СПОРТ ЈЕ СУШТИНА МОГ БИЋА: Новинар Небојша Вишковић - Од кад знам за себе, трчим за лоптама свих величина

ВЕЋ три деценије Небојша Вишковић бави се новинарством, а тениске мечеве коментарише довољно дуго и квалитетно да се може говорити и о његовој заслузи за експанзију српског "белог спорта".

Фото: Приватна архива

Извештавао је са Вимблдона неколико пута, као и са Олимпијских игара, а својим гласом учинио је да и најдосадније фудбалске утакмице нетремице гледамо. Новобеограђанин, који је добио награду "Златни микрофон" за 2019. годину, прво се дружио са пером и каријеру је почео у тек основаном "Спортском журналу". Пре новинарства бавио се тренерским послом, а тренутно ради на "Спорт клубу", заједно са колегом Иваном Говедарицом води подкаст "Wish & Go" и труди се да испрати осамнаестогодишњег сина Лава, који се бави тенисом.

- Не кажем да је пресудно, али је веома важно да се бавиш спортовима које коментаришеш јер их онда боље разумеш. Ако си сам био у некој ситуацији, лакше ћеш је објаснити гледаоцима - зашто играч није стигао до лопте, зашто је морао да одигра под одређеним углом и тако даље. Од кад знам за себе, трчим за лоптама свих величина, па се и данас рекреативно бавим спортом. Имао сам шест година када сам први пут ухватио рекет - почиње разговор за "ТВ новости" Небојша Вишковић, који је тренирао и фудбал у "Радничком" са Новог Београда.

- Мој тата је био представник ЈАТ-а у Берлину, па сам тамо био од друге до шесте године. Живели смо прекопута познатог тениског клуба, врло аристократског, где је радио један наш тренер. Веза је лако успостављена, па сам тамо научио прве тениске кораке. Касније је отац добио ангажман у Бечу, па сам као старији тинејџер живео кратко и тамо, када су почеле оне најнесрећније године.

Фото: Небојша Параушић

* У ком тренутку новинарство постаје део вашег живота?

* Како се коментаторски посао мењао од како сте почели њиме да се бавите? Интернет је генерално пореметио медије, да ли је утицао и на вас?
- Доступност информација "разбуцала" је ову професију. Почео сам у време када интернета још није било, па могу да направим паралелу. Раније сам се за преносе спремао из годишњака, часописа које су ми слали из иностранства и књига које сам добијао од АТП и WТА турнира. То су били једини прави извори информација. Данас је лака доступност мач са две оштрице. Са једне стране, можете да дођете до сваке информације, али прети опасност да она није тачна, што је веома често. Друга опасност, назовимо је тако, јесте та што свако може да провери да ли сте направили грешку. Сада не можете да се извучете некажњено. То што су моје старије колеге говориле била је истина, јер коментатор зна све и слепо му верујеш.

* Да ли сте размишљали о некој другој врсти програма или било чему другом што телевизија нуди?
- Апсолутно не. Волим музику, филм и позориште, и могао бих да пливам у свему томе, али то не бих био ја, јер то ми је хоби, а спорт је суштина мог бића. Што се тиче информативе, пре 5. октобра био сам кратко укључен у неке политичке активности, просто ми је било свега преко главе и хтео сам да се осетим корисним, а онда сам схватио да за то немам стомак. Треба да будеш посебно баждарен да се носиш са свим прљавштинама које носи политика.

* Уз редован посао на "Спорт клубу", покренули сте и курс спортског коментарисања.

- Многи моју професију називају послом из снова. Много је момака, па и девојака, које ова професија привлачи. Свакодневно добијам поруке са питањем како се то постаје, а у данашње време, када је понуда спортских догађаја велика, коментатори су потребни. Дешава се и да за микрофон дођу људи који немају правилну едукацију, који су "доведени са улице", што деградира професију. Већ шест година, Удружење спортских коментатора (СПОК) у сарадњи са "Спорт клубом" организују курсеве једном или двапут годишње. Предавања држимо Гојко Андријашевић и ја, а долазе и друге колеге са "Спорт клуба". То јесте пре свега курс, али је доста момака већ добило ангажман, не само на "Спорт клубу" већ и на конкурентским телевизијама, па и на порталима.

* Шта саветујете будуће колеге, чак и оне који нису тренирали неки спорт?
- Ако не волиш то што радиш, то се осећа. Ако ниси целим бићем у томе, не можеш да изгураш до краја. Глас је, наравно, битан јер утиче на подсвест, али сензибилитет гледалаца је веома важан. Никада не можеш бити по укусу свима. Једни воле више информација, други желе само минималне информације. Док неко воли велику енергију, неко је за мирнији пренос. Мислим и да сваки спорт има карактер и сваки се коментарише на одређен начин. Не можете да коментаришете фудбалску утакмицу као тениски меч, борилачке вештине као неке префињеније спортове и тако даље.

Фото: Приватна архива

* Шта вас највише узбуђује у послу након толико година?
- Добро питање. У мају је било 30 година од како сам у овој професији. Искрено, изгустирао сам мање-више све. Када некоме кажем да ми се не иде на Вимблдон, тај неко ме гледа као будалу, али заиста је тако. Човек је проклет, навикне се на све лепо и све фино што му се понавља доживљава као уобичајено. Не бих могао да кажем да има нечег што нисам урадио, а много бих желео. Неко би то назвао недостатком амбиције, али рекао бих да знам докле могу да добацим, и да сам дотле и добацио. Ипак, ова професија ми је у крви и стално покушавам да урадим нешто ново, а и живимо у времену у којем морамо да се боримо за егзистенцију, за људе који зависе од нас, па су и финансије покретач. Али то не би било могуће да нема и велике љубави према професији. Колико год звучало као фраза, ако не волиш то што радиш, не можеш да будеш добар.

* Када сте занемели због неког резултата или исхода, а да ли је било разлога да "грмите" у неком преносу?
- Када је 2008. Ана Ивановић освојила Ролан Гарос, а то је једини гренд слем турнир на коме се интонира химна победника, тада ми је, сећам се, једна кнедла остала у грлу и баш ми није било лако да проговорим. Коментарисање тениса не дозвољава да подижеш глас и да "грмиш", али на више мечева, у моментима када је цео стадион навијао против Новака, одреаговао сам на адекватан начин, рецимо то тако, пошто је и мене то навијање, наравно, мало болело.

* Шта никада нећете заборавити са неког спортског догађаја, или иза "кулиса"?

Фото: Небојша Параушић

* Шта нисте остварили, а желели бисте?
- Не жалим ни због чега и нема ничег што сам зацртао и што бих желео да урадим. То би можда могло да значи да сам веома срећан човек. Немам мегаломанске снове и жеље. Када легнем да спавам, не маштам да возим златни "бентли", него сам задовољан овим што имам. С обзиром на то ко смо, где смо, шта смо и како живимо, ја сам веома задовољан.

* Једном сте рекли да је коментаторска кабина ваша оаза мира. Где још проналазите мир?
- Када сам у кабини, то је мој свет и мој мир, али и нешто што ме троши и обавезује да будем добар. То је умно, чак и физичко трошење, тако да јесте то моја оаза, али не и начин да пуним батерије. У данашње време, када смо толико растрзани, батерије пуним тако што се рекреативно бавим спортом, гледам серије, слушам музику, читам књиге. У последње време сам поново успео да нађем мало више времена за књиге, које сам раније више читао. Прави мир проналазим у кући, са породицом и пријатељима.

Фото: Приватна архива

* Син Лав је кренуо вашим стопама и бави се тенисом. Да ли очекујете да вас надмаши?

Препоручујемо

Култура

0 1

ПОРОДИЧНА ПУТОВАЊА БЕЗ ПОЧЕТКА: Канадски писац Дејвид Хомел о роману из популарног серијала у издању "Архипелага"

18. 06. 2022. у 12:23

Познати

0 1

КУМ МИ ЈЕ ИЗВУКАО ИМЕ НА ЛУТРИЈИ: Исповест Вање Булића - Писали су да сам српски издајник и тврдили да се зовем Вахидин

13. 03. 2022. у 00:44

Остали спортови

0 3

ДРАГИ ГОСТ У СВИМ ДОМОВИМА: Лазо Бакмаз, кључар банке епитета

16. 12. 2021. у 11:50

Свет

0 0

НОВИНАР СЕ У ЕМИСИЈИ УЖИВО ЖАЛИО НА СВОЈ ПОСАО: Није знао да укључење још увек траје - колега га спасио (ВИДЕО)

08. 09. 2021. у 13:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације