Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА - Ликовни четворолист

Дејан Ђорић

10. 05. 2022. у 16:00

ПОСЛЕ изложби у Новом Саду (2021) и ове године у Горњем Милановцу, почетком маја у Галерији РТС завршена је ликовна смотра "4х4", а након Београда биће представљена у целом региону. "4х4" = 4 уметника са по 4 рада, две сликарке и двојица вајара.

Потпуно различити, они су високо позиционирани на балканској ликовној сцени, изражавају се фигуративно са изразитим стилским и уметничким вредностима.

Све је у вези ове изложбе у знаку успеха, са њом ведро започиње пролеће и враћа се природа у галерије. Почев од надахнутог предговора Драгана Јовановића Данилова, велике посете за једну групну изложбу (више од 1.000 посетилаца) до сјајних дела и интелигентне поставке која омогућује прегледно сагледавање, "4х4" је узор како концепцијски треба засновати и решити сложен однос четири различите поетике. Поједини од излагача повезани су пријатељством а други сличним погледом на свет уметности. Њихов став је недвосмислен - у доба електронике, дигиталне и уметности проширених медија, које све више улазе у роботику и генетику, дозвати осећања и људскост.

Стратегија је усмерена ка уздизању нормалности човека и природе, без патологије и испразног експериментисања или интелектуалисања, стваралачко супротстављање нељудском, вештачком и противприродном, а тактика је употреба традиционалних материјала и техника, класичних ликовних медија, који захваљујући њиховом великом умећу сада делују изванредно свеже.

Све то не би било могуће да иза сваког њиховог рада не стоји велика уметничка и занатска сигурност, успешно настојање да се у ери компјутера обнови "доба руке", мануелни, занатски рад, тим ређи што на целој нашој сцени цвета аматеризам, највише присутан у сликарству и скулптури.

Главни покретач и организатор ове а и неких других већих и веома успелих ликовних манифестација каква је "Уметност и вино" је скулптор Небојша Савовић Нес. Он је удахнуо живот у овај ликовни четворолист од двојица старијих вајара и две млађе сликарке.

Савовић је осмислио ту идеалну симетрију четворице стваралаца, која не вређа око, крепи дух и изазива интересовање. Његове клесане беле камене скулптуре одлично контрастирају вајарским радовима Љубомира Лацковића у вареном металу, црне појавности, као што су уља на платну Јасне Опавски у сложној супротности са мозаицима Бисеније Терешченко.

Пажљиво промишљена и остварена, ова изложба идејно исходиште добрим делом има у митологији, природним религијама са магијским особеностима и у односу према самој историји уметности као ништа мањој ризници за нова превредновања.

Уколико би сажето требало изразити вредности ове концепцијски и извођачки доследно остварене изложбе, требало би најпре поред митолошког удела имати у виду чисто формална и идејна полазишта. Мало која наша групна изложба тако добро и недвосмислено враћа на сцену у новије време прокажену фигурацију, са надом и вером у стваралаштво.