ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Кафанско проклетство предака

Пише: Драганa БОШКОВИЋ

23. 09. 2022. у 12:30

АДАПТАТОРИ Софоклове античке драме Весна Радовановић и Марко Манојловић приредили су архаични језик којим је Милош Ђурић превео ову трагедију, па се говор у кафани, у којој се већина радње Тауферове представе догађа, уклопио природно и у тај амбијент.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Кафанско проклетство предака

Новости

Идеја да се радња античке трагедије у којој, по Аристотелу, делају јунаци и мора да буде "узвишена" догађа на месту где се на Медитерану све разрешава није ни оригинална, ни нарочито прирођена овој, можда најпознатијој грчкој позоришној драми. Све бежећи, наводно, од јефтиног осавремењавања, Вито Тауфер, један од најдуховитијих и најоригиналнијих европских редитеља, постигао је, јасно је, све супротно од тога. Кафана је простор у коме пуцају све социјалне стеге и човек се показује у врелини сопствене страсти, ко је има.

Едип, тебански цар који је, у незнању (јер му се препречио на путу) убио свог оца и оженио се његовом удовицом, заправо својом мајком, млад је, енергичан и страстан човек, чије јунаштво није упитно, с обзиром на то да је здушно прихватио да нађе кривца за тебанско пострадање од куге, казном Аполона, због злочина према Лају и родоскврнућа, као и да је ослепео сам себе, због греха. Милан Марић га је тако и приказао, са добром трансформацијом од моћног мушкарца, владара и часног човека до јада виновника страшне трагедије и тебанске пошасти.

Наташа Нинковић је Јокасту, његову жену и мајку, протумачила као особу која је свесна сопствене моћи, и као владарка, и као жена. Однос Едипа и Јокасте је добро импостиран, тако да је логично да се, кад се све уруши, она убије, а он ослепи.

Смештањем "Едипа" у јавни, кафански простор, изван царске палате, донело је стварну новину аутентичне политичке актуелности, бар овде. Али, можда би било поштеније према великом класику овакве адаптације означавати као драме "по мотивима" великих трагедија. Иако је до краја представа урађена стилски јединствено, добро скројена и у одличној, никад прекораченој мери доброг укуса, велико је питање да ли гледалац који не зна Софоклову трагедију може да закључи која је њена права "величина".

Срђан Тимаров, Креонт, у сопственом маниру је показао камелеонску природу власти, он је пријатељ, праведник, рођак, сарадник, али и сурови џелат, зависно од прилике, која му се пружи. И Бојан Димитријевић, пророк Тиресија, такође је био очекиван, јер иронично костимирање необично добро "лежи" овом типу глумца. Црвене штикле су Тиресији дале неку бесполност, или свеполност, баш како треба вишој свести. Небојша Љубишић и Зоран Цвијановић, кривци за скретање Едипове судбине детета остављеног у брдима да умре, због проклетства да ће убити оца и оженити се мајком, одржали су саспенс одлично супротстављеног прихолошко-етичког пара, као подједнако социјално изгубљени маргиналци.

Милош Самолов, газда кафане, код Софокла Хоровођа, био је заиста глас (овог) народа, у габариту и ниској страсти, препознатљивих размера. Јоаким Тасић је Гласника, овде конобара, скројио по мери младих, које свакога дана виђамо како се усхићују злочинима и диве им се. Декор Лазара Бодроже је био изврстан, а костим Марије Марковић Милојев уобичајено непогрешив. Кафанска музика, која је и заслужна за достојанственост ове представе, без исклизнућа у јефтини дерт, дело је одличних Роберта и Алексадра Пешута, а певач Марко Радојевић је одушевио како Едипа, тако и гледаоце ове одличне представе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (1)

УКРАЈИНА ПОВЛАЧИ РАДИКАЛНИ ПОТЕЗ: Ово многи нису очекивали, чак су и Руси збуњени пред Олимпијске игре Париз 2024