ТАЈНА СРПСКЕ АТОМСКЕ БОМБЕ: Представљен нови филм "Ланчана реакција" о инциденту који се догодио 1958. у институту "Винча"

Деценијама скривану тајну о нуклеарном инциденту који се 15. октобра 1958. године догодио у Институту "Винча", када је група радника после неуспелог експеримента озрачена смртоносним дозама радијације, у књигу је преточио писац и кардиохирург Горан Милашиновић, а по мотивима његове књиге на филмско платно пренеће је глумац и редитељ Драган Бјелогрлић.

Фото: Александар Левајковић

Недавно је пала прва клапа филма "Ланчана реакција", који, осим што говори о поменутом инциденту, на велико платно доноси и причу како су научници, под велом тајни, кренули у Париз, на лечење у клинику "Кири". Захваљујући тада револуционарној трансплантацији коштане сржи, коју је обавио познати француски стручњак др Жорж Мате, уз свесрдну помоћ грађана Француске (чак 500 њих се пријавило да буду донори коштане сржи), петоро научника се успешно опоравило.

Фото: Александар Левајковић

- Та хуманост француских грађана је једна од најважнијих димензија филма. То што су они урадили данас је и законски немогуће. Они су потписали да су спремни да умру да би спасли ове људе. Можда је близина Другог светског рата, пријатељство наших народа, довело до таквих одлука. Једно је сигурно, људи су онда били другачији. Да би се данас покренула нека хуманитарна акција морају да се ангажују агенције, читави медијски програми, а тада је било довољно да изађе један чланак у новинама и да се људи пријаве - казао је Драган Бјелогрлић на јучерашњем новинарском представљању филма и открио да је идеју добио пре седам година када му је пријатељ дао књигу Горана Милашиновића и сугерисао да би по томе можда могао да сними филм.

Аутор оригиналне књиге проф. др Горан Милашиновић казао је да му импонује што ће се по његовом делу "Случај Винча" снимити филм, али да о томе није раније размишљао.

- Када пише, писац размишља о читаоцу, а не о гледаоцу. Међутим, онога дана када смо Бјелогрлић и ја први пут разговарали о књизи и о могућности да снимимо филм, схватио сам да смо тај догађај доживели на исти начин. Нормално је да је за писца важнији психолошки део, карактеризација ликова, а опет разумљиво је и да је за филм важнији онај трилерски заплет, прича о атомској бомби.

Фото: Александар Левајковић

Бјелогрлић ће се осим иза камере наћи и испред ње, открио је јуче, и то у улози Александра Леке Ранковића.

- Као шеф тајне службе и као човек који је изашао из рата, Лека Ранковић је, као и многи функционери СФРЈ, био контроверзан и не може се посматрати једнодимензионално. Чињеница је, међутим, иако су ти људи радили један тајни пројекат, Ранковић их је после 48 сати од инцидента послао иза "гвоздене завесе" где су били изложени француским тајним службама и свему осталом. Нисам сигуран да се то десило у Совјетском Савезу да би шеф тамошње тајне службе послао своје научнике изван "завесе". Врло брзо после овог акцидента, 1962. затворен је тајни пројекат "Атомска бомба", а 1966. Лека Ранковић је скинут са свих функција. Веома је могуће да је баш овај случај утицао на његову политичку каријеру - објаснио је Бјелогрлић.

А да ли очекује да овај филм побуди неке духове из прошлости?

- Увек је занимљиво причати о стварима о којима јавност не зна много. Тај догађај је занимљив са више аспеката. Прво, да смо ми били у стању да правимо атомску бомбу. "Винча" је у то време била један од пет нуклеарних института у целом свету. Занимљиво је да наша земља, која педесетих година још увек добија "Труманова јаја", покреће нуклеарни програм. У тренутку када се дешава ова наша прича само САД, Совјетски Савез и Велика Британија имају атомску бомбу. То би отприлике било као да данас у Србији постоји неки ИТ центар који конкурише "Еплу", на том нивоу је била "Винча" тад - објашњава редитељ.

- Прва асоцијација на овај догађај јесте совјетска нуклеарка, тако да можемо очекивати да га страна штампа зове српски Чернобиљ. Јасно је да ће их на то асоцирати неуспео експеримент, зрачење, нуклеарни реактор... али када будете видели филм знаћете да су то две потпуно различите приче. Чињеница је и да се тај догађај скривао, јер комунизму није ишло у прилог да говори о својим неуспесима. Али, сигуран сам да би и Американци да им се то десило покушали да заташкају случај, само је питање колико би у том систему медијских слобода у томе успели.

На "Ланчаној реакцији" радио је сценаристички тим - Вук Ршумовић, Бјелогрлић и Огњен Свиличић - док је редитељ на платну ангажовао мешовиту српско-француску глумачку екипу, а за свој филм добио је и помоћ Француске, о чему је говорио и Пјер Кошар, амбасадор ове земље у Србији.

Познати француски глумац и сценариста Алексис Маненти у "Ланчаној реакцији" игра доктора Жоржа Матеа, а домаће новинаре изненадио је уводним речима на српском језику и открио да је његова мајка Београђанка, те је тако савладао основе нашег језика.

- Доктор Мате је био велики хуманиста и научник, а ја се надам да ћу бити на висини тог задатка као глумац - казао је Маненти, а потом, одговарајући на питања новинара, објаснио да је Бјелогрлића раније познавао и као глумца и као редитеља. - Сад видим да Драган ради срцем, а добре филмове не прави техника него срце.

Радивоје Буквић ће на филму оживети научника др Драгослава Поповића, а он је, баш као и његове млађе колеге, Алиса Радаковић, Огњен Мићовић и Јован Јовановић, да би дочарали патње и болест њихових ликова, морао да остане "без иједне длаке на телу", као и да смрша десетак килограма.

Доктора Павла Савића, утемељивача Института "Винча", који је одбио да учествује у тајном пројекту "Атомска бомба" игра Предраг Мики Манојловић. "Он је био паметан и успешан човек, испред свог времена, и као такав видео је слабости овог пројекта", казао је глумац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације