КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Све се дешава из почетка

Слађана Илић

24. 05. 2022. у 10:45

КЊИГА Радомира Уљаревића "Градиво" ("Космос" издаваштво, Београд 2020) ауторов је избор из његове целокупне поезије.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Све се дешава из почетка

Слађана Илић

Након читања те обимне књиге која садржи, казали бисмо, читаво море мотива, читалац не може остати у добром расположењу, зато што остаје под утиском који претеже да су обездомљеност, беспутност и дезоријентација стално стање човековог бића, као и његове свакодневице, да свету све више недостаје супстанца добра, да њиме доминира "мјера смрти" и све оно што њу подржава, укључујући и сталну присмотру.

О каквој присмотри је реч?

И док се сам Бог повлачи у страну, па обесхрабрен препушта људе сопственом искуству, они који се играју Бога на земљи прикупљају податке о песнику који пак, по природи, прикупља податке о наличју времена и ситуира их у песму. Уметничка обрада тих података нужно је мукотрпна, а њен резултат нужно трајнији од других.

Уколико бисмо се замислили над ефектом тог уобличења, разумели бисмо да он зависи од песничке вештине, као и од духовне осетљивости оних којима је намењено. С протоком времена, како Уљаревићева поезија сведочи, та осетљивост се смањује. Отуда ни "наредних миленијума/не треба очекивати ништа боље, али не треба очекивати ништа боље ни у могућности разумевања онога што поезија жели да саопшти или пак да у човеку изазове, да у њему подстакне. Та осетљивост обрнуто је сразмерна знатности трагедија које се с протоком времена умножавају. У недостатку супстанце добра беспомоћни Исус у лику малог Сведока, трогодишњег дечака који се у својем последњем часу обраћа сопственим убицама, знатно пре времена, по обичном људском рачунању, излази пред лице Правде. Та чињеница, како сведочи лирски субјект у песми именованој дечаковим речима "Све ћу вас казати код Бога" потврда је да "свршено је са овим светом.

Фото: Новости

Како уопште писати у свету у којем "све се дешава из почетка/на исти начин вјековима"?

Са свешћу о значајној временској дистанци између тренутка у којем је то питање постављено и оног у којем трогодишњи дечак намерава да своје убице тужи Богу, разумемо и неку законитост, односно цикличност великих историјских удеса, сумњу у то да је историја заправо учитељица живота, као и чињеницу да се ствара и након Аушвица и након Јасеновца. Разумевајући, искуствено, да је уметност немоћна пред пошастима које управо човек узрокује, можемо јој стремити као извесној противтежи. Стремљење њој, казали бисмо читајући поједине песме Радомира Уљаревића, подразумевају борбу јер "тијесно је у васиони док се настоји испунити бјелина папира, празнина. Пре тог испуњавања, над папиром и светом, пре те особите градње, лирски субјект, истовремено стваралац, настоји да нађе реч, израз и значење чију везу карактерише савршенство. Нешто што би се могло упоредити са белутком и малтером из чије се комбинације, због веште руке мајстора, емитује смисао.

А када тај склад изостане у белини и сваковрсној другој празнини када "реч се руга самој себи, када се уплетемо "у оно што је туђе" и далеко од поезије, догоди се да ближи смо "мјери смрти" која песнички може бити представљена овако: "Дуго већ корачамо уоколо/Никако да усмеримо стопала/Никако да се одлучимо. Да/препознамо камо идемо.

Исидора Секулић подсетила би на "усредсређење свих угледа и одговорности", да не би било свршено са светом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ЈЕДАН ОД НАЈУСПЕШНИЈИХ: Ово је син Ведране Рудан из првог брака - рекла да га воли мање од партнера (ФОТО)