ОД ЦАРА КОНСТАНТИНА, ДО "БЕОГРАЂАНИНА" ЈОВИЈАНА : Душко Лопандић о књизи посвећеној римским императорима рођеним на тлу данашње Србије

Драгана Матовић

14. 08. 2022. у 16:30

ПОСЛЕ књиге "Пурпур империје", коју је написао за млађе читаоце, Душко Лопандић је објавио књигу истог имена и за одрасле.

ОД ЦАРА КОНСТАНТИНА, ДО БЕОГРАЂАНИНА ЈОВИЈАНА : Душко Лопандић о књизи посвећеној римским императорима рођеним на тлу данашње Србије

Душко Лопандић, Фото П. Митић

Главни јунаци су, и овог пута, римски императори који су потекли са простора данашње Србије, односно ширег простора Балкана, из римских провинција Доње Паноније и Горње Мезије.

Ти људи су, у 3. и 4. веку наше ере, играли кључну улогу и одредили не само будућност Римског царства него и судбину хришћанства и касније читаве Европе. Цар Константин, који је први признао хришћанство, само је један од важних владара рођених на нашим просторима. Лопандић наводи да је чак 29 римских царева и узурпатора трона потекло са Балкана, а многи од њих управо са територије данашње Србије. Међу њима су и Галерије, Проб, Констанције, Максимијан, Аурелијан, Лициније, Грацијан, Констанс, Јовијан...

- Тешко је пронаћи у целокупној историји период када су људи из наших крајева, наши претходници и бар по географском пореклу земљаци, толико утицали на судбину европске цивилизације и правац у којем ће се кретати свет. Ово је прича о тим људима и о том времену, о нашим крајевима под римском влашћу и значају који је овај простор имао на мапи историје - пише у уводу Лопандић, иначе професионални дипломата, професор европског права и стручњак за међународне односе.

Лопандић сликовито приказује како су у античко доба изгледали Београд (Сингидунум), Ниш (Наис), Гамзиград (Феликс Ромулијана), Бела Паланка (Рацијарија), Виминацијум.

Посебно место у књизи заузима Сремска Митровица (Сирмијум), град који је био једна од четири престонице Римског царства, у коме су дуже или краће боравили Домицијан, Марко Аурелије, Септимије Север, Максимин Трачанин, Клаудије II Готски, Проб, Диоклецијан, а у коме су рођени Трајан Дације, Хостилијан, Клаудије Готски, Аурелијан, Проб, Максимијан, Грацијан.

 

Новчић са ликом Диоклецијана, Фото Архива

- На једном завоју реке Саве, на самој граници Паноније, на стратешком месту на коме су се спајали главни римски путеви, под јужним обронцима Фрушке горе, између мочвара и речних рукаваца, развио се град који су Римљани назвали Сирмијум - пише Лопандић.

- Град је био простран, окружен бедемима и рововима, унутар којих су пронађени и данас видљиви остаци палате, јавних купатила, хиподрома, некропола, јавних зграда, трговачког и занатског центра. Сирмијум је ушао у историју мачем, онда када су Римљани освајали Панонију, а изашао из ње огњем, непосредно после пада у аварске руке.

Занимљиво и питко Лопандић пише о животу римских царева и војсковођа, пружа драгоцене и мало познате податке о њима, како су царски пурпур навлачили на војничка тела, јер већина није потицала из царских династија. Императорска власт је била опасно занимање, многи пурпурни плаштеви су се заруменели крвљу њихових царских власника.

Дирљива је љубавна прича Констанција III, последњег императора са ових простора и принцезе Гале Плацидије. Она је отишла са варварима, а он ју је, заљубљен, вратио.

ЈОВИЈАН ЈЕДИНИ "БЕОГРАЂАНИН"

ПРВИ император са наших простора био је Септимије Север. Био је, пише Лопандић, тамнопути Африканац који је водио најмоћније илирске легије, које су имале одлучујућу улогу и у борбама за царску власт. Максимин је био први римски цар нижег порекла, а у историјским изворима је представљен као дивљак и огроман човек који је женину наруквицу носио као прстен. За свега пет година власти Аурелијан је потиснуо варваре и опасао Рим моћним зидинама, обновио јединство царства и убрао пустињску ружу, чувену Зенобију, краљицу Палмире, након чега се у победничкој поворци вратио у Рим. Јулијан је био најобразованији међу римским царевима, а Јовијан једини "Београђанин".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије