ПОГЛЕД ИСКОСА - Од интимизма до модернизма
ГАЛЕРИЈА легата у Београду у време када су државне галерије па и музеји све више полигони за експерименталну уметност и неоавангарду, представља оазу, срећан спој некадашње славе сликарства и нове уметности.
Недељко Гвозденовић, Мртва природа са белом вазом
Не искључујући ниједну опцију у свом програму, под условом да је висококвалитетна, та галерија се показала као предворје за озбиљан улазак младих уметника у јавност као и за подсећање на старе величине. Између галеријске и музејске установе, са четири веће излагачке сале, Галерија легата је идеална за квалитетно представљање пре свега сликарских појава не само из наше средине. До краја марта се у тој институцији одржава изложба слика из легата сликара, професора београдске Ликовне академије и члана САНУ Недељка Гвозденовића (Мостар, 1902 - Београд, 1988). Реч је о једном од наших најистакнутијих представника међуратног и модернизма после Другог светског рата, сликару суптилне тематике чија остварења цене познаваоци. Независан од утицаја тржишта и купаца Гвозденовић је диктирао правила заинтересованима за његова дела, понекад их преправљајући и када су била купљена, после дужег времена их је позајмљивао од власника и радио још на њима. Очигледно је реч о сликару коме је пре свега било важно дело, који је живео за слику, као посвећеник.
Када је долазио у Београд француски председник Валери Жискар д'Естен је хтео да купи само његово платно, као и индијски амбасадор. Дошао је пола сата после заказаног времена, Гвозденовић му је отворио врата, рекао "Ваше време је истекло" и затворио их.
Мало сликара је код нас било тако самосвојно, па ипак, он је имао слуха и за младе и за нове појаве у уметности. Студенти су га због суптилног наступа (када је радио коректуру, обраћао се само поједином ђаку, тако да други не чују, заклањајући се шеширом) назвали маркиз а заслужан је за успех Александра Цветковића. Он је имао успешну каријеру рок басисте, наступао по немачким градовима и изгубио годину на академији. Гвозденовић га је срео на ходнику школе и оштро упитао: "Хоћете ли ви да будете музикант или сликар?", што је Цветковића тргло и вратило уметности.
Гвозденовић је уз Љубицу Цуцу Сокић најизразитији сликар поетских атмосфера и српског интимизма, који као стилска формација траје од Косте Миличевића, Малише Глишића и наших пленериста до Татјане Тање Пировић, Предрага Пеђе Тодоровића, Предрага Пеђе Милошевића и других истакнутих млађих мајстора. То је једна од најређих и најфинијих стилских особености које се могу неговати у ово глуво и глупо доба опште техноманијакалности, рекламократије, идеолошких лажи, вулгарног и варварског обожавања роботике, генетике, дигиталне слике и премоћи визуелног над ликовним.
Интимизам, посебно Гвозденовићев, вид је успостављања превласти чисте ликовности над другим појавама, што је било напуштено у модерни са појавом поп арта, хиперреализма и концептуализма.
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
"СРБИ СУ УНИВЕРЗУМ ДОБРОТЕ" Рус објаснио зашто ИПАК напушта нашу земљу - један проблем пресудио
РУС Вадим је истакао позитивне аспекте живота у Србији, укључујући доброту људи, сигурност и доступност ресурса.
14. 12. 2025. у 17:33
Коментари (0)