АПОКАЛИСА НИЈЕ ПРОЈЕКЦИЈА, МИ ЈОЈ ПРИСУСТВУЈЕМО: Интервју са Иваном Меденицом, уметничким директором и селектором 56. Битефа

АКО имамо пандемију какву нико живи на планети није искусио, ако еколошка катастрофа траје несмањеном брзином и ако су у току два ратна сукоба (један се десио, други је на помолу), а оба могу да прерасту у нуклеарну апокалипсу - како да не донесемо закључак да смо дотакли дно катаклизме. А ако свет, упркос свему преживи, нешто ће морати да се створи. Нека нова ренесанса.

Фото: Н. Скендерија

Овако, на почетку разговора за "Новости" резонује Иван Меденица, селектор и уметнички директор 56. Битефа, који ће се у одвијати у Београду од 23. септембра до 1. октобра, под слоганом "Ми, јунаци рада свог". Одабране представе су из Немачке, Белгије, Француске, Мексика, Словеније, Велике Британије и Србије, са фокусом на социјалним и друштвеним последицама пошасти вируса корона.

У међувремену, цео свет се љуља у сукобу великих сила?

- Долази до великог убрзања и онеспокојавајућих дешавања. Таман смо, на неки начин, подигли главу из пандемије, када је почео рат у Украјини, сада имамо и заоштравање односа између Кине и САД због Тајвана - каже Меденица. - Као да смо у сталном ишчекивању неке следеће катастрофе... Битеф, поред уметничких императива и промоције нових тенденција, по мом дубоком уверењу, има дужност друштвене еманципације и покретања најургентнијих глобалних, као и локалних тема. Тако смо се бавили питањем миграната, еколошком кризом, ауторитарним режимима. Ове године смо се одлучили за тему рада, односно последице пандемије. Уз губитак ближњих, физичког и менталног здравља, депресије, не заборавимо да су неки људи изгубили посао, морали да се преквалификују, а свима нама живот постаје све скупљи и тежи.

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Познавајући битефовску публику, шта мислите које ће представе највише привући њихову пажњу?

- Мислим да ће најбоље реаговати на представе друге половине фестивала, две словеначке ("Соло" и "Кризе"), као и енглеску "Љубав". У њима има нешто што је можда недостајало претходним издањима, а што наша публика воли: врхунску, супериорну глуму. С друге стране, у првом фестивалском делу су нека радикалнија остварења. Веома је дирљива представа документарног позоришта, Gardien party, у којој стварни чувари великих светских музеја наступају у своје име. Тако имамо инверзију да о институцији музеја говоримо из визуре невидљивих људи, оних које и не примећујемо и који "служе" да нам кажу где је тоалет или у којој сали је неко дело. Кроз представу видимо и да они имају омиљене слике и ауторе, да и међу њима има врло едукованих. Неки су студенти, чак и историчари уметности који нису успели да нађу посао у професији, па су морали да се преквалификују. Представа је врло нежна и суптилна.

И друге представе имају сличан приступ тешким темама?

- Чини ми се да је то веома занимљива комбинација: теме су провокативне, жестоке, тичу се социјалних неправди и критике неједнакости, а приступ већини представа је веома топао, емотиван. И мексичка "Тихуана" је изузетно занимљиво, соло остварење уметника који се, иначе, поиграва својим идентитетима, мењајући име и физички изглед. Ова представа је нека врста предавања, исповести коју уметник дели с гледаоцима у једном животном експерименту. С лажним именом отишао је у град Тихуану, на самој граници са САД, где је највећа миграција унутар Мексика. Изнајмио је собицу у фавели и покушао да живи шест месеци од минималца у фабрици (евро дневно) и - није успео.

Посебно издвајате белгијско остварење необичног назива "Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима"?

- Веома ми је драга та плесна представа Јана Мартенса, велики бум направио је баш са њом. Реч је, такође, о великом физичком раду и труду, залагању, мукотрпном вежбању, понављању. У представи учествује седамнаест плесача различитог пола, етничког порекла, узраста, вештине. Дирљиво је како свако од извођача, пратећи исту музичку партитуру, развија себи својствене мини-кореографије, језик тела примерен култури из које је поникао и у складу са сопственим годинама. Представа је нека врста монтаже из које се гради свеобухватна кореографија, да би нам на крају кореограф дозволио да уживамо у синхронизованој, гала представи у којој свако задржава своју посебност.

Битеф је познат по томе да се одржава на најразличитијим местима, ипак, први пут на Медицинском факултету?

- Имамо четири представе које се играју у алтернативним просторима: две у Луци Београд, једна у Музеју историје, а Dr Auslender (Made for Germany) на Медицинском факултету. То је пројекат Бојана Ђорђева о одласку наших лекара и других здравствених радника у Немачку. Горућа и трауматична тема која нас све брине - ко ће једног дана да нас лечи ако најбољи студенти, чим узму диплому, почну да уче немачки... Остварили смо сјајну сарадњу са Медицинским факултетом, бескрајно сам захвалан декану Лазару Давидовићу. Мислим да ће представа добити посебан квалитет тиме што ћемо причу о одласку лекара играти тамо где их стварамо, у амфитеатру за анатомију. Занимљиво је да је Бојан Ђорђев, радећи истраживање за представу, дошао до податка да су здравствени радници процентуално најзаступљенији део позоришне публике.

Овогодишњи фестивал, између осталог, бави се односом између "неесенцијалних" и "есенцијалних" професија, каква је неспорно медицина...

- У селекцији су три представе (српска "Свет без жена", словеначка "Соло" и поменута белгијска) које преиспитују услове рада, околности и професионалне могућности у оквиру извођачких уметности. Јер, чини се да су се у време пандемије уметничке професије третирале као неесенцијалне, оне без којих се може. Не знам како би се ментално спасили током короне да нисмо читали књиге, гледали филмове и друго. Не сме се пристати на ту поделу, могла би да има далекосежне последице. Између осталог, "сечу" буџета и смањење медијског простора за културу.

Пандемија, као и актуелни и могући нуклеарни ратови, суочавају нас са могућношћу потпуног нестанка?

- И уз еколошку катастрофу која траје. Многи филозофи пишу о томе, постоји теза да апокалипса није пројекција него нешто чему већ присуствујемо.

Размишљате о следећем фестивалском издању?

- Да у једној, ипак, позитивној перспективи. Интересује ме шта би била нова утопија, шта бисмо на глобалном плану могли да смислимо улажући крeативан напор и шта би била ренесанса у овом тренутку. Можда ћемо се следеће године бавити представама које на тај начин промишљају будућност. И, можда би слоган могао да буде - "Реренесанса".

ЈУГОФУТУРИЗАМ

- РАДИМО пратећи програм са организацијом "Маска" из Љубљане, која покреће занимљив пројекат "Југофутуризам". "Маску" чини група млађих рођених у време распада бивше земље. Њихов пројекат је пројекција једне нове утопије, новог облика културног заједништва заснованог на традицији југословенског наслеђа, али без југоносталгије. То је генерација која није живела у Југославији, нема лично сећање и објективнија је у процени шта је била вредност заједничког културног простора. Из потребе за ширином, дошли су до једног футуристичког концепта, на нивоу филозофског промишљања - шта бисмо могли да унесемо у нови, бољи и већи свет, као наслеђе из бившег живота. И идемо даље - истиче Меденица.

БОГАТИ И СИРОМАШНИ

- АКО гледамо из марксистичке визуре, сваки рат је сукоб политичких елита у којима страдају пролетери. И од рата и од пандемије, старије је питање социјалне обесправљености,неједнакости. И ту се види разлика између сиромашних и богатих: прво беже они који имају средства да некуд оду, они који немају, остају да гину - каже наш саговорник.

Препоручујемо

Култура

0 1

УРУЧЕН ГРАН ПРИ БИТЕФА: Највеће фестивалско признање за "Цемент Београд"

30. 11. 2021. у 17:09

Култура

0 2

И ПОЗОРИШТЕ ПРОИЗВОДИ СИЛАН ОТПАД: Иван Меденица, уметнички директор Битефа

04. 07. 2021. у 12:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације