И ПОЗОРИШТЕ ПРОИЗВОДИ СИЛАН ОТПАД: Иван Меденица, уметнички директор Битефа

Вукица Стругар

04. 07. 2021. у 12:21

ПРВИ пут у својој полувековној историји Београдски интернационални театарски фестивал имаће "дупло" издање: ове јесени, 54. и 55. Битеф, окупиће четрнаест представа из земље и света, под слоганом "На ивици будућности".

И ПОЗОРИШТЕ ПРОИЗВОДИ СИЛАН ОТПАД: Иван Меденица, уметнички директор Битефа

Фото З. Јовановић

Да ли смо се заиста нашли на рубу планетарне пропасти, у којој је пандемија последица наше бахатости према природи, па свака друга дилема у околностима голог опстанка, постаје беспредметна?

- Концепт за овогодишњи Битеф почео је да се развија још 2019. и из њега је произишао тај слоган. Дакле, пре него што је пандемија и кренула. Он се оригинално односио на глобалну еколошку кризу, али је све више постајао и наш, локални проблем: од ваздуха који дишемо, крчења шума, до привредних инвестиција које не поштују еколошке стандарде - објашњава Иван Меденица, уметнички директор Битефа, професор ФДУ и театролог.

- Слоган "На ивици будућности" односио се на нешто што је деловало као ургентан проблем.

Онда се десила пандемија?

- Сада има и додатног оправдања, с тим што ми се чини да између еколошке криве и ковида постоји тесна узрочно- последична веза. Прихваћено тумачење је да су ова пандемија и оне које нам следе, резултат нарушавања еко-система и његове равнотеже. Ја то себи предочавам на поједностављен начин: ви крчите неке џунгле и прашуме, па животиње које су у стаништима живеле мирно и спокојно са својим вирусима, морале су да се померају и приближавају људима...

СВЕ ЈЕ ДОВЕДЕНО У ПИТАЊЕ

ВРЕМЕ вируса донело је изненађења, нека западна, "уређенија" друштва показала су се неодговорнијим од других?

- Дошло је до релативизације, све је доведено у питање. Пре 30-40 година је било незамисливо у СФРЈ, или другој земљи, да ће било који ауторитет довести вакцинацију у питање. Таква је била процена струке. Сада, са општом демократизацијом, преко друштвених мрежа и осталог, свако мишљење постаје валидно. У традиционалним медијима још постоји нека провера и хијерархија одговорности.

Без обзира на комплексност свих наших проблема, вирус нас је брже еколошки освестио него што би се то десило у уобичајеним околностима?

- Није пријатно живети у замрзнутим политичким конфликтима, али знамо из ситуација Кипра, Северне Ирске, Израела и Палестине - да они могу и деценијама да трају. Када је еколошка проблематика у питању, предвиђања су много црња. Ако се као цивилизација брзо не освестимо, сценарији катаклизме неће бити само маштовито предвиђање. Ми, заправо, већ живимо у једном научнофантастичном филму. Наравно, кад би се међу великим корпорацијама спровели ригорозни стандарди, то би било од највећег доприноса. Али, не морамо да чекамо на глобална решења. Свако од нас може да да свој допринос у очувању животне средине.

Да ли је ово најбољи начин да се суочимо са индивидуалном одговорношћу?

- Ово је добар тест за све нас. Видимо то из свакодневног,најближег окружења. Људи који из неких разлога не желе да се вакцинишу, осећају извесну нелагоду, знајући да такав избор може да носи одговорност са одређеним последицама. Ако је пандемија због нечег добра, добра је да бисмо сагледали како живимо и које грешке правимо... Иначе, верујем да можемо да направимо и неки економски баланс који неће довести до тоталног привредног колапса. Све више се младог света повлачи на село, желећи да за себе производи храну. Међу њима је пуно образованих људи који уз помоћ високих технологија могу да многе послове раде "дислоцирани" и онлајн.

Пандемија је поставила дилему да ли смо довољно уједињени и солидарни, је ли свет (и ЕУ у њему) природна или неприродна заједница?

- Одговорићу насловом међународне конференције коју организујемо у оквиру Битефа: "Седимо на грани: солидарност или суноврат". Ту смо се реферисали на назив шведског филма "Голуб седи на грани размишљајући о постојању"... За мајмуна је седети на грани безбедно, за човека није. А то је ситуација у којој се налази наша цивилизације. Дакле, или ће овај свет постати солидаран, или нас неће бити.

ГОЛИ ОПСТАНАК

ЧИМЕ ће се бавити следећи, 57. Битеф?

- Последице епидемије ће сигурно постојати, не само здравствене и психолошке, него привредне. Поставља се питање да ли ће људи остајати без посла, од чега ће живети. Дакле, у фокусу следећег фестивала вероватно ће бити рад - под којим условима радимо, за који новац, да ли нас експлоатишу, на шта пристајемо, услови и положај радничке класе. Све су то питања голог опстанка.

Где видите најдиректнију везу између екологије и уметности?

- Екологија није софистицирана проблематика која се тиче богатих и залудних, или "сиротиње раје". Тиче се свих нас.Уколико као крупни капиталиста трујеш окружење, како можеш да мислиш да нећеш угрозити и себе и своје ближње? Позориште може проблемски да разматра еколошку кризу и представе у првој половини Битефа то и чине. С друге стране, треба размишљати како се театар као уметност односи према овој проблематици.

На шта мислите?

- По неким истраживањима, позориште је један од већих произвођача отпада. По завршетку живота представе, сценографија, костими, реквизити постају - ђубре. У свету има иницијатива да се сценографије и костими праве од коришћених материјала, да се театар врати минимализму уместо раскошних представа. Све више уметника неће да путује, поготово да користи авионски саобраћај, који се сматра највећим загађивачем ваздуха.

Без обзира на то што тиме угрожавају сопствени комфор?

- На конференцији ће бити један мексички уметник који протестује против става француског колеге, кореографа Жерома Бела: он нигде не путује и са играчима све пробе ради онлајн. Мексички уметник има став да је лако нама Европљанима да не идемо авионом, јер можемо да дођемо од тачке А до тачке Б возом, колима, без нарушавања комфора. Сви фестивали, позоришна инфраструктура и извори финансирања, све је доступно у Европи. А шта да раде они из удаљенијих крајева света? То затварање и смањена мобилност су, дакле, на штету некога. Таква одлука је друштвено-политички дискутабилна.

Фото З. Јовановић

Дискутабилна је и у духовном смислу јер ускраћује богатство непосредног контакта са светом и другим културама?

- Посредством интернета можете увек да комуницирате са осталим деловима света. Ипак, као што нас позоришна уметност хиљадама година учи, за многа људска деловања потребна је жива размена.

Вирус је показао да нема заштићених. Ни младост, ни статус, ни богатство, не могу гарантовати безбедност?

- Зато је вирус најпоштенији могући непријатељ. Никог не штеди, не прави повластице. Само од нас зависи да ли ћемо бити они који проблем чине још већим, или покушавају да га реше.

Колико је било тешко у још затвореном свету окупити чак четрнаест представа?

- Тематска осовина се креће од економске кризе до постхуманизма: света у ком човек више неће бити у центру. Десила се потреба да сагледа своју позицију у свету и схвати да је одговоран за оно што се дешава. Немамо више могућности да оптужимо било кога другог.

Кад су сукоби на политичкој, националној или религиозној линији, стално постоји могућност да се оптужи друга страна. Природа умире пред нашим очима и јасно нам је да смо ми то проузроковали: морамо да се суочимо са својом одговорношћу. Постајемо скромнији и мање охоли. Да није било пандемије, питање је да ли бисмо тако брзо схватили последице. Али, кад ти у року од 24 сата вирус из Вухана дође у Београд, све је јасно.

Светско позориште препознаје проблеме времена у ком живи?

- Фокус овогодишњег Битефа је у преиспитивању живог присуства извођача на сцени, али не у смислу да их нема, већ да је тело на различите начине "декомпоновано", путем светлосних и димних ефеката, употребе вештачке интелигенције,неживих партнера, робота, дронова. И све то у корелацији са врхунском драмском глумом, врхунским плесом. Трудили смо се да постигнемо баланс између драмског позоришта, савременог плеса и постдрамског театра, са неколико инсталација у којима гледаоци преузимају улогу извођача.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

НАЦИОНАЛНА полиција ухапсила је данас у Мајамију Давида Кнежевића, супруга Ане Марије Кнежевић Хенао, Колумбијке која је нестала у Мадриду 2. фебруара. Давид Кнежевић, држављанин Србије, био је главни осумњичени откако су америчка полиција и ФБИ прикупили доказе да је реч о насилном нестанку, сазнају шпански медији.

06. 05. 2024. у 17:33

Коментари (0)

ШЕШЕЉ О ЧУДНОЈ ИЗЈАВИ ПРЕДСЕДНИКА УКРАЈИНЕ: Нико не схвата озбиљно то што Зеленски говори