ВЕЛИЧИНА СВЕТА: Књижевност је допуна свега онога што смо некада знали, чему смо се надали, незнано где похранили, па и сами од себе сакрили

Горан Петровић

10. 05. 2022. у 17:31

КЉУЧЕВЕ губимо најчешће. Губимо и новчанике, документа, кишобране, капе, рукавице, мобилне телефоне, разне друге предмете, али најчешће остајемо без кључева.

ВЕЛИЧИНА СВЕТА: Књижевност је допуна свега онога што смо некада знали, чему смо се надали, незнано где похранили, па и сами од себе сакрили

Фото В. Данилов

Тада, ако постоји дупликат, одлазимо код мајстора да према "копији" на компјутеризованом стругу нареже "оригинал". Не чека се дуго, готово је, два-три опиљка, сребрнкаста увојка челика, већ падају на под радионице... Или мајстора зовемо да промени целу браву, плашећи се да ће неко наћи изгубљени кључ и тако имати приступ ономе што сматрамо вредним, ономе што помно чувамо од другог, а каткад и од себе. Мада, страх остаје - јер шта ако је мајстор приликом промене браве задржао један примерак кључа? Опет нисмо сасвим сигурни, сумња нам не да мира, будимо се на сваки шушањ, свака сенка крцка као да се кључ у туђој руци - у нашој брави окреће.

Чудно. Већина од нас је некада изгубила неопходан кључ, али овде ће бити нешто мало више речи о томе како сви помно чувамо кључеве за које не знамо шта отварају. Они мирују у нашим фиокама, у зделама без намене, на дну окрњене шоље или чаше коју не користимо, у џепу одеће коју не носимо, у прегради ташне која је напрасно проглашена старомодном, јер ко би онда куповао оне најновије... С временом се таквих кључева накупи толико да нам се чини да је свет који они отварају већи од света наше свакодневице. Одавно не знамо чему су служили, али их не бацамо, ваљда се негде у дубини душе надамо да ћемо се сетити, да нас негде чекају нека далека улазна врата, која су заправо излазна; да нас негде чека неки путни ковчег, зарђале бравице, одавно спремљен за жељени пут око земљине кугле; да нас негде чека кутија са успоменама или драгоценостима; а може бити да се тим кључем навија и неки зидни сат, једноставан музички апарат или играчка још из оног доба када смо били осмехнути као дете... Ипак, то се најчешће не догађа.

Кључеви чију смо сврху затурили остају у нашим фиокама, у зделама, шољама, чашама, у џеповима, у ташнама - можда као материјализована туга, можда као доказ срећнијег времена, можда као траг онога што смо потиснули из сећања...

Неки пут ми се чини да је писање, укупна књижевност, заправо обликовање онога што такви кључеви отварају или навијају... Приповедач према њима ствара приче, које су врата, читаве собе, у собама ормари загонетног садржаја, на њима наслагани кофери, одавно напуњени свиме ониме што је неопходно за жељено а неостварено путовање... Песник према њима обликује песме-кутије са успоменама и драгоценостима, песме-сатове који се управљају према билу сваке појединачне особе, песме које су једноставни музички апарати, уједно читаве концертне дворане, песме уз које смо се, имамо тај необјашњив осећај, у детињству већ играли... Романописац према таквим кључевима обликује градове-романе, државе-романе, романе-епохе... Другим речима - књижевност је допуна свега онога што смо некада знали, чему смо се надали, незнано где похранили, па и сами од себе сакрили... Писање је заокруживање света! Имамо кључ, и према њему реконструишемо, градимо свет који је већи од наше свакодневице! Добро. Знамо да није већи, али нас и сама помисао на то чини већим...

Поштовани скупе, отуда свака књига, па и ове којима смо окружени на Сајму књига у Подгорици, доказује да постоји и оно што само слутимо, замишљамо, што нисмо остварили, што још увек нисмо пронашли... Немојте да допустите да заборавимо њихову сврху, као што смо заборавили сврху свих оних силних кључева који су се у нашим животима, по фиокама, зделама, џеповима, наводно старомодним ташнама - накупили. Величина укупног света и сваког од нас појединачно - од тога зависи.

***
Овим се Сајам књиге може сматрати отвореним али га је што се мене тиче пре сат времена отворила девојчица која је на штаду "Нове књиге" листала књигу.

(Реч на отварању Сајма књига у Подгорици, 8. маја 2022.)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (0)

ПРЕМА ФРОЈДУ: Пет ствари које ментално јаке особе никада НЕ раде