ФИЛМСКА КРИТИКА - ЕЛЕГИЈА У ГРЛУ: "Чекајући Хандкеа", режија Горан Радовановић, Србија, 2021. године

Божидар Зечевић

08. 03. 2022. у 15:46

ПЕДЕСЕТИ Фест завршен је потресним докуменарцем о неоствареној посети Петера Хандкеа Великој Хочи, окруженој божанским виноградима, где је писао један од својих чувених есеја.

ФИЛМСКА КРИТИКА - ЕЛЕГИЈА У ГРЛУ:  Чекајући Хандкеа, режија Горан Радовановић, Србија, 2021. године

Сцена из филма "Чекајући Хандкеа", Фото Фест

Потпуно изоловани и препуштени себи самима, Срби из овог "Бисера Метохије" желели су да спомен- -плочом обележе кућу у којој је Хандке живео и радио, он се паковао на пут и све је било спремно за овај догађај кад су власти Приштине забраниле долазак једном великом писцу да не би својим присуством угрозио непостојећи суверенитет непостојеће државе. Једно евро-америчко нико и ништа на древном тлу Србије забранило је једном нобеловцу приступ његовој инспирацији, спречило његов поновни сусрет са људима које је овековечио, све на очиглед те исте светске културе која га је овенчала својим највишим признањем!

Редитељ Радовановић провео је са мештанима Хоче годину дана у чекању Хандкеа, снимао како се божански виноград обрезује, зри и рађа као симбол протока митског времена, како тече песма о бајном Ораховцу и благу којим је Бог обдарио овај комад раја на земљи свиме осим - слободом. Ту елегију о отетој слободи певају три девојчице и стари хармоникаш-песник, док се туга и несносна горчина скупљају под грлом, а осећања сустижу. Средствима филма Радовановић постиже циљ ове уметности: створити и подићи емоције да би се досегло поетско и људско.

Фото Промо

Циљ је остварен чисто филмским знацима, сведеним на композицију, покрет и вајање у времену, што је сублимација Тарковског. Не памтим када сам на делу видео чистији и сведенији филмски језик.

Фото Фест

Да језик, а не говор, јер је у питању код једног широког симболичког контекста у коме је садржана сва трагедија доба. Све то без дијалога, са крхотинама вербалног, без жанровских трикова, без класичне драматургије уопште, без покушаја игре, са годишњим добима као глумцима. Вечни симболи су готово надохват руке: виноград као залог људског трајања, његова ванвремена, библијска значења и две генерације које обделавају колевку културе под Араратом. Отац и син Велике Хоче режу своју благодат и чекају великог писца у потпуној тишини митског "довек".

Горан Радовановић, Фото Танјуг

На другој страни су знаци доба у вези са свемиром и коренима. Једина веза наших Јафетида са Хандкеом је мобилни телефон, али се његов сигнал непрестано губи или намерно омета. Сигурно се може успоставити једино са узвишења где стоји прастара црква Св. Јована Претече, покривена каменим плочама, које ко зна колико одолевају ходу времена. У цркви хијератски свеци ископаних очију, слушају упорно дозивање кроз семантичке шумове нашег доба. Подручје без сигнала, indeed. Али моћи чудотворне црквице враћају везу и наду. На делу је божанска епифанија за коју су људске недаће ситница. Њу никада неће прекинути земаљске силе, што сваком утрошеном секундом тврди и овај мали филм велике снаге. Просто је невероватно како се у фестивалским жиријима, и откуд, нађу углавном људи без икаквог осећања за филм, што се потврђује и овом приликом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

НАЦИОНАЛНА полиција ухапсила је данас у Мајамију Давида Кнежевића, супруга Ане Марије Кнежевић Хенао, Колумбијке која је нестала у Мадриду 2. фебруара. Давид Кнежевић, држављанин Србије, био је главни осумњичени откако су америчка полиција и ФБИ прикупили доказе да је реч о насилном нестанку, сазнају шпански медији.

06. 05. 2024. у 17:33

Коментари (1)

УБИЈЕН АЛЕКСАНДР ПЕЛЕШЕНКО: Двоструки шампион Европе погинуо у Украјини