ОДАНИ СЛОБОДИ И УМЕТНОСТИ: У Српској књижевној задрузи представљена књига редитеља Емира Кустурице о нобеловцу Петеру Хандкеу

А. ПОПАДИЋ

20. 05. 2022. у 09:11

ПЕТЕР Хандке је написао неколико књига о Србији, али се није нашао ниједан Србин да напише књигу о њему. На то јунаштво се одважио његов дугогодишњи пријатељ Емир Кустурица и тиме спасао част српске писмености - поручио је јуче академик Матија Бећковић на промоцији нове књиге Емира Кустурице "Видиш ли да не видим", у издању Српске књижевне задруге, у знаменитом Плавом колу.

ОДАНИ СЛОБОДИ И УМЕТНОСТИ: У Српској књижевној задрузи представљена књига редитеља Емира Кустурице о нобеловцу Петеру Хандкеу

Фото: З. Јовановић

Бећковић је присутнима у СКЗ (међу којима су били писци, критичари, као и главни и одговорни уредник Компаније "Новости" Милорад Вучелић) поручио да је "пишући књигу о Хандкеу, Кустурица написао књигу о обојици".

- Међу ова два велика јунака нашег доба има толико сличности, а најсличнији су у различитостима. Хандке је написао како му понестаје језика, а Кустурица пише како му је доста слика. За једног је речено да је мешавина стидљивости и агресивности, а ви погодите за којег. Ко је од њих двојице написао да "срећно детињство проводи само у сећању". Ко би рекао да је Петер Хандке а не Кустурица са 17 година научио како се улази у трамвај, а са 19 први пут водио телефонски разговор са говорнице. Шта је било примереније него да књигу "Видиш ли да не видим" објави Српска књижевна задруга у најславнијој едицији српске писмености - казао је Бећковић.

Академик је потом приметио да је "у данашњој Европи највећи грех бранити онога кога напада НАТО пакт":

- Кустурица и Хандке доказују да је то могуће и уместо политичке коректности служе слободи и уметности, и један добија Златну палму, а други Нобелову награду.

По речима професора Мила Ломпара књига "Видиш ли да не видим" представља оригинални спој неколико различитих приповедања. У њој је препознатљив документарни слој, који почива на аутобиографској подлози, као и есејистички слој "који подразумева директна именовања духовне ситуације времена кроз разуђену критику глобализацијских садржаја живота".

- Сама прича има два јунака. То су Петер Хандке и Емир Кустурица: Кустурица приповеда о Хандкеу, премда нам често у том приповедању Хандке казује нешто о Кустурици. Они су, међутим, приповедно удвојени у свом идентитету: Хандке добија симболичко преименовање у Петра Апостола Спелеолога, док се презиме Кустурице појављује у различитим, хумористички мотивисаним, погрешним облицима - рекао је Ломпар.

Он је открио и да су у наслову књиге скривена два значења:

- Реченица "Видиш ли да не видим", изговорена у тами биоскопске дворане, у часу када је приповедачева глава засметала гледаоцу иза њега да осмотри биоскопско платно, постаје, својом ситуационом апсурдношћу, подстицај да се у разумевање живота унесе Плотиново разликовање унутрашњег и спољашњег вида. Спољашњи вид - то је оно што видимо док гледамо око себе док је унутрашњи, оно што видимо у себи, у часу кад затворимо очи. Ова разлика је стални приповедни лајтмотив.

О томе шта га је подстакло да изабере Хандкеа за главног јунака своје четврте књиге, Кустурица је рекао:

- Структура ове књиге је можда оно што је у њој најзанимљивије, али оно што ће, ако се буде читала, бити највећи допринос идеји да уметник прича о уметнику је искрена срдачност коју сам увек изражавао према Петеру Хандкеу и одушевљење да један такав човек, са таквим искуством, један светски побуњеник стане на нашу страну.

Аутор је приметио да су га и кад је почињао да прави филмове нападали да не поштује жанрове и да је цела његова филмска биографија заправо микс жанрова.

- Непосредни живот је највећа инспирација и свака концепција до које се домогнемо кад почнемо да пишемо или правимо филмове увек има неки детаљ без којег би дело било сиромашније.

Кустурица каже да су његова истраживања литературе и филозофије сезала до Плотина, а највише до Ничеа.

- Разумевање Хандкеа је немогуће без познавања Ничеа, без ексцентричности која започиње са његовом идејом да нема Бога. Али, нажалост та идеја да нема Бога је створила и ону другу идеју да постоји иберменш, да постоји човек и велико дело које је у човечјем роду, за разлику до Достојевског који је замишљао да "без Бога нема хармоније". Од Достојевског се на нашу срећу и на оно што је Матија малопре говорио о НАТО пакту, може директно надовезати то да је колективно несвесно и колективно памћење најчешће важније од индивидуе. То је потпуно супротно код Ничеа и његове заратустријанске идеје о величини појединца, а не величини заједнице.

Кустурица је напоменуо да је Ниче сва дела написао шетајући, баш као и Хандке.

- На крају 20. века и на почетку 21. века у којој се уметност растаче и свакодневно се врше атентати на њу, још увек постоје људи који у свом непосредном доживљају могу да синтетизују искуства различитих уметника. Хандке верује у Бога, а пише о атеистима. Ниче да је данас жив, сто посто сам уверен, тражио би неког бога да се врати, јер за овај хаос и нихилизам немамо формулу да га савладамо - закључио је Кустурица.

ЗНАЧЕЊЕ ПРЕЗИМЕНА

БЕЋКОВИЋ је у речницима српског језика потражио етимологију презимена Кустурица да би видео да ли то значење има неког додира са Хандкеом, "који би се на српском језику презивао Рукавина".

- Кустур је мали, ситни занатлија који производи за ограничено тржиште. Није ли то и Хандке кога смо видели како плете и крпи? Кустоломати исто је што и драти се на некога. Ако се Хандке није издрао на данашњи свет није нико, а ни Кустурица није за њим заостајао. Кустурка је гвозден клин и крива чивија, али и украсна биљка са плавим цветовима. Није ли ово један од највернијих описа Хандкеове реченице? Кустур-бан је човек који често једе на туђ рачун, а то је судбина и Кустурице и Хандкеа. Кустурича је алатка за стругање теста или грнчарски нож за обраду глине и камена. Хандке у свом поседу има читаву колекцију ножева у својој кући у Шавилу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

СРПСКИ ФИЛМ ВЕЋ ХИТ НА НЕТФЛИКСУ: Милош Шкундрић о великом успеху Дугог путовања у рат