ПОГЛЕД КА ИНДИЈИ: Прилози српској књижевној историји
ИМА у историји културе тема које на први поглед делују маргинално, али пажљивије читање открива да су кроз неколико генерација заокупљале умове немалог броја стваралаца и мислилаца.
Фото Промо
Таква је и слика Индије међу српским писцима. Наизглед мање утицајна од француске, немачке или руске културе, индијска је од 19. в. па све до данас фасцинирала српске књижевнике и интелектуалце. Када се систематски и хронолошки погледају њихови текстови о Индији открива се недовољно позната прича о великој љубави. У бившој Југославији је 1965. одржан скуп "Југославени и Индија" у Загребу, где су тих година осниване индолошке студије. У српској научној средини таква истраживања остала су препуштена ентузијазму појединаца. Кад је о књижевности реч, писало се о нирвани код Диса или о путопису Јелене Димитријевић, али остало је још тога непрочитаног и код великих писаца, а камоли у старим издањима и часописима. Збирни поглед на ову имагинарну и често идеализовану Индију може дати нову димензију слици српске књижевности.
Такав покушај учињен је 2019. када је у Задужбини Доситеја Обрадовића одржан округли сто "Индија и српска књижевност", први такав одржан код нас. На њему су учествовали проучаваоци усмене књижевности, ренесансе и књижевности 18. и 19. века. Објављена књига је зборник радова с тог окупљања. Зборник отварају два рада посвећена српској епици и индијским паралелама. Александар Лома, који се већ дуго бави "археологијом" српске јуначке поезије, даје нове увиде о сличностима "Махабхарате" и косовске епике, овог пута о цикличном схватању времена. Ова необична сличност објашњава се пореклом из мита, заједничким наслеђем праиндоевропске старине које се сачувало с једне стране у српском, с друге у староиндијском епском певању. Лидија Делић пише о слици Индије код српских певача. Колико год далека, ова земља им није била непозната, барем по имену.
Најпознатија је "проклета Инђија", али није то једина њена слика која се јавља код гуслара, како рад открива. Славко Петаковић анализира чудесну Индију о којој се говори на почетку Држићевог "Дунда Мароја". Наизглед је ова слика разумљива у контексту географских открића тог доба, али садржи и нешто више, један утопијски простор ван реалне географије. Персида Лазаревић ди Ђакомо показује како су до образованих Срба почетком 19. в. стизале вести из светске филологије о открићу сродности европских језика са санскритом, чиме је установљено постојање индоевропске језичке породице.
Подстакнут тим новостима, Павле Соларић пробао је да повеже порекло Срба и Словена са Индијом. Милан Јовановић Морски, медицинар, драмски аутор и путописац био је један од првих Срба који је стигао до Индије крајем 19. в. као бродски лекар. Горан Максимовић анализира Јовановићев путопис с Истока у ком описује и боравак у Индији, од одеће и пејзажа до обичаја и политике. Морски је на свом путу радио аквареле и један од њих, "Село код Калкуте", на корици је зборника. Путописним жанром бави се и Нађа Ђурић која се посветила књизи Божидара Карађорђевића. Мада је путопис настао на француском, тешко је исписати име Карађорђевића из наше културе којој је и сам хтео да припада.
Показује се како је на кнежев приказ индијских предела утицала савремена техника импресионизма. Аутор овог чланка и уредник зборника писао је о слици коју су српски интелектуалци између два рата имали о Гандију. Док је популарност Рабиндраната Тагора у то доба код нас довољно позната, пријем Гандијевих идеја остао је неистражен. А увид у чланке открива политичку подршку Гандију код нас и одушевљење њим као универзалном месијанском фигуром. Интересантно је да је једну од првих докторских теза о Гандију у свету одбранио у Паризу компаратиста Милан Марковић. Неки српски путници Гандија су срели и лично и писали о тим сусретима.
Ово су прилози којима је свако из једног угла допринео широј повести која, на крају крајева, и није толико о Индији, колико о нашој култури. А могао би се замислити зборник с истом темом, а с потпуно новим прилозима: о народним приповеткама и индијским паралелама, о средњовековној књижевности и њеним индијским изворима, о низу писаца двадесетог века, тако различитим као што су Стеван Пешић и Чедомир Миндеровић, о контракултури седамдесетих која код нас делује у време комунизма и несврстаних... Но, сем доприноса српској књижевној историји, овакав или неки сличан зборник може дати подстрек и нечем другом - стварању српске индологије као институционалне академске дисциплине.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Муж је оставио због друге док је била трудна: Наша певачица прошла кроз пакао - "Била са разбијена и физички и психички"
ОНА се тада сломила јер се њен партнер окренуо другој жени, без обзира што је са Тањом чекао дете.
21. 04. 2026. у 11:17
"Трамп је хтео да активира нуклеарне кодове": Шок тврдње бившег човека ЦИА - амерички генерал спречио катастрофу (ВИДЕО)
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп је наводно покушао да активира нуклеарне кодове током хитног састанка у Белој кући усред ескалације сукоба са Ираном, али га је спречио начелник Здруженог генералштаба, генерал Ден Кејн.
21. 04. 2026. у 18:16 >> 18:18
Астронауткиња после мисије "Артемис II" поново учи да хода: Суочава се са озбиљним последицама (ВИДЕО)
АСРОНАУТКИЊА Кристина Коч показала је како тело реагује после скоро десет дана у свемиру.
21. 04. 2026. у 12:35
Руси славе! Русија добила сјајну вест из Србије
Русија је, откако је почео рат у Украјини, или "специјална војна операција" како то зове Руска Федерација, у спортском смислу била склоњена са међународне сцене, осим неколико изузетака. Али најновије вести су потпуно другачије.
21. 04. 2026. у 17:00
"Потврђена идиоткиња!" Рус извређао Мелонијеву, Италија упутила протест: "Фашистички олош, издала бираче"
ИТАЛИЈА је упутила оштар протест Русији након увредљивих изјава руског ТВ водитеља на рачун премијерке Ђорђе Мелони, док јој је председник државе пружио подршку и осудио скандалозне коментаре.
22. 04. 2026. у 08:44
Свет гледа и плаче: Ево шта су урадили фудбалери Ирана (ФОТО/ВИДЕО)
Док истиче рок двонедељног примиреакоје је прекинуло напад на Иран, који су започели САД и Израел, чиме су изазвали и одговор Ирана у виду напада на суседне земље које помажу ту агресију, и спорт и те како осећа последице новонастале ситуације. Рат је, како и не би... А сада у први план долази и евенутално (не)учешће Ирана на Светском првенству у фудбалу, у коме су и Сједињене Америчке Државе један од домаћина.
21. 04. 2026. у 14:03
Сада је дефинитивно пукло савезништво САД и Украјине: Зеленски урадио нешто незамисливо
УКРАЈИНСКО руководство, након више од годину дана напора да одржи стабилне односе са администрацијом председника САД Доналда Трампа, јавно је признало крах досадашњег партнерства.
20. 04. 2026. у 20:41
Мађар би да хапси Путина и Нетанјахуа: "Закон је јасан, то је обавеза"
БУДУЋИ мађарски премијер Петер Мађар изјавио је да ће се његова земља поново придружити Међународном кривичном суду и бити спремна да спроводи налоге за хапшење, укључујући и онај који се односи на израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.
20. 04. 2026. у 20:04
"Потврђена идиоткиња!" Рус извређао Мелонијеву, Италија упутила протест: "Фашистички олош, издала бираче"
ИТАЛИЈА је упутила оштар протест Русији након увредљивих изјава руског ТВ водитеља на рачун премијерке Ђорђе Мелони, док јој је председник државе пружио подршку и осудио скандалозне коментаре.
22. 04. 2026. у 08:44
Најновије из рубрике
Са Ивачковићем и Крагуљем - у свет: Галерија "Рима" други пут гостује на сајму уметности "Арт Брисел"
БЕЛГИЈСКО уметничко тржиште је веома карактеристично, а у односу на број становника, то је земља која има највише колекционара на свету, истиче, за "Новости", Александар Милојевић, оснивач и власник Галерије "Рима", која ће ове године други пут учествовати на "Арт Бриселу", и то од сутра, па до 26. априла.
21. 04. 2026. у 16:44
Херојска епоха наше уметности: Простор, траг, гест: цртежи Милана Миловановића, Косте Миличевића и Малише Глишића из збирке Народног музеја
ПРВИ пут на једном месту, изложба "Простор, траг, гест: цртежи Милана Миловановића, Косте Миличевића и Малише Глишића из збирке Народног музеја Србије", прекосутра у 18 часова, представиће цртачки опус тројице представника нашег импресионизма, који откривају снагу, непосредност и интиму ове врсте уметничког изражавања.
21. 04. 2026. у 16:35
Концертни укрштај: Ватромет музичких боја у Матици српској 23. априла
У ОККВИРУ музичких вечери Матице српске, у 200. годишњици наше најстарије установе за неговање српске културе, науке и уметности, у 185. годишњици од рођења Лазе Костића и 35. годишњици постојања Фондације „Лаза Костић“, а на Шекспиров дан рођења и упокојења, организује се концертни укрштај достојан уметничког принципа хијазма самог Лазе Костића! Концерт ће се одржати 23. априла, с почетком од 19 часова, у Свечаној сали Матице српске.
21. 04. 2026. у 12:03
Са севера стижу светла у сумраку: Осма Недеља финског филма у ДКЦ, од од 23. до 27. априла
ФИЛМОВИ који доносе наду, уз уобичајени и специфични хумор, чиниће репертоар осме Недеље финског филма, бијеналне смотре која ће од 23. до 27. априла у Дворани Културног центра Београда представити девет дугометражних играних филмова, један кратки и један анимирани и тако пружити увид у актуелну продукцију чувене кинематографије са севера Европе.
20. 04. 2026. у 19:42
Сваки Вадимов тон ме инспирише: Интервју - Светлана Захарова, примабалерима, ускоро опет у Београду (ФОТО)
НАЈВЕЋА балерина данашњице, једина тренутно активна prima ballerina assoluta, Светлана Захарова и њен животни партнер, виолиниста светског реномеа Вадим Рјепин, београдској публици ће 5. маја, у Плавој дворани Сава центра, представити свој заједнички уметнички пројекат "Pas de deux - Плес удвоје на врховима прстију".
20. 04. 2026. у 17:14
Коментари (0)