ТРАЈНИ ПЕЧАТ У ИСТОРИЈИ НАШЕ КУЛТУРЕ: Давиду Албахарију уручена међународна награда "Александар Тишма"
ПОСЛЕ пет деценија свог списатељског рада из којег је настао импресиван приповедачки опус овенчан низом највреднијих признања, Давид Албахари је у Матици српској примио и Међународну награду за књижевност "Александар Тишма", коју додељује истоимена фондација из Новог Сада.
Владислава Гордић Петковић уручила награду Давиду Албахарију, Фото Н. Карлић
Међу више од 40 аутора из целог света, жири у саставу - Петер Хандке, Илма Ракуза (председница), Ласло Мартон, Владислава Гордић Петковић и Матијас Енар - већином гласова одлучио се за Албахаријев роман "Данас је среда" (Heute ist Mittwoch), објављен на немачком језику а у преводу Мирјане и Клауса Витмана.
- Ово је најдирљивији Албахаријев роман. У њему се писац обрачунава са свакодневицом Паркинсонове болести од које и сам болује као и с питањима да ли се болест и срећа могу заслужити и могу ли злочини да се пониште или да застаре - навела је, између осталог председница жирија Илма Ракуза у писаној поруци лауреату, уз извињење што због свог здравственог стања није у могућности да присуствује свечаности.
Примајући награду из руку Владиславе Гордић Петковић, Албахари се тихим гласом, који је поменута болест временом знатно "пригушила", захвалио на признању и на свим лепим речима изреченим у његову част.
Напомињући да се о Албахаријевим делима пишу докторски и научни радови, Владислава Гордић Петковић нагласила је да је он значајан и као преводилац, уредник књижевне периодике и антологичар, те да његовом преданом посредовању између култура дугујемо прве преводе Владимира Набокова, Сола Белоуа, Томаса Пинчона, Маргарет Атвуд, Џона Апдајка, Сема Шепарда...
- Албахари је присутан у књижевности од 1973. године када је објавио прву збирку прича "Породично време". У својих 13 романа, шест збирки прича, у есејистичким и књигама за децу оставио је заиста важан траг у историји културе не само наше земље него и света јер његова дела су преведена на 16 језика, а од тог броја најмање шест преведено је на енглески језик - казала је Владислава Гордић Петковић, редовна професорка енглеске и америчке књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду.
Фото Промо
Честитајући награду Албахарију, председник Матице српске проф. др Драган Станић подсетио је да је Александар Тишма (1924-2003) дао важан допринос у развоју ове институције. У Матичином здању је радио, а по подне и увече често седео и писао своје књиге, изградивши притом књижевни мит од Новог Сада, препознатљив у нашој земљи и у иностранству. Баш у време када је Тишма био уредник Матичине издавачке делатности, ова институција објавила је прву књигу Давида Албахарија.
ПОСЕБАН ДАТУМ
НАГРАДА Тишминог имена додељује се сваког 24. јуна по жељи пишчевог сина Андреја.
- Тог дана 1994. године, у време ратне климе, мој отац је успео нешто што се у то време чинило немогућим: окупио је представнике свих нација и конфесија на новосадском Тргу слободе да се помоле за мир. Били су то тренуци када сам неизмерно био поносан на свог оца - рекао је Андреј Тишма.
Уметник Андреј Тишма, син великог писца и председник Управног одбора Фондације "Александар Тишма", подсетио је да је 2016. године установљена истоимена књижевна награда које ће бити додељивана сваке друге године најбољем светском писцу за укупно или појединачно књижевно дело објављено на било ком светском језику, а преведено и објављено на једном од европских језика - немачком, енглеском и француском. Пре Албахарија "Тишмом" је награђен мађарски писац Ласло Дарваши.
Управитељка Тишмине фондације Бора Бабић истакла је задовољство што књижевна награда "Александар Тишма" већ добија озбиљан међународни карактер, "а за понос је и чињеница да међу члановима жирија има и - нобеловаца".
Препоручујемо
ЖИРИ ЈЕДНОГЛАСНО ИЗАБРАО ИЛИЋА: Додела награде "Дарко Краљић" у Народном позоришту
24. 06. 2022. у 06:34
ЛУЦИДНЕ АТРАКЦИЈЕ: Камерна изложба одабраних дела из опуса професора Чедомира Васића
24. 06. 2022. у 06:00
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Прочитајте више
ПРОКЛЕТСТВО ИЛИ НЕСРЕЋНА СУДБИНА? Стуб Бранковог моста - тајна у центру Београда
МНОГО Београђана ово не зна, али Бранков мост данас живи свој други живот.
24. 04. 2024. у 13:36
ХЕРОЈ СА "ДОСИЈЕОМ": Ово је машиновођа који је ЗАУСТАВИО ВОЗ да спаси пса везаног за пругу
"КАДА САМ видео да је пас везан ланцем за шине, пао ми је мрак на очи. За мене је ово покушај убиства. Тај ко је ово урадио, сутра је спреман да убије и човека. Одмах сам обавестио полицију. Монструми живе око нас, а да то и не знамо". Овим речима почиње своју исповест Миша Радивојевић, машиновођа који је пре два дана на прузи Димитровград – Ниш успео на време да заустави локомотиву тешку 1.000 тона и сигурне смрти спаси пса кога је неко везао ланцем за шине.
24. 04. 2024. у 22:28
ДВЕ ТЕОРИЈЕ О СМРТИ ТЕСЛИНОГ БРАТА: Према једној, управо Никола је био крив - родитељи веровали да је Дане надаренији
ВЕЛИКИ научник иза себе је оставио огроман број открића која су унапредила савремени живот, и још више теорија, које би у будућности могле у потпуности да промене свет.
24. 04. 2024. у 08:55
БЕОГРАЂАНИ ПИЈУ КАФУ ПРЕКО 500 ГОДИНА: Сулејман Величанствени донео прва зрна у Србију
У БЕОГРАДУ се кафа пије више од 500 година! Често се у кафићима чује "може једна турска", а мало ко зна да је обичај испијања овог напитка у престоницу стигао са освајањем Београда далеке 1521. године и Сулејманом Величанственим.
24. 04. 2024. у 08:05
НИЈЕ САМ: Никола Роквић открио ко му прави друштво на ходочашћу
НИКОЛА Роквић се одлучио за хумани потез, кренуо је на пут до Егине у Грчку. Мислили смо да је сам, међутим друштво му праве три пријатеља.
24. 04. 2024. у 12:01
УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024
Рат у Украјини је трагичан по више основа, као и сваки рат уосталом, а најновије вести везане за њега - стижу из сфере спорта. Русија, међутим, није у центру пажње овог пута, већ њена највећа савезница, Белорусија.
24. 04. 2024. у 16:39
Најновије из рубрике
"НЕКАДА ЈЕ ФИЛМ БИО НАЈБОЉИ ЦИРКУС У ГРАДУ": Редитељ Рајко Грлић о "Неиспричаним причама", новом филму, Бориславу Пекићу, Дубравки Угрешић
- БЕСКОНАЧНО ми је драго што сам живео у време када је филм био најбољи циркус у граду.
24. 04. 2024. у 17:25
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Једнорог без рога - Тенеси Вилијамс "Стаклена менажерија", Мадленијанум
ТЕШКА животна ситуација породице Аманде Вингфилд, анксиозна кћер која храмље и незадовољни син песник, слика је Тенеси Вилијамса, од пре 80 година, вечне фреске америчке породице и сушта је супротност "америчком сну".
24. 04. 2024. у 12:20
ПРИЧА О ЗЛОУПОТРЕБИ ДЕЦЕ: Представа "Нестајање" премијерно у Атељеу 212
ПО тексту Томислава Зајеца (у режији Сање Митровић) у суботу, 27. априла, премијерно ће бити изведена представа "Нестајање" на сценИ "Мира Траиловић" Атељеа 212.
24. 04. 2024. у 12:13
МИКА ЋЕ ДОБИТИ СПОМЕНИК У НОВОМ САДУ : Иницијатива Одбора „Антићевих дана“ за обележје песнику
У НОВОМ Саду, којег је волео колико и свој родни Мокрин, песник, сликар и боем Мирослав Антић (1932-1986), готово четири деценије после смрти, добиће - споменик.
23. 04. 2024. у 19:43
ИДЕАЛИ СУ СЕ ПОВУКЛИ ПРЕД ИНТЕРЕСИМА Intervju: Игор Мировић, песник и политичар
ПЕСНИКЕ треба увек бранити, јер шта бисмо без њих - пита проф. др Александар Јерков у поговору најновије збирке поезије Игора Мировића "У лавиринту", а затим, позивајући се на речи Стевана Раичковића ("без поезије све би и даље постојало, али ништа више не би било исто") поентира закључком да песника треба бранити чак и када су песник и политичар спојени у истој личности.
23. 04. 2024. у 19:41
Коментари (1)