ПОБЕДА НАД САМИМ СОБОМ ЈЕ ЈЕДИНА ИСТИНСКА ПОБЕДА: Иван Гмизић, аутор књиге "Битка", говори за "Новости"

КЊИГА "Битка" је првенац писца Ивана Гмизића, и представља причу о личним драмама и унутрашњим дилемама неименованих јунака, доживљену кроз историју једне метафоричне борбе која рајски врт претвара у место пакленог рата.

Фото: Новости

У тренутку у ком се свет налази на ивици великог сукоба Гмизићева књига је изузетно актуелна.

"Битка" говори о судбинама људи који су се нашли у паклу борбе, и избора који стоје пред њима – победити своје личне демоне или им подлећи. Аутор нас на упечатљив начин води кроз ток мисли свакога од њих.

Са Иваном Гмизићем смо разговарали о томе како је дошао на идеју да напише ову јединствену књигу, кроз какве је муке са издавачима прошао и какви су његови планови за будућност.

Како сте дошли на идеју да напишете "Битку"?

Тешко ми је да објасним одакле се родила та идеја, односно одакле је потекла. Сећам се када сам имао 20 година, као да ми се јуче десило, да сам гледао неку емисију на телевизору. Мисли су ми некако биле "ван контроле", ако смем да употребим тај израз. Доста је људи прочитало књигу и када су завршили са читањем последњег поглавља, буквално сви читаоци су ме питали исто што и Ви. Најблаже и најједноставније што могу да објасним јесте да тог дана, док сам гледао емисију, која никакве везе није имала са причом "Битка", као да ми је неко убацио радњу књиге у главу. За свега 15-ак секунди сам знао почетак, средину и завршетак књиге. Од 21-ог поглавља (колико књига садржи), знао сам тачан назив чак 11 поглавља. За 5 поглавља сам знао о чему ће се радити у њима, а осталих 5  су се само надовезали на причу. Назив књиге сам одмах знао. Ни сам не знам како је то могуће, али знам шта сам доживео и шта ми се десило.

Шта је пресудно утицало на Вас да почнете да пишете?

Искрено ни сам не знам. Када је то "чудо", а за мене јесте чудо, од процеса прошло, седео сам десетак минута у столици и размишљао сам шта ми се управо десило. Нисам имао одговор на то питање и кад год бих хтео да оставим по страни мисли о књизи, увек ме је нешто вукло да се вратим њима и да добро упамтим сваки детаљ приче који ми је ушао у главу. Можда је боље рећи не да ме је нешто вукло, већ Неко водио. То се просто десило и никад нисам помишљао да постанем писац, иако ни сад не сматрам себе писцем. Шта више, "Битку" уопште не сматрам својом књигом. "Битку" сматрам даром који сам добио и за који имам одговорност да поделим са другима. Највише ме је та мисао водила да напишем књигу.

Фото: Новости

Тако сам и писао да књигу може прочитати и дете од 7 година и старац од 77 година. Увек сам био склонији природним наукама, али ето на крају завршим на историји, а онда и у књижевности. Могу само да кажем да су чудни, али уједно и чудесни путеви Господњи.

Колико Вам је требало времена да напишете књигу?

На то питање тешко могу одговорити. Када ми се тај процес одвијао у глави и срцу, имао сам 20 година. Неколико недеља после самог догађаја сам размишљао о књизи и како бих могао да почнем да пишем. После одлагања, сео сам за компјутер и почео сам да пишем. То писање је трајало свега неколико дана и онда сам убрзо почео да се спремам за пријемни испит како бих уписао факултет. После пар месеци спремања пријемног испита отишао сам на полагање и успео сам да упишем факултет, а "Битку" што се каже нисам ни такао. Због обавеза према факултету пуне четири године нисам стигао ни страницу да напишем. Када сам завршио факултет и кренуо на мастер студије, пошто нисам имао предавања тако често као на основним студијама, почео сам са писањем. Ипак, четири и по године сам константно и то сваки дан размишљао о књизи. Не знам ни сам како сам се носио са тим теретом, али на мастер студијама сам имао више времена и посветио сам се писању. Пошто знам слепо куцање, успео сам да напишем књигу за месец и по дана. Понекад су ми мисли толико брзо ишле да и поред слепог куцања нисам стизао да ихпребацим на папир. "Битка" је буквално изашла из мене, али у том периоду сам писао чак и по 13, 14, понекад и 15 сати дневно. Инспирације није недостајало и када сам се ближио крају писања, пошто сам верник, почео сам у себи да помишљам само да ме Господ поживи да завршим ово. Када је откуцана последња страна књиге, осетио сам такво олакшање да је то неописиво. Као да сам збацио камен са срца и ума, а и душе који ми је стајао готово читавих пет година. Тако да ми је тешко да кажем колико је писање трајало, колико је идеја сазревала, односно колико је корекција текста трајала, јер је све то релевантно у овом случају.

Шта је утицало на то да почнете да пишете, и да ли сте имали инспирацију у неким другим делима?

Дуго ми је било најбоље дело које сам икада прочитао "Гроф Монте Кристо" од Александра Диме, али када сам прочитао "Браћу Карамазов" од Фјодора Достојевског, то је за мене било потпуно ново откровење. Тако да та два стила и дела су највише имала утицај на писање "Битке". Не кажем да се поредим са великим писцима, усудићу се да без пристрасности и потпуно објективно кажем не са великим, него и са највећим икада писцима, али "Битка" има доста заплета и акционих делова као што је стил Александра Диме, али исто тако, ако не и у већој мери има унутрашње борбе човекове са самим собом, као што је стил највећег икада Фјодора Достојевског.

Обраћате се директно читаоцу и позивате га да у борби између добра и зла стане на страну добра. Да ли мислите да ће читаоци прихватити ту поруку?

Искрено не знам, а и не оптерећујем се превише. Мене занима шта појединац има да каже. У овом случају са Вама причам и важно ми је шта Ви прихватате, јер баш од Вас зависи исход ове битке, а можда чак и рата. Нека други читаоци воде неке своје битке, али у ову битку позивам Вас да изаберете страну добра.

Ваша књига је изашла у тренутку када опасност од великог рата виси изнад свих нас. Да ли мислите да ће добро на крају победити, да ли сте оптимистични по питању будућности света, али и сваког од нас и унутрашњих битки које водимо?

Истинска нада, вера и љубав никада не посустају, пошто није у њиховој природи да посустану, јер ако посустану то значи да нити је било наде, нит је било вере, а поготово није било љубави код човека. Искрено се надам, верујем, а пре свега имам љубави у човечанство да ће извојевати велику победу. Међутим, мишљења сам да до коначне победе доброг над злом може доћи само ако завиримо у себе и ту најтежу битку победимо, односно да победимо сами себе. Ако се не варам Фројд је говорио о надчовеку, а Отац Ава Јустин је говорио о свечовеку. Победити себе значи постати свечовек. Човек који победи себе у својим унутрашњим превирањима, изборима, мислима, па чак и делима, тај човек постаје свечовек и њему је све могуће. Сваки човек, ако би само и искључиво само у своје "двориште" погледао, односно у себе завирио, мислим да би на земљи одмах настао Рај. И ту мислим на сваког човека, од најобичнијег радника, просјака, породичног човека, до председника држава, краљева и краљица, људима од светског утицаја и тако даље. Прелепо је што ту унутрашњу борбу са самим собом можемо да водимо на сваком кораку који учинимо и заиста мислим да једино та победа над самим собом она истинска победа. Све остало је пролазно и празно.

Фото: Новости

Да ли пишете неку нову књигу?

Другу књигу сам већ написао, и она је потпуно другог типа у односу на "Битку". Друга књига носи назив "Снови стварности", а први део носи као неку врсту поднаслова "Сновиђење". То је тек први део од најмање три, а можда буде и четврти.

Једно од најчешћих питања, после питања како сам дошао на идеју да напишем ову књигу, јесте било питање у који би жанр ставио "Битку". Ни дан данас не знам одговор на то питање, нека процени читалац. Али што се тиче "Снова стварности", то је дефинитивно научнофантастика са примесама акције, мистерије, али и духовног и мисленог карактера без чега по мом мишљењу не би требало ни почињати писање књиге. Књига треба да заинтригира читаоца и да га наведе на размишљање о себи самом и свету који га окружује. Међутим, та друга књига неће скоро угледати светлост дана да се тако изразим.

Књига говори о дружини средњошколаца и студената који су се упустили у авантуру за коју нису могли претпоставити да ће их увући у нестварну причу која ће им променити живот у потпуности, а видећемо кроз књигу да ли ће дорасти потешкоћама које су их снашле. Књига јесте научна фантастика, али како бих се изразио "реална научна фантастика" уколико смем да употребим тај израз. Нема змајева, чаробњака и осталих бића из маште научне фантастике, већ ће се све дешава у данашњем времену са људима који имају проблема са сновима и нешто што је апсолутно немогуће у реалном свету, а има везе са сновима.

Ипак, ускоро ћу почети да пишем трећу књигу, чији назив нити радњу нећу открити. Неће бити наставак "Снова стварности". Једино што ћу Вам рећи јесте да ће читава књига бити разговор два човека. Која два човека, због чега, зашто баш два и видећете када књига буде издата.

Када ће изаћи "Битка" и ко је издавач?

"Битка" је издата пре неколико недеља и сам себи сам издавач. Јако тешко је издати данас књигу. Искрен ћу бити и ово ћу рећи само због будућих писаца да се не разочарају на првим потешкоћама, него да наставе даље како би њихово дело дошло до шире публике.

Када сам написао битку још крајем 2019. године, односно почетко 2020, покушао сам да издам књигу. Тражио сам издавача и нашао једног. Међутим, био сам преварен, што се каже "залетео сам се грлом у јагоде". Дао сам одређену количину новца, не тако мало, а колико - то је апсолутно небитно, и после више нисам видео издавача.

Могао сам одустати, али ето Богу хвала "Битка" је угледала светлост дана. У души сам заиста опростио том човеку, али био сам поучен искуством других славних писаца да не треба одустајати. Џ. К. Ролинг која је написала "Харија Потера" имала је потешкоће и ако се не варам чак 23 издавачке куће одбиле су њену књигу, а тек је 24. прихватила. Ето, данас је најбогатији писац икада. И нисам ово рекао да би дао на значају новцу, него писцу и његовом делу, иако зарада није мерило за квалитет књиге.

Такође бих узео пример, по мом скромном мишљењу, највећег писца икада, а то је Фјодор Достојевски. Када је написао "Злочин и казну", био је уцењен од издавача да му неће издати "Злочин и казну" уколико Достојевски не напише још један роман у наредна 3 месеца. Значи један Фјодор Достојевски на делу као што је "Злочин и казна" бива уцењен! Наравно он је написао "Коцкара", али није посустао.

Не треба одустајати и увек треба имати на уму да су и раније људи пролазили кроз разна искушења и то много већа него кроз она која ми пролазимо, па сад да ли као писци, радници, спортисти, потпуно небитно.

Иако се ја водим као издавач, у међувремену сам нашао издавачку кућу која ће дистрибуирати "Битку" у многим књижарама.  Та издавачка кућа се зове "АЛЕТЕА" и овом приликом поздрављам Зорана који ми је много помогао у овој ствари. Пошто сада имам јединствену прилику да се захвалим, хтео бих да се захвалим и свим људима који су учествовали у изради књиге.

"Битка" може да почне, а надам се да ће наћи свој пут и до шире публике. Вама хвала на разговору и на врло лепим питањима.

Препоручујемо

Култура

0 0

КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Преминуо члан култне групе The Cure

26. 12. 2025. у 20:19

Култура

0 0

НОВОГОДИШЊА ЧАРОЛИЈА УЗ CIRQUE DU SOLEIL: 20 одсто попуста на представу „OVO“

26. 12. 2025. у 12:45

ТВ Новости

0 0

ЛОЛА РАДАКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": У Нову годину улазим са страшћу, жаром и заносом, а посао не радим, живим га (ФОТО)

26. 12. 2025. у 12:05

Култура

0 1

ОТВОРЕНА ПРАЗНИЧНА ИЗЛОЖБА „ЗАНАТИМА ДО ТОЛЕРАНЦИЈЕ“: Мост који спаја уметност, емпатију, идентитет и солидарност

23. 12. 2025. у 20:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације