КЊИГЕ КОЈЕ ШТИТЕ ОД ЗЛИХ СИЛА: Обележено 180 година библиотеке САНУ и век од рођења великог песника Васка Попе

НА јучерашњој свечаности у САНУ обележена су два јубилеја: 180 година Библиотеке Академије и век од рођења великог песника Васка Попе (1922-1991).

Председник САНУ Владимир С. Костић/Небојша Дугалић/Миро Вуксановић, Фото Н. Скендерија

Упркос богатом искуству са ватром и спаљивањима, библиотеке су жилава створења, напоменуо је Владимир С. Костић, председник САНУ, и додао:

- Негде на том трагу је и наслов текста разговора Умберта Ека и Жан-Клода Каријера, између осталог драматурга и сценаристе Буњуелових филмова, са знаковитим насловом:

"Не надајте се да ћете се решити књига!" Штавише, они тврде да је књига савршен изум који се не може учинити бољим него што јесте - нешто попут точка.

Од оснивања Националне библиотеке у Француској па до данашњих дана више од два милиона наслова никада нико није тражио. Колико начитаних особа ће вам пред смрт потресно признати да за живота нису прочитали ни ред Џејмса Џојса или пре, Пруста, запитао се Костић и закључио:

- Библиотека, па ни ова наша, не састоји се нужно од прочитаних књига или оних које ћемо једном ипак прочитати. Тачније је устврдити да се састоји од "књига које можемо или бисмо могли да прочитамо - па макар их никада не прочитали!" Такве какве су, оне су заточници знања, а знање је, на крају крајева, вероватно ипак важно. Јован Златоусти се још у 4. веку присећа неких савременика који су око врата носили старе рукописе да би их заштитилу од злих сила. Чиниће вам се претераним, али можда нас и наша Библиотека коју носимо око врата штити од злих сила - а оне, уверавам вас, нису тек банална уобразиља.

Беседу је Костић завршио стиховима песме "Коло књигољубаца" Васка Попе.

У данашњи датум, пре 180 година, 14. јуна 1842, на првом заседању Друштва српске словесности, које је претходило националној академији, Димитрије Тирол, српски писац, аутор граматика, географ, преводилац, сарадник Вука Карџића, даривао је 14 књига на српском, руском и немачком језику. Тако је почела своје деловање садашња Библиотека САНУ, са око милион и по штампаних и електронских публикација, подсетио је академик Миро Вуксановић, њен садашњи управник.

- Пре седамдесет година је завршавао и 1953. штампао прву збирку песама у којој је почетни циклус "Опседнута ведрина" и која је међашни датум српске модерне поезије, заједно са "87 песама" Миодрага Павловића - истакао је Вуксановић, говорећи о делу великог Попе.

- Пре педесет година, све у 1972, Васко Попа је примљен у САНУ, објавио књигу "Усправна земља", добио Седмојулску награду и основао Књижевну општину Вршац. Пре двадесет година, после законски спроведеног поступка, 2002, његове збирке поезије на српском и препеви на друге језике, антологије у којима је заступљен, књиге на неколико језика, с посветама и без њих, преузела је Библиотека САНУ и оформила легат Васка Попе са око четири хиљаде књига и часописа. Тако се Васко Попа вратио у САНУ да у њој трајно остане.

Пре педесет година, заједно с Васком Попом, у САНУ је изабран Душан Радић чија је прва соната јавно изведена двадесет година раније, који је - и сам песник - своју верност пријатељу и његовим стиховима на уметнички начин исказао у вокално-инструменталним остварењима чији су наслови узети од Васка Попе. Штампане ноте академика Радића налазе се у Библиотеци САНУ, додао је Вуксановић.

Ни мање речи, ни више смисла. Тако би се, у једној реченици, на начин апсолутне сажетости којој је целог свог стваралачког века тежио и сам Васко Попа, могла описати његова поезија. Тако је проф. др Михајло Пантић започео беседу Попи у част, у којој је између осталог рекао:

- Попа је уједно и метафизички и космогонијски песник, песник митограф, песник фолклорне и модерне традиције, песник културне меморије, песник неонадреалиста, песник неосимболиста, песник вериста, песник свих песника, песник синтезе, песник пре поезије, песник после ње, речју, песник који види свет са намером да у њему, ако баш и не открије, јер то никоме, па ни поезији, није дато, а оно бар наслути неки дубински алгоритам његовог постања и постојања.

Васко Попа, Фото Б. Ђорђевић

Одговарајући на питање шта се десило са смислом у модерном свету, да ли је заувек изветрио под притисцима крвожедне историје, Пантић је закључио да се "закључао" у поезији:

Стихове великог песника казивао је драмски уметник Небојша Дугалић, а посетиоци су слушали и снимак музичког дела "Опседнута ведрина", из 1961. у извођењу Мешовити хор РТВ Београд, а које је Душан Радић компоновао на Попине стихове.

Поезија модерних времена

ПОПИНОМ поезијом осведочује се један од темељних принципа поезије модерних времена, која прихватају ризик губитка шире публике, навео је Пантић и објаснио:

- Као да песник пред читаоца ставља загонетку коју треба одгонетнути, али се све време труди да до коначне и неопозиве одгонетке не дође; песник и читалац се на неки начин споре око смисла; песник би да га сабије у песму којом ни сам више не влада, она се одваја од њега као засебан, језички фиксиран ентитет.

Препоручујемо

Србија

0 0

У ЧАСТ ВАСКА ПОПЕ: Вршчани организују поетско-музичко вече на румунском језику

06. 05. 2022. у 13:16

Култура

0 0

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА НАГРАДУ „ВАСКО ПОПА“: Лауреату повеља на Попин стоти рођендан

15. 04. 2022. у 14:25

Култура

1 1

БИРАНО ДРУШТВО ПЕСНИКА СВЕТА: Одмах по Видовдану навршиће се сто година од рођења великог Васка Попе (1922-1991)

12. 04. 2022. у 10:48

Србија

0 0

У СУСРЕТ СТОГОДИШЊИЦИ ВАСКА ПОПЕ: Поетско вече Ане Софреновић у Градској библиотеци у Вршцу

16. 03. 2022. у 14:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације