Е, МОЈ КОЛУМБО, ПСОВКЕ СИ ЗАСЛУЖИО: Глумац Петар Божовић, добитник награде "Кустендорфа" за животно дело "Дрво живота"

ГЛУМАЦ Петар Божовић добитник је награде за животно дело "Дрво живота", Филмског фестивала Кустендорф у Мокрој Гори.

Фото Н. Јанковић

Све се дешава у времену рата на истоку Европе, као да посматрамо репризу толико пута виђену "на нашим просторима", а прослављени уметник истиче да су као и раније, угрожене мете које морамо бранити - наш дух и наша земља.

- Нисам веровао да ћу доживљавати толике репризе. Ја сам послератно дете па сам све то гледао још детињим очима: од оних тачкица уместо новца, до сиромаштва и трагичних подела међу људима. У мом селу једна кућа била је партизанска, следећа је четничка. Деца без очева лоше живе, мада је моја тетка Вида говорила "сва ђеца су једнака, рекао је друг Тито". Можда је и рекао, добро што је рекао, али било је и нас деце другог реда, у томе сам се ја налазио. Један Славко, гимназијалац, племенити, он се пријави да оде у железничку школу, седимо са његовом мајком Вукосавом код њих на ливади у Коритима...

Он кукавац, скоро му сузе иду, каже мајци да у школу није примљен. Мајка сиротица, шта ће, а отац је убијен по свему судећи. То прогањање и кажњавање пренето на следећу генерацију, много нам је штетило и закочило сваки напредк. Ако си дете палог борца, ако си из подобне куће, можеш све. А ја сам био сироче, мајку нисам ни упознао, као сенку је памтим, а за оца нисам знао где је. Са завишћу сам живео. То је зато што нисам био дете палог борца, јер је мој отац у то време био - на Голом отоку. Уместо да је пао.

Распродаја духа и традиције дуго траје, шта се то од нас још тражи, а ми дајемо?

- Као и до сада, "само још ово" и тако унедоглед. Да будем политички коментатор не бих.

Каква је то галерија плаћених паметњаквића на телевизијама. И водитељки, реч је о људима којима не бих дозволио у двориште да ми уђу! Ломе нам дух, али им не смемо дозволити да нам узму и земљу. А добро није, прво нам држава каже да су ови копачи литијума отерани из Србије. Онда нам они који политичари нису са терена јаве, да те компаније и даље несметано раде. Појавили се даброви у Засавици, уместо да чувамо, неки хор нам прева: важно је улагање. Ваљда смо разумели да од Европе и Америке нећемо добити ништа. Тачније, изгубићемо све. Још је остало да нам нареде да скинемо веш.

Емир Кустурица и Петар Божовић, Фото Танјуг

Како онда да будемо део "велике породице" европских народа...

- Наметнули су нам параде поноса, нико нема ништа против, знам и ја људе који се тако сексуално опредељују. Али што нам реч дирају? Понос је скупа реч, само је јефтина у америчким филмовима где само понављају: I am proud of you. Ни од речи патриотизам много није остало. Његош каже, Бог је човеку дао реч да се разликује од животиње. Тако и би реч, па су код нас највећи насртаји на језик, писмо, породицу... Некада су под Стаљином уништавали кулаке, тако су и код нас у село долазили комесари, некога да убијају, друге да притискају. А данас, Србија је земља у којој живе Енглези који слабо говоре српски, рече један песник. Остао је ту и тамо понеки српски везник.

Ко су хероји данашњег времена у Србији, да ли их има?

- Наш херој је Новак Ђоковић, недостижан је за сопствени народ. Зато су наши људи склони да од најбољих направе неку папирну новчаницу која се даје у самопослузи за кусур.

Зашто не налазимо начин да се одбранимо, да се уздигнемо из лоших околности?

- Зато што је слобода тежи вид живота, а сви би да им буде лако. Тежа је, јер ти на слободу стално насрћу. Од паркинг-места, преко скраћивања седишта у авиону, до отимања земље.

Ако се као грађанин не буниш против тога, да ти земљу отимају, како ћеш онда против духовног поништавања. Некада када је слобода стизала у бившу овдашњу државу, долазила је сирова а тако је и схваћена. Долазила је као дуплерица у порнографском магазину.

Инстинктивна је, па смо ми и данас јаки на тим баналним и ситним стварима, те слободе бранимо. Са друге стране, то што нам мозак извадише, што нас праве будалама, о томе се ћути и ту пристајемо на поразе.

Фото Танјуг

У таквом поретку страдају људи...

- Највише породице страдају. Истином два тела се спајају у једно тело, природним Божјим

осећањем. Али како се спојише, брзо се и охладише и посташе странци једно другоме. Колико је бракоразводних парница данас? Млади олако кажу, не слажемо се и разлаз. То је тако кад нема духовне везе, све је формално, чак и одлазак у цркву, а суштинско осећање се изгубило. Без духовне споне, ето највеће трагедије овог света: раздвојени, свако једе сам, имају сви по једно дете и планирају када ће ко да га види. А своја тела носе даље...

Узори су данас други, свакодневни утицаји мало везе са духим и духовношћу имају, ко су били ваши узори?

- Мораш одмалена да научиш шта су људи радили пре тебе, а не да памтиш поуке из "Господара прстенова". Јесу ли јуначке народне песме данас протеране? У Колашину смо имали две библиотеке. Две! Милка Хаџић, дивна наставница српског језика, изгубила је очињи вид од читања, забрањено јој, а ја је памтим да је читала и тада. И била је поносна на малог Божовића, па би рекла: Има ли иједна књига коју ниси прочитао? Кажем има, овај Достојевски ме мучи. Имао сам 11 година.

Па сам тог писца који је данас на листи Интерпола, заиста почео да читам са осамнаест. Јуре му књиге по планети, забрањују. Има ли нешто комичније, колико је "слободни свет" смешан. То ће да пукне, да пропадне, јер западна цивилизација је данас само наоружани жандар који Италији, Шпанији, Француској говори о знању и уметности! Е, мој Колумбо... (прим. аут псовка). Псовку си заслужио.

Имате ли неостварених и недовршених послова, нечега за чим жалите и данас?

- Не чезнем за било чим. Не волим завршене ствари, ни улогу коју сам урадио накнадно не поправљам. Нећу да је заокружим. Нека има иза мало магле, мало прљавштине, нечега таквог у свему што је прошло. Завршене ствари су хладне, онда их попрскаш против мува, а где нема мува нема ни живота.

Препоручујемо

Култура

0 0

НЕМА ВИШЕ ПРАВИХ ХЕРОЈА: Ирански редитељ Ашгар Фархади у онлајн обраћању медијима и учесницима фестивала Кустендорф

09. 05. 2022. у 12:22

Познати

5 18

НИСМО ВИШЕ ЛИЧНОСТИ – ВЕЋ КОРИСНИЧКА ИМЕНА! Говор Емира Кустурице на отварању фестивала Кустендорф узбуркао духове

06. 05. 2022. у 22:19

Култура

0 0

КУСТЕНДОРФ ПОЧИЊЕ ВЕЧЕРАС: Фестивал отвара филм „Паперје“

06. 05. 2022. у 13:45

Култура

0 0

НА КУСТЕНДОРФУ БЕЗ "ЦРВЕНИХ КАРТОНА": Вечерас почиње 15. Међународни филмски и музички фестивал у Мокрој Гори

06. 05. 2022. у 10:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације