СПОРТ ЈЕ СУШТИНА МОГ БИЋА: Новинар Небојша Вишковић - Од кад знам за себе, трчим за лоптама свих величина

Јелена БАЊАНИН

14. 08. 2022. у 09:45

ВЕЋ три деценије Небојша Вишковић бави се новинарством, а тениске мечеве коментарише довољно дуго и квалитетно да се може говорити и о његовој заслузи за експанзију српског "белог спорта".

СПОРТ ЈЕ СУШТИНА МОГ БИЋА: Новинар Небојша Вишковић - Од кад знам за себе, трчим за лоптама свих величина

Фото: Приватна архива

Извештавао је са Вимблдона неколико пута, као и са Олимпијских игара, а својим гласом учинио је да и најдосадније фудбалске утакмице нетремице гледамо. Новобеограђанин, који је добио награду "Златни микрофон" за 2019. годину, прво се дружио са пером и каријеру је почео у тек основаном "Спортском журналу". Пре новинарства бавио се тренерским послом, а тренутно ради на "Спорт клубу", заједно са колегом Иваном Говедарицом води подкаст "Wish & Go" и труди се да испрати осамнаестогодишњег сина Лава, који се бави тенисом.

- Не кажем да је пресудно, али је веома важно да се бавиш спортовима које коментаришеш јер их онда боље разумеш. Ако си сам био у некој ситуацији, лакше ћеш је објаснити гледаоцима - зашто играч није стигао до лопте, зашто је морао да одигра под одређеним углом и тако даље. Од кад знам за себе, трчим за лоптама свих величина, па се и данас рекреативно бавим спортом. Имао сам шест година када сам први пут ухватио рекет - почиње разговор за "ТВ новости" Небојша Вишковић, који је тренирао и фудбал у "Радничком" са Новог Београда.

- Мој тата је био представник ЈАТ-а у Берлину, па сам тамо био од друге до шесте године. Живели смо прекопута познатог тениског клуба, врло аристократског, где је радио један наш тренер. Веза је лако успостављена, па сам тамо научио прве тениске кораке. Касније је отац добио ангажман у Бечу, па сам као старији тинејџер живео кратко и тамо, када су почеле оне најнесрећније године.

Фото: Небојша Параушић

У Берлину научио прве тениске кораке

* У ком тренутку новинарство постаје део вашег живота?

- Завршио сам у Београду Вишу школу за спортске тренере, одсек тенис, и до 22. године сам тражио себе. Онда сам се у размаку од неколико месеци запослио и као новинар у "Спортском журналу" и као тениски тренер. Три године успевао сам да балансирам те две професије, али сам схватио да никако не могу доћи до врха у обе. Био сам на прекретници и одабрао сам оно што се мања плаћа, али ми више лежи - новинарство. Тада, 1995, прешао сам на Трећи канал и престао да држим часове. На Трећем каналу сам био и уредник спортске редакције, а када је 2006. та телевизија угашена, прешао сам по аутоматизму на РТС. Скоро истовремено учествовао сам у оснивању "Спорт клуба". Од првог дана сам у "Спорт клубу" и не постоји цена да одем одавде, у шта су се неки и уверили.

* Како се коментаторски посао мењао од како сте почели њиме да се бавите? Интернет је генерално пореметио медије, да ли је утицао и на вас?

- Доступност информација "разбуцала" је ову професију. Почео сам у време када интернета још није било, па могу да направим паралелу. Раније сам се за преносе спремао из годишњака, часописа које су ми слали из иностранства и књига које сам добијао од АТП и WТА турнира. То су били једини прави извори информација. Данас је лака доступност мач са две оштрице. Са једне стране, можете да дођете до сваке информације, али прети опасност да она није тачна, што је веома често. Друга опасност, назовимо је тако, јесте та што свако може да провери да ли сте направили грешку. Сада не можете да се извучете некажњено. То што су моје старије колеге говориле била је истина, јер коментатор зна све и слепо му верујеш.

* Да ли сте размишљали о некој другој врсти програма или било чему другом што телевизија нуди?

- Апсолутно не. Волим музику, филм и позориште, и могао бих да пливам у свему томе, али то не бих био ја, јер то ми је хоби, а спорт је суштина мог бића. Што се тиче информативе, пре 5. октобра био сам кратко укључен у неке политичке активности, просто ми је било свега преко главе и хтео сам да се осетим корисним, а онда сам схватио да за то немам стомак. Треба да будеш посебно баждарен да се носиш са свим прљавштинама које носи политика.

ПЛАШИ СЕ ДУБИНЕ, А ВОЛИ ВИСИНУ

НА списку жеља Небојше Вишковића, прво место заузима скок из авиона падобраном, а на другом је да напише књигу.

- Нисам био врхунски ђак, али сам увек добијао награде за оно што напишем. Бићу искрен, волео бих да напишем две књиге. Једна би била у вези са спортом, али још ни мени није јасно у ком формату, а друга књига би била класичан роман. Можда ће се отворити прилика за те жеље. И скок падобраном је на листи жеља. То се заврши за два дана, само ми треба мало психолошке припреме. У прошлом животу сам био птица, сто посто. Обожавам високе грађевине и лет авионом. Плашим се дубине, а заиста волим висину.

* Уз редован посао на "Спорт клубу", покренули сте и курс спортског коментарисања.

- Многи моју професију називају послом из снова. Много је момака, па и девојака, које ова професија привлачи. Свакодневно добијам поруке са питањем како се то постаје, а у данашње време, када је понуда спортских догађаја велика, коментатори су потребни. Дешава се и да за микрофон дођу људи који немају правилну едукацију, који су "доведени са улице", што деградира професију. Већ шест година, Удружење спортских коментатора (СПОК) у сарадњи са "Спорт клубом" организују курсеве једном или двапут годишње. Предавања држимо Гојко Андријашевић и ја, а долазе и друге колеге са "Спорт клуба". То јесте пре свега курс, али је доста момака већ добило ангажман, не само на "Спорт клубу" већ и на конкурентским телевизијама, па и на порталима.

* Шта саветујете будуће колеге, чак и оне који нису тренирали неки спорт?

- Ако не волиш то што радиш, то се осећа. Ако ниси целим бићем у томе, не можеш да изгураш до краја. Глас је, наравно, битан јер утиче на подсвест, али сензибилитет гледалаца је веома важан. Никада не можеш бити по укусу свима. Једни воле више информација, други желе само минималне информације. Док неко воли велику енергију, неко је за мирнији пренос. Мислим и да сваки спорт има карактер и сваки се коментарише на одређен начин. Не можете да коментаришете фудбалску утакмицу као тениски меч, борилачке вештине као неке префињеније спортове и тако даље.

Фото: Приватна архива

Са Новаком Ђоковићем и колегама из Спорт клуба

* Шта вас највише узбуђује у послу након толико година?

- Добро питање. У мају је било 30 година од како сам у овој професији. Искрено, изгустирао сам мање-више све. Када некоме кажем да ми се не иде на Вимблдон, тај неко ме гледа као будалу, али заиста је тако. Човек је проклет, навикне се на све лепо и све фино што му се понавља доживљава као уобичајено. Не бих могао да кажем да има нечег што нисам урадио, а много бих желео. Неко би то назвао недостатком амбиције, али рекао бих да знам докле могу да добацим, и да сам дотле и добацио. Ипак, ова професија ми је у крви и стално покушавам да урадим нешто ново, а и живимо у времену у којем морамо да се боримо за егзистенцију, за људе који зависе од нас, па су и финансије покретач. Али то не би било могуће да нема и велике љубави према професији. Колико год звучало као фраза, ако не волиш то што радиш, не можеш да будеш добар.

* Када сте занемели због неког резултата или исхода, а да ли је било разлога да "грмите" у неком преносу?

- Када је 2008. Ана Ивановић освојила Ролан Гарос, а то је једини гренд слем турнир на коме се интонира химна победника, тада ми је, сећам се, једна кнедла остала у грлу и баш ми није било лако да проговорим. Коментарисање тениса не дозвољава да подижеш глас и да "грмиш", али на више мечева, у моментима када је цео стадион навијао против Новака, одреаговао сам на адекватан начин, рецимо то тако, пошто је и мене то навијање, наравно, мало болело.

* Шта никада нећете заборавити са неког спортског догађаја, или иза "кулиса"?

- Милион разних догађаја се наравно није видело и могу се свести под анегдоте. Рецимо, била је ситуација да сам коментарисао док се иза мене туку. Буквално на два метра од мене дешавала се права правцата туча, а ја сам морао да седим и причам као да се ништа не дешава. То је било давно, на Партизановом стадиону, и не сећам се више ни која фудбалска утакмица је била у питању.

Фото: Небојша Параушић

Хавијер Клементе, селектор фудбалера Србије, и Небојша Вишковић

* Шта нисте остварили, а желели бисте?

- Не жалим ни због чега и нема ничег што сам зацртао и што бих желео да урадим. То би можда могло да значи да сам веома срећан човек. Немам мегаломанске снове и жеље. Када легнем да спавам, не маштам да возим златни "бентли", него сам задовољан овим што имам. С обзиром на то ко смо, где смо, шта смо и како живимо, ја сам веома задовољан.

* Једном сте рекли да је коментаторска кабина ваша оаза мира. Где још проналазите мир?

- Када сам у кабини, то је мој свет и мој мир, али и нешто што ме троши и обавезује да будем добар. То је умно, чак и физичко трошење, тако да јесте то моја оаза, али не и начин да пуним батерије. У данашње време, када смо толико растрзани, батерије пуним тако што се рекреативно бавим спортом, гледам серије, слушам музику, читам књиге. У последње време сам поново успео да нађем мало више времена за књиге, које сам раније више читао. Прави мир проналазим у кући, са породицом и пријатељима.

Фото: Приватна архива

Са сином Лавом

* Син Лав је кренуо вашим стопама и бави се тенисом. Да ли очекујете да вас надмаши?

- Као што сам ја добио од оца да нам је спорт у срцу, тако је и он то добио преко мог ДНК. Док је упоредо тренирао фудбал и тенис, можда сам интимно нагињао ка фудбалу, али тенис је био његов избор. Припадамо категорији нормалних родитеља, вероватно зато што сам цео живот у томе, и знам да од десет родитеља девет жели да им дете буде следећи Новак Ђоковић. Имамо нормална очекивања, и било ми је најважније да се дете бави спортом, да га не покупи улица. Деца која су у спорту расту другачије, супер се развијају, и тај циљ је већ остварен. Даљи циљ нам је да буде добар и срећан човек. Да ли ће то укључити тенис као примарно занимање, тек ћемо да видимо, али бављење тенисом отвара многе путеве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

ОБРУКАНА ЛАЖНА ДРЖАВА У ЊУЈОРКУ: Шамар за Приштину и Вјосу Османи пре почетка седнице СБ УН о Косову (ФОТО)

ОБРУКАНА ЛАЖНА ДРЖАВА У ЊУЈОРКУ: Шамар за Приштину и Вјосу Османи пре почетка седнице СБ УН о Косову (ФОТО)

У ЊУЈОРКУ се данас одржава седница Савета безбедности Уједињених нација посвећена шестомесечном извештају генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а, а Србију ће представљати председник Александар Вучић.

22. 04. 2024. у 16:14

Коментари (0)

УКРАЈИНА ПОВЛАЧИ РАДИКАЛНИ ПОТЕЗ: Ово многи нису очекивали, чак су и Руси збуњени пред Олимпијске игре Париз 2024