ПОГЛЕД ИСКОСА - Од интимизма до модернизма

ГАЛЕРИЈА легата у Београду у време када су државне галерије па и музеји све више полигони за експерименталну уметност и неоавангарду, представља оазу, срећан спој некадашње славе сликарства и нове уметности.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Од интимизма до модернизма

Недељко Гвозденовић, Мртва природа са белом вазом

Не искључујући ниједну опцију у свом програму, под условом да је висококвалитетна, та галерија се показала као предворје за озбиљан улазак младих уметника у јавност као и за подсећање на старе величине. Између галеријске и музејске установе, са четири веће излагачке сале, Галерија легата је идеална за квалитетно представљање пре свега сликарских појава не само из наше средине. До краја марта се у тој институцији одржава изложба слика из легата сликара, професора београдске Ликовне академије и члана САНУ Недељка Гвозденовића (Мостар, 1902 - Београд, 1988). Реч је о једном од наших најистакнутијих представника међуратног и модернизма после Другог светског рата, сликару суптилне тематике чија остварења цене познаваоци. Независан од утицаја тржишта и купаца Гвозденовић је диктирао правила заинтересованима за његова дела, понекад их преправљајући и када су била купљена, после дужег времена их је позајмљивао од власника и радио још на њима. Очигледно је реч о сликару коме је пре свега било важно дело, који је живео за слику, као посвећеник.

Када је долазио у Београд француски председник Валери Жискар д'Естен је хтео да купи само његово платно, као и индијски амбасадор. Дошао је пола сата после заказаног времена, Гвозденовић му је отворио врата, рекао "Ваше време је истекло" и затворио их.

Мало сликара је код нас било тако самосвојно, па ипак, он је имао слуха и за младе и за нове појаве у уметности. Студенти су га због суптилног наступа (када је радио коректуру, обраћао се само поједином ђаку, тако да други не чују, заклањајући се шеширом) назвали маркиз а заслужан је за успех Александра Цветковића. Он је имао успешну каријеру рок басисте, наступао по немачким градовима и изгубио годину на академији. Гвозденовић га је срео на ходнику школе и оштро упитао: "Хоћете ли ви да будете музикант или сликар?", што је Цветковића тргло и вратило уметности.

Гвозденовић је уз Љубицу Цуцу Сокић најизразитији сликар поетских атмосфера и српског интимизма, који као стилска формација траје од Косте Миличевића, Малише Глишића и наших пленериста до Татјане Тање Пировић, Предрага Пеђе Тодоровића, Предрага Пеђе Милошевића и других истакнутих млађих мајстора. То је једна од најређих и најфинијих стилских особености које се могу неговати у ово глуво и глупо доба опште техноманијакалности, рекламократије, идеолошких лажи, вулгарног и варварског обожавања роботике, генетике, дигиталне слике и премоћи визуелног над ликовним.

Интимизам, посебно Гвозденовићев, вид је успостављања превласти чисте ликовности над другим појавама, што је било напуштено у модерни са појавом поп арта, хиперреализма и концептуализма.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији

"ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА" Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији

У ИНТЕРВЈУУ за црногорски "Дан", Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СР Југославији, осврнуо се на ситуацију на Косову и Метохији.

15. 05. 2026. у 13:16

Коментари (0)

ДОНАЛД ТРАМП ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Иран је успео нешто незамисливо