година биле су велики финансијски изазов. У једном тренутку, постојала је и озбиљна претња да Коларац буде затворен.

- Иза нас је веома тежак период, када је током пандемије короне отказано 160 програма. За институцију која се сама издржава то значи финансијски крах. Моја претходница Јасна Димитријевић се борила и успела да извуче ову кућу из веома озбиљних проблема.

Тренутно смо у процесу реституције имовине која је национализована после Другог светског рата. Коларац је био један од најбогатијих Срба тог времена и пуно тога је оставио. Очекујем повраћај те имовине која би нам значајно помогла да наставимо његову мисију. Већ 90 година институција сама живи, део новца добија на конкурсима, да би од прошле године у Закон о култури Задужбина била додата као једна од институција које уживају посебну бригу државе. Тако се створио законски основ да република и Град Београд могу да суфинансирају материјалне трошкове Задужбине у износу до 45 одсто.

Када то заживи, ова кућа ће добити једну потпуно нову енергију и ветар у леђа.

Коларац ужива и посебно место у срцима људи. Да ли се и од њих може очекивати помоћ?

- Има много оних који су овде одрастали, долазили, тако да имамо појединачних донатора и компанија који су се јављали у одређеним ситуацијама, кад нам је била потребна помоћ.

Сада почињемо да стварамо круг "нових задужбинара". Планови су нам велики и зато тражимо подршку јавности, људи који имају свест о општем добру, оних који ће да буду нови Илија Милосављевић. Није све само ствар новца, неко може да помогне добром идејом, да понуди неки свој ресурс. Коларац је храм културе, музике и образовања, који је потекао из народа и остаће народу. Нико га не може присвојити, приватизовати, однети кући. И све што се улаже у њега је за опште добро.

Готово је немогуће побројати све оне који су гостовали, чиме се не могу похвалити ни многи у свету.

- Био ја или неко други на овом месту, Велика дворана ће и даље правити историју. Нема ко није свирао на овој сцени, од Артура Рубинштајна, Свјатослава Рихтера, Емила Гиљелса, Јехудија Мењухина... а таква репутација помаже много и у уговарању нових гостовања. Тако је поменута Марта Аргерич, чудо природе, која у 81. години свира као девојчица и коју јури цео свет, изразила жељу да наредне године поново дође у Београд и свира у овој сали.

Када неко на таквом врхунском уметничком нивоу каже: "Београд, Коларац, то је место где треба ићи", нема веће части нити боље препоруке. С једне стране, то је похвала за нашу кућу и Велику дворану, а с друге, похвала и за начин на који приступамо уметнику, како га публика доживи и са којим емоцијама он одлази одавде. Марта је и на наступу у родном Буенос Ајресу говорила о Београду и Коларцу.

- Покрећемо три циклуса. Један ће бити у Великој дворани, други у предворју, холу зграде, по угледу на сличне наступе у другим светским институцијама, а трећи ће бити намењен младима и популаризацији класичне музике кроз нове медије. Већ овог викенда, у оквиру Дана европске баштине, крећемо у вођење публике, односно једну кустоску причу о Коларчевој задужбини. Након тога уследиће Променадни концерт. У инфраструктурном смислу, ова зграда је непроцењива, па ћемо радити на томе да је "умијемо", да јој вратимо стари сјај. Када уђемо са бучне улице, где је увек гужва, мора да се осети мир, спокој, да се зна да сте у врхунском здању културе. У плану нам је да током реконструкције објекта у приземљу направимо и једну музејску радњу, где ће моћи да се купе сувенири поникли на причи о Коларцу. Планирамо и едицију плоча, винила, са снимцима највећих светских звезда које су наступале овде. Отворен је и јутјуб-канал на коме ће бити доступна предавања и промоције књига, све оне делатности које је Коларац и хтео. Почињемо и са подкастом јер желимо да имамо активнију комуникацију са млађом публиком. Имамо и Арт биоскоп, галерију која ужива велику репутацију, као и књижару. Трудићемо се да додатно оживимо све те центре.

(НЕ)ДОВОЉНО 883 МЕСТА

ПУБЛИКА је специфична и веома одана, али да ли су 883 места у Великој дворани довољна?

- Како кад, али мислим да је за данашњи Београд то негде оптимална мера. И публика се променила и неке навике су се промениле, живот је постао скупљи. Ми се и даље трудимо да имамо и бесплатне програме, неки концерти су јефтинији од других, али то углавном диктира цена самог уметника. Они врхунски су доста скупи и тада нам је сала "мала", јер 883 места нису довољна да се затворе финансије. Али, и даље верујем да те мање дворане производе можда и најбољи звук. То знам и по утисцима уметника са којима сам сарађивао.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПЕКОВИЋ НА ЧЕЛУ КОЛАРЦА: Именован нови управник културне институције

27. 08. 2022. у 11:11

Култура

0 0

КЛАВИР И БАЛЕТ: Концерт Владимира Милошевића у Коларчевој задужбини

06. 05. 2022. у 21:11

Култура

0 0

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСТОЈАЊА: Јубилеј Гудача Св. Ђорђа

29. 03. 2022. у 16:08

Култура

0 0

ДМИТРИЈ АЛЕКСЕЈЕВ ЗА КЛАВИРОМ: Концерт на Коларцу

29. 03. 2022. у 16:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације