ПОГЛЕД ИСКОСА - Од интимизма до модернизма
ГАЛЕРИЈА легата у Београду у време када су државне галерије па и музеји све више полигони за експерименталну уметност и неоавангарду, представља оазу, срећан спој некадашње славе сликарства и нове уметности.
Не искључујући ниједну опцију у свом програму, под условом да је висококвалитетна, та галерија се показала као предворје за озбиљан улазак младих уметника у јавност као и за подсећање на старе величине. Између галеријске и музејске установе, са четири веће излагачке сале, Галерија легата је идеална за квалитетно представљање пре свега сликарских појава не само из наше средине. До краја марта се у тој институцији одржава изложба слика из легата сликара, професора београдске Ликовне академије и члана САНУ Недељка Гвозденовића (Мостар, 1902 - Београд, 1988). Реч је о једном од наших најистакнутијих представника међуратног и модернизма после Другог светског рата, сликару суптилне тематике чија остварења цене познаваоци. Независан од утицаја тржишта и купаца Гвозденовић је диктирао правила заинтересованима за његова дела, понекад их преправљајући и када су била купљена, после дужег времена их је позајмљивао од власника и радио још на њима. Очигледно је реч о сликару коме је пре свега било важно дело, који је живео за слику, као посвећеник.
Када је долазио у Београд француски председник Валери Жискар д'Естен је хтео да купи само његово платно, као и индијски амбасадор. Дошао је пола сата после заказаног времена, Гвозденовић му је отворио врата, рекао "Ваше време је истекло" и затворио их.
Мало сликара је код нас било тако самосвојно, па ипак, он је имао слуха и за младе и за нове појаве у уметности. Студенти су га због суптилног наступа (када је радио коректуру, обраћао се само поједином ђаку, тако да други не чују, заклањајући се шеширом) назвали маркиз а заслужан је за успех Александра Цветковића. Он је имао успешну каријеру рок басисте, наступао по немачким градовима и изгубио годину на академији. Гвозденовић га је срео на ходнику школе и оштро упитао: "Хоћете ли ви да будете музикант или сликар?", што је Цветковића тргло и вратило уметности.
Гвозденовић је уз Љубицу Цуцу Сокић најизразитији сликар поетских атмосфера и српског интимизма, који као стилска формација траје од Косте Миличевића, Малише Глишића и наших пленериста до Татјане Тање Пировић, Предрага Пеђе Тодоровића, Предрага Пеђе Милошевића и других истакнутих млађих мајстора. То је једна од најређих и најфинијих стилских особености које се могу неговати у ово глуво и глупо доба опште техноманијакалности, рекламократије, идеолошких лажи, вулгарног и варварског обожавања роботике, генетике, дигиталне слике и премоћи визуелног над ликовним.
Интимизам, посебно Гвозденовићев, вид је успостављања превласти чисте ликовности над другим појавама, што је било напуштено у модерни са појавом поп арта, хиперреализма и концептуализма.
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд
ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.
29. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)