СТИХОВИ ИЗАШЛИ ИЗ МОДЕ: У Институту за књижевност и уметност организован округли сто "српска поезија у доба транзиције"

Д .Бт.

20. 05. 2022. у 08:38

ПЕСНИЦИ су протерани из медија, лирске збирке из књижара, чија је мрежа дуго била уништавана. Поезија се чита и тумачи у академским круговима, али није део главне културне пажње. Изврсни песници више нису "главни ликови у граду". Доскора делатност првог реда, поезија је безмало застала у рангу хобија, попут филателије или бродомоделарства.

СТИХОВИ ИЗАШЛИ ИЗ МОДЕ: У Институту за књижевност и уметност организован округли сто српска поезија у доба транзиције

Приватна архива

Ово је истакао Драган Хамовић на округлом столу "Српска поезија у доба транзиције", који је организовао Институт за књижевност и уметност. Напомињући да живимо у новом времену поезије, Михајло Пантић је рекао:

- Тачно је да је поезија одувек живела од старе славе. Ни Лаза Костић ни Дис у своје време нису били међу савременицима оно што су данас нама. Ако пренебрегнемо питање ко осим нас чита данас поезију, стојимо на отвореном терену на којем је тешко успоставити некакве критеријуме око којих бисмо се могли договорити. А зашто? Па, стога, што у нашем савременом песништву нема поетичке доминанте. Пише се на мноштво различитих начина, онако како ми дође: неоромантичарски, неотрадиционалистички, неосимболистички, неоавангардно, веристички.

На веристичко певање у српској поезији у последње четири деценије указао је Милета Аћимовић Ивков и издвојио неколико репрезентативних песника, попут Милована Данојлића, Душка Новаковића, Мирослава Максимовића, Живорада Недељковића, Дарка Даничића, Ане Ристовић и Гојка Божовића.

- Лирски субјекат у поезији транзиционог доба не доживљава и не осећа свет као препознатљиво место. Истовремено, као субјект позне модерне, он не може ни да има светоназор из којег би свет посматрао као стабилан, што у коначници обликује фигуру флуидног идентитета - рекао је Никола Маринковић.

У последњој деценији прошлог и у првој овог века расте број песникиња са значајним остварењима, указала је Соња Миловановић и објаснила:

- Песникиње продубљују и нијансирају перспективе у погледу доминантне тематике, као што је рецимо урбана, интроспективна, љубавна, породична. Притом често заузимају (ауто)ироничан и скептичан став, понекад и радикалан критички ангажман, док се префињена сентименталност или меланхолија ређе сусрећу.

Прилоге су дали и Саша Радојчић, Васа Павковић, Ненад Милосављевић, Миломир Гавриловић...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)