КАД се у хорору, обливен хладним знојем, тргнем из сна у зору, сваког 1. маја, сетим се сиротог професора Карла Маркса, који је, пре него што је протеран из Париза 1845, закључио проучавајући енглеске економисте, да се надница одређује непријатељском борбом између капиталиста и радника, да је пролетер онај који живи без капитала и земљишне ренте, једино од рада, и то једностраног, апстрактног рада. А модерни пролетер не поседује ништа осим сопственог рада и не може да изгуби ништа осим - сопствених окова.

Коментари (1)