ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ РАЂА МЛАКЕ КЊИГЕ: Француски писац Франк Буис о роману "Ниједне жене син"

Војислава Црњански Спасојевић

24. 05. 2022. у 11:33

ФРАЦУСКИ писац Франк Буис, гост Молијерових дана, постигао је невероватан успех романом "Ниједне жене син", који је продат у милионском тиражу, а код нас га је објавила издавачка кућа "Ваганар", у преводу Јоване Илић.

ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ РАЂА МЛАКЕ КЊИГЕ: Француски писац Франк Буис о роману Ниједне жене син

Фото М. Анђела

Буис је имао сусрете са читаоцима и студентима у Београду, Нишу и Новом Саду, а, за "Новости", прича о томе колико "политичка коректност" може да буде опасна по књижевност, зашто сви желе да пишу, а све мање људи чита и докле иду границе антируске хистерије.

"Ниједне жене син" је роман о злу које је доживела главна јунакиња Роз. Отац ју је продао као четрнаестогодишњу девојчицу да би прехранио остатак породице. У роману, као у некој бајци за одрасле, појављује се замак у шуми, газда замка - монструм, његова мајка - вештица, свештеник који сведочи о снази речи...

* Да ли је "Ниједне жене син" бајка или антибајка?

- Док сам писао, нисам имао свест о томе да користим елементе бајке. Читаоци су ми током првих књижевних сусрета говорили "Да, ово је бајка" и "Имамо лик људождера, вештицу, принцезу..." Прва прича која ме је застрашила кад сам био мали, а коју ми је причала бака, био је "Палчић". Претпостављам да је подсвесно утицао на мене. После сам уочио да у књизи има и елемената "Плавобрадог".

* Мислите ли да је за читаоце, посебно женске, лакше да прочитају причу о тако суровом насиљу кроз форму бајке, него кроз савремене романе?

- Није битно у којој форми је роман написан, нити у ком периоду се дешава, већ да писац буквално урони у радњу. Ипак, када је нешто временски превише близу, добија мало извештачен призвук, па је смештање радње у прошлост понекад добро и за процес писања и за рецепцију дела. Узмите "Хамлета", који подједнако важан и за Србе и за Французе и за Кинезе, а радња се дешава у давној прошлости.

* Ваша књига има важну социјалну компоненту. Колико се свет променио од периода када су очеви продавали децу због глади?

- На острву Мајот ова прича могла би буде да буде актуелна и данас. Имам пријатеља, писца, оданде, који каже да се такве ствари дешавају. Књигу можемо читати на више начина, наравно, као роман о насиљу, социјални роман, али и роман о снази речи. Али социјална компонента је свакако важна. Разлике између богатих и сиромашних у свим земљама све су очигледније и веће.

* Какво је стање на франкофоној књижевној сцени, врте ли се исте теме, осећа ли се замор?

- У Француској се све приче окрећу око породичних или неких обичних личних прича. Рецимо о пару код ког све функционише одлично, а на крају се завршава лоше. Или приче о феминизму. Заправо, превише феминизма, убија феминизам. Ако смо превише заокупљени самим феноменом, не боримо се ни за шта. Живимо у застрашујућем свету, па се од нас тражи политичка коректност. Ако смо белци, морамо да водимо рачуна када пишемо о црнцу, или ако смо оријентисани ка једном полу, не смемо да будемо престроги према другом... Француска књижевност је пуна компромиса и "коректности". Губи се романескно.

* Претвара ли се у неку врсту памфлетске књижевности?

- Не бих рекао чак ни да је памфлет, јер то значи неку критику. У питању је прилично млака сцена, на којој се не дешава ништа значајно. Тренутно више читам латиноамеричку, шпанску, португалску књижевност...

* Како ћете писати када будете морали да користите свих 60 родова, уместо класичних полова, колико их је констатовао Европски парламент?

- Верујем да ћу до тада бити мртав, у сваком случају у књижевном смислу.

* Слажемо се да је рат у Украјини, као и сваки рат, страшан, али какав је ваш став према антируској хистерији у култури?

- То нас враћа на причу о "политичкој коректности". Наравно да сматрам да је у питању апсолутна глупост. Код нас говоре чак да треба уклонити статуе руских уметника. Уместо да се историја објашњава, она се константно негира. Урадити то са Достојевским или Толстојем, недопустиво је. Француска не сме да заборави да има Селина, који је урадио неке страшне ствари, али је и написао фантастичну књигу "Путовање накрај ноћи".

* Колико су хистерије опасне?

- Можемо много да застранимо, али исход не зависи, нажалост, ни од мене, ни од вас. Проблематично је то што у последње време многе ствари зависе од мањина, које се можда осећају угрожено, па јаче дижу глас него други. Та бука може да паралише остале и стално их тера да се повлаче. Спречава нас да сукобљавамо ставове и губи се критичко мишљење, што је опасно.

* Живимо у добу где све више људи пише, а све мање чита...

- Због ковида и карантина, сви су помислили да знају да пишу. Био сам члан неког књижевног жирија и, читајући пристигле рукописе, имао сам утисак да читам једну те исту причу. Желео сам тим људима да поручим како морају много више да читају, да уроне у нечији туђ универзум, како би и сами могли нешто смислено да напишу. Да бисте били добар писац морате много да читате. Да бисте направили кућицу која се држи на стубовима, морате да покупите камење које су оставили класици и велики писци. Као Толстој или Достојевски. Код нас, у Француској, постоји талас за који се користи енглески термин feel good book - књига која чини да се осећате добро. Моја нова књига, која ће се појавити у септембру, управо прича о тим људима који нас нагоне да се "огрнемо" срећом.

Андрић, Меша и Брана

* Читали сте неког од наших писаца?

- Нажалост још не, али се спремам за дела Андрића, Меше Селимовића и Бранимира Шћепановића.

"Гутачи ветра"

* Коју ћемо вашу књигу следећу читати на српском језику?

- Радни наслов превода је "Гутачи ветра". Појавиће се код вас почетком следеће године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

Беки непожељан у Београду као Албанац, а хапшен као српски националиста