ПРОЛЕТЕРИ СУ ДАНАС ГЛАДНЕ ИЗБЕГЛИЦЕ БЕЗ ПОСЛА: Љубиша Ристић, позоришни редитељ, о радничкој класи, судбини европе и слици света

КАД се у хорору, обливен хладним знојем, тргнем из сна у зору, сваког 1. маја, сетим се сиротог професора Карла Маркса, који је, пре него што је протеран из Париза 1845, закључио проучавајући енглеске економисте, да се надница одређује непријатељском борбом између капиталиста и радника, да је пролетер онај који живи без капитала и земљишне ренте, једино од рада, и то једностраног, апстрактног рада. А модерни пролетер не поседује ништа осим сопственог рада и не може да изгуби ништа осим - сопствених окова.

Фото Зоран Јовановић

Овако на почетку "празничног" разговора, за "Новости", одговара редитељ Љубиша Ристић на питање какву данас има асоцијацију кад дође 1. мај и Празник рада. А онда наставља:

- Затим се окренем на другу страну и "међу јавом и мед сном" причињавају ми се првомајски уранци, екскурзије и параде, првомајске демонстрације у Каракасу, Ајндховену и Јокохами, али и пролетери свих земаља, уредно уједињени у пуцању једних на друге, у свим светским и малим прљавим ратовима, у прошлом и овом столећу.

* Где је радничка класа данас, је ли дефинитивно (и заувек) утопија могућност њиховог класног уједињења?

- Сви напори да се радничка класа освести и постане класа за себе (уместо класа по себи), завршили су се ових дана уписивањем радничке класе у средњу класу, уписивањем комуниста у социјалдемократске конвертите и НАТО зеленим и Давос ЛГБТ активизмом као заменом за класну борбу, компромитовану револуцијама које су, тобож, појеле сопствену децу. Ипак ће бити да су револуционарне државе појеле револуције, а не обрнуто. Пролетери су данас само гладне избеглице без посла и незапослени које су на радном месту заменили роботи или гладна деца Трећег света која још нису избегла. Њима треба честитати Празник рада 1. мај, без ироније и са поверењем да ће једног дана успети да постану класа за себе.

* Европа је, кажете, милитаризована и нацификована. Како је довела себе на ивицу пропасти?

- Није Европа на ивици пропасти, не још. Засада је на рубу памети, како би рекао Мирослав Крлежа. О пропасти и спасавању биће могуће говорити можда у октобру, када НАТО војске почну да гуше социјалне немире у престоницама и предграђима ЕУ. До свега у чему се Европа сада налази довела је неутемељена илузија да се економска снага може преточити једнострано у политичку моћ... Они који су окупирану Западну Европу после 50 година пустили да се уљуљкује у слатком сну нацификације, сада је милитаризују и терају да троши своје богатство на куповину машина за убијање на даљину које ће убрзано испоручивати њихова, донедавно посрнула у беспослици, војна индустрија. Они који су своје "трабанте" и окупиране клијенте после 50 година препустили бившим савезницима у фарси која се звала "пад Берлинског зида" и "пад комунизма", да би променом политичког и економског система уз нуклеарни адут сачували своје прерогативе велике силе, овог су пролећа објавили да је двеста година погрешне историје Русије, од Петра Великог донедавно, коначно завршено и да је будућност Нове Русије тамо где је будућност света - на Истоку. Тако је Европа постала остављена љубавница, вероватно и зато што постоји у суровом свету мачо-силеџија који се не обазиру много на крокодилске сузе миришљавих госпођица. Уосталом, једини совјетски-руски филм којем је Академија у Холивуду дала Оскар звао се "Москва сузама не верује".

* Може ли се са тог руба пропасти уопште вратити?

- Није немогуће да ће, након милитаризације Европе, њену денацификацију опет спроводити они који су наговорили Садама да нападне Кувајт, да би му, због тога, срушили Багдад и околину, тако да још дуго неће повратити своју способност да произведе онолико нафте колико може да утиче на цену барела нафте, која је обрнуто пропорционална цени проливене крви у демократизацији и борби за људска права. Изгледа да је, као 1945, само демилитаризација и денацификација Европе једини начин да се она врати са руба пропасти. Уосталом, исто као после Шарлемања, после Наполеона, после Хитлера и друштва... Као после сваког покушаја да се на рачун свих осталих створи Прва, Друга и Трећа Европа. Ова, чије невоље посматрамо и са чијом спољном политиком треба, ваљда, да се усаглашавамо - четврти је такав покушај. Изгледа да је таква спољна политика и узрок невоља.

* А све је почело од распада Југославије?

- Немачка и Совјетски Савез су кроз своје новооткривено савезништво, у рушењу Берлинског зида и елиминисању Америке из Европе, исправно разумели да је неопходно елиминисати Југославију као америчку тачку ослонца у Европи, успут реализујући слатки реванш Немачке за два изгубљена светска рата на Југоистоку и Совјетског Савеза за 1948, када се показало Кини и остатку комунистичког света да је могуће искочити из Стаљиновог авиона. Наравно, ако се има падобран. Амерички, у конкретном случају.

* Нестанак Варшавског пакта био је нужан предуслов за такав сценарио?

- Укидање Варшавског пакта учинило је бесмисленим опстанак НАТО и Америке као предоминантне европске силе. Признање отцепљења Хрватске и Словеније, спонзорисано од стране Немачке, са Русијом иза леђа, изазвало је одговор САД признавањем отцепљења Босне и Херцеговине. Са јасном идејом да то треба да изазове грађански рат који ће логистички, наоружањем и кадровима обезбедити ЈНА као НАТО армија, која оперативно делује у својој оперативној зони - обезбеђујући на све три амбициозне националне стране мали, прљави рат који ће заузврат обезбедити миротворни мандат НАТО-а под маском УН и опстанак ове злочиначке организације у европским пословима, до даљег.

* Тако се десио опасан преседан, са далекосежним последицама?

- То је даље, редом, значило дугогодишње политичке, економске, културне и спортске санкције уз сагласност Русије у Савету безбедности, подршку свим следећим отцепљењима, неговање и потпору свим супротстављеним национализмима. Али, и историјску ревизију и ослонац пораженим идеологијама и покретима у Југославији из времена Другог светског рата. Затим, значило је протеривање српског становништва из БиХ и Хрватске уз директно америчко планирање и логистичко руковођење, преузимање албанског сепаратизма из немачке контроле, формирање терористичке ОВК, промену статуса ове групације у борце за слободу и фаворита администрације у Вашингтону и Бриселу, активирање оружане побуне на Косову и Метохији. А онда, бомбардовање СР Југославије, протеривање српског народа и окупацију дела суверене територије чланице УН, без сагласности Савета безбедности у свим фазама тог рата - под изговором хуманитарне интервенције.

Фото Зоран Јовановић

* На нашем малом "узорку" заправо се мењала геополитичка слика света?

- Совјетски Савез и касније Русија били су у илузији да ће их Запад прихватити као равноправног учесника у подели плена новог светског поретка, са својим Горбачовима, Јељцинима, догматама и реформаторима, корумпираним и наивним, тајкунима и политичарима. Нису схватали да мрцварење и убиство Југославије није ништа друго него показна вежба за оно што се њима спрема. Кад су схватили, ни десетак година после подршке пучу 5. октобра 2000, било је касно: НАТО је почео да се шири и окружује, за почетак Европу и, пре свега, Немачку. Превара и заборављање обавеза које је Америка имала према Југославији, поновила се и у случају Русије, којој се спремао исти сценарио. Улогу Хрватске сада је добила Украјина, улогу усташког покрета сада су добили укронацисти Бандере и компаније...

* Јесу ли из југословенског случаја Руси накнадно извукли неке поуке?

- Оно у чему је Југославија била беспомоћна, Русија, поучена очигледностима, није одмах била спремна да спречи. Морала је да се оспособи за одговор економски, војно, спољнополитичким савезништвима, унутрашњим политикама умањења хаоса, издаје и злоупотреба у војном, цивилном и безбедносном апарату. Тај процес потрајао је скоро десет година откако је постало јасно какав је план НАТО-а са Украјином и свим осталим земљама Источне Европе, угураним милом или силом у НАТО и Европску унију. Тако, сада имамо то што имамо у Европи, звали то специјалном војном операцијом или агресијом, свеједно.

* Све је очигледније да Европа постаје талац овог рата, несвесна да ће и сама постати жртва наметнутих санкција?

- Фантазмагорија о томе да Европа може да се осамостали и своју империјалну кандидатуру лансира према империјалним силама које су је 1945. демилитаризовале и денацификовале (али и према конфучијанском царству комунистичког капитализма које ће их све заједно на крају помирити и смирити), урушила се овог пролећа, за неколико недеља, на линији Харков-Бјелгород-Курск-Орел. Тачно тамо где је нацистичка Нова Европа нестала у огњу највеће тенковске битке која је решила исход Другог светског рата. Америка и Русија, свака на свој начин и свака из својих супротстављених али сагласних интереса, збрисале су Европу са политичке карте света и оставиле је на милост и немилост обнове Украјине и будућих "Украјина" кроз програм који се зове "Појас" и "Пут". У будућем свету блаженог хладног рата и гвоздених завеса, у којем разни будући интернети раде беспрекорно, а нафта и гас цуре: без обзира на то да ли се плаћају доларима, рубљама, јуанима, еврима или рупијама.

РАТ ЋЕ ТРАЈАТИ

- СУШТИНА је једноставна: украјински рат је само фаза процеса који је почео падом Берлинског зида, наставио се разбијањем Југославије, оснивањем Европске уније са амбицијом да постане самостална империјална економска и војна сила, агресијом на Југославију, претварањем Космета у америчку колонију у Европи - слично Панами између две Америке. И трајаће - каже Љубиша Ристић.

Препоручујемо

Политика

0 65

ПОДРШКА ЗА ВУЧИЋА: Позоришни редитељ Љубиша Ристић подржао лидера СНС за председничког кандидата

30. 03. 2022. у 12:04

Србија

1 9

ИНТЕРВЈУ Љубиша Ристић: Свет да заустави похлепу и пљачку

07. 11. 2021. у 12:00

Култура

0 0

"СТРАХ И НАДА" САДА ВЛАДА: КПГТ у нову сезону улази као градска установа културе са комадом Креца

24. 10. 2021. у 15:21

Култура

2 3

ИНТЕРВЈУ Љубиша Ристић: Свету следи ново дељење карата

08. 12. 2020. у 15:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације