ПРОНИКАО У ДРАМУ САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА: У Ваљеву отворена изложба цртежа и слика Момчила Антоновића

М. КРАЉ

08. 06. 2022. у 07:47

СЛИКА Момчила Антоновића повезује све сегменте сећања. Шта год она носила, или шта год њу носи: лица, тела, куће, облаци...поставља нам питања, немо као пантомимичар, пише историчарка уметности Марина Цветановић, у каталогу синоћ отворене изложбе у ваљевском Интернационалном уметничком студију "Радован Трнавац Мића".

ПРОНИКАО У ДРАМУ САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА: У Ваљеву отворена изложба цртежа и слика Момчила Антоновића

Фото: З. Јовановић

Поставку чини 28 дела, 10 цртежа и 18 слика, насталих од 1972. до 2016, из богате заоставштине сликара и дугогодишњег професора и декана Факултета ликовних уметности. Изложени радови аутора који је говорио да је целог живота сликао слику коју је сањао, припадају колекцији породице Антоновић.

- Његова слика из седамдесетих, деведесетих, двехиљадитих, увек је једна, своја - смела у боји, у изразу, неслична било ком стилу, правцу или школи - додаје Цветановићева. - Мома Антоновић је личност која се целим бићем налази у својој слици. Свом својом сликарском, али и људском суштином он је експресиониста - "осећајниста".

Према речима ове историчарке уметности, изложба није ретроспективна, али јесте "сажетак и нит која повезује уметниково промишљање, визију и дело":

- Цртежи гротескних појава изражавају његову тежњу да проникне у све особине које човек има и осећања која носи... А на сликама: човек саздан од живота, пун драме, сарказма, равнодушности, провокације - успева да нас тргне, преиспита, успоставља апсолутно индивидуалну комуникацију са посматрачем и шаље поруку коју ће овај разумети само својим јединственим доживљајем тог тренутка...

Рођен 1938. у Крушевцу, одрастао у Краљеву, где се први пут сусрео са магијом уметничког стварања, а одатле се упутио у Београд, где је Академију ликовних уметности и постдипломске студије завршио у класи професора Недељка Гвозденовића. На ФЛУ радио је од 1973. Предавао је сликарство и цртање. Усавршавао се у Француској, Италији, Немачкој, Грчкој, САД, Енглеској, Шкотској, Белгији, Холандији, Шпанији и Мађарској, био гостујући професор у Будимпешти и Единбургу. Пре него што је затворио свој животни круг, 2019, дела је представио на више од стотину самосталних изложби.

Пролазећи кроз Антоновићево густо ткање ликовних тема и мотива, Марина Цветановић, која је и отворила изложбу, бележи и ово:

- Нови кров је засијао и прикрио подрум пун тајни; у немирном дану куће постају различитих облика, боја, величина. Облаци стражаре да све истрају и да их она олујна киша што долази не однесе у стихији; ритам малих облака враћа облике, идентичне кровове и димњаке окупаних кућа које се огледају на мокрим плочницима... Никада немојте ни посислити да је стављена тачка на слику Момчила Антоновића.

Два небеска лава

КАД одлазе велики - остаје празнина коју само сећања могу да попуњавају... Један од таквих је био - сликарски лав - Момчило Мома Антоновић.

Овако се на страницама "Новости", од сликарског барда, опростио историчар уметности Душан Миловановић, који је управо јуче отишао заувек, и оставио празнину коју ћемо, између осталог, попуњавати сећањима на многобројне текстове написане управо о Антоновићевом опусу. Миловановић је отварао и многе Момине изложбе, међу којима је била и прва постхумна, коју је организовао на годишњицу смрти у Галерији 73, са њиховом духовном сабраћом, редовним посетиоцима Хиландара - ветераном фотографије Рајком Каришићем, ликовним ствараоцима Драганом Бартулом и Сашом Марином.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)