УГАСЛА ЗВЕЗДА МУЗЕЈСКОГ НЕБА: Одлазак Душана Миловановића, историчара уметности и аутентичног тумача наше традиције
ВЕСТ да је јуче преминуо Душан Миловановић (1947-2022), историчар уметности и музејски саветник, растужила је, осим његове породице, читаву српску културну јавност.
Одлазак овакве аутентичне личности, готово филмске биографије и класичног образовања, која је прошла пут од сиромашних четврти провинције, преко велеградских универзитета до светских музеја (па и многих несталих кафана), ненадокнадив је губитак како за уметничку сцену, тако и за живот сам.
Садржајност његовог постојања дозвољава, чак и сада када нас је напустио, да се стави на страну субјективност, и да се с осмехом на лицу, и вером у вечни живот, загледа у све оне странице живота које је успео да "напише". Од самих почетака се "љуљао" између своје две велике љубави - телевизије (испрва на Студију Б), и историје уметности, односно Музеја примењене уметности у коме је провео читав радни век.
А онда је искуство стечено на радију и телевизији пренео на поље музејског рада, где је имао част и привилегију, да уз несумњиве бардове струке - попут Бојане Радојковић, или Добриле Стојановић и других - започне каријеру. Касније ће се дешавати супротно - велико знање и несумњив ауторитет из области средњевековне уметности, посебно оне с предзнаком "сакрална" и "примењена", преносио је на мале екране, успевајући да врло брзо постане "јавна личност", ма како да посао којим се бавио деловао неинтересантан широј јавности. Управо тој публици, која је знала да га зауставља на улици, или прилази у порти Хиландара да се захвали на дивној емисији коју су имали прилике да гледају, остаје у памћењу као помало ренесанса личност која стоји пред задужбином Светог Саве и Светог Симеона на Светој Гори и пред камером самоуверено говори о српској прошлости.
СПАЈАО ЈЕ НЕСПОЈИВО
ОВЕНЧАН је био бројним наградама, од којих се издвајају признање "Михајло Валтровић" из области музејског прегалаштва и "Вукова награда" за допринос култури и уметности наше земље. Аутор студија које и данас представљају незаобилазну литературу - "Ризнице манастира Хиландара", "Освежавање меморије", Душан Миловановић био је својеврсна парадигма личности што је успела да за живота споји неспојиво.
Стручној јавности, с друге стране, остаће у сећању његове изложбе, почев од "крстова", "сатова", "савремене православне уметности", "хиландарских ризница", па све до "орнамената" - изложбе о срењевековном орнаменту која је стекла велику популарност код нас и обишла многе земље. Била је круна његове каријере, и њоме је, још једном, у смирај свог професионалног рада, померио границе на српском "музејском небу" у начину презентовања културног наслеђа, али и и његове даље примене.
У време када је свима препорука да своје вештине управљају према једној теми, или области, Душан је помало тврдоглаво одбијао да посегне за овом "методологијом". На шта је заправо и имао право, будући да су његова знања, и осећај за уметност, превазилазила разне домете. Тако смо могли да га виђамо и као говорника на изложбама савремене уметности, коју је одлично осећао и разумео, па све до археолошких тема, што су будиле његову пажњу и подстицале вишедисциплинарни дух.
Богатом каријером и ентузијазмом за радом до готово последњег дана, постао је узор свим млађим колегама. Поносан сам што сам био део Дулетовог света.
(Аутор је историчар уметности и директор Народног музеја у Смедеревској паланци)
Препоручујемо
ЉУБАВНО ПИСМО ХОЛИВУДУ: Горан Скробоња о изазовима превођења књиге Квентина Тарантина
07. 06. 2022. у 19:00
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (2)