СА ДЕЛОМ ЗМАЈА, ЊЕГОША И БРАНКА И ДАНАС ЖИВИ ЦЕО СРПСКИ НАРОД: У Матици српској Мирославу Алексићу биће уручена престижна награда

Јованка Симић

15. 02. 2022. у 11:18

СХОДНО својој традицији, у среду 16. фебруара Матица српска приредиће свечану седницу у част мудрих предака који су је основали 1826. године "на ползу васцелог српског рода" а круна свечаности биће уручење најпрестижнијег и најстаријег песничког признања Змајеве награде, 69. по реду, овогодишњем лауреату Мирославу Алексићу за збирку "Кафкино матурско одело" у едицији новосадске ИК "Православна реч".

СА ДЕЛОМ ЗМАЈА, ЊЕГОША И БРАНКА И ДАНАС ЖИВИ ЦЕО СРПСКИ НАРОД: У Матици српској Мирославу Алексићу биће уручена престижна награда

Фото Рајко Каришић

Алексић, родом Врбашанин, чији књижевни опус је и раније овенчаван значајним признањима, не спутавајући емоције истиче да је признање које носи име Јована Јовановића Змаја круна његовог песништва и да после ње сваки песник може а и не мора да добије друга признања. Јер Змајеви стихови обележили су свачије одрастање.

- Змај је уз Његоша и Бранка Радичевића био песник кога је прихватио и са његовим делом живео, па и данас живи, цео српски народ. Његове песме сам читао и говорио наизуст када сам имао четири године. Нисам још разумевао значења многих речи у тим песмама, али сам осећао неку посебну радост и узбуђење када сам их читао. Ниједан хорор ми касније није улио више страха од Змајеве песме "Три хајдука". Ниједна комедија ме касније није засмејала као његова песма "Циганин хвали свога коња". Детиња душа је упијала и учила шта је космос српског језика, радост певања, али и шта је борба за слободу, жртва и важност "светлих гробова" - открива саговорник "Новости."

Фото Приватна архива

Награђена књига има у наслову Франца Кафку, једног од највећих, али и најмистериознијих књижевника 20. века. Водили сте неку врсту дијалога с њим и у ранијим радовима, а у овој збирци посветили сте му наслов и прву од укупно 32 песме.Зашто сте га за ову прилику "заогрнули" матурским оделом?

- Кафка је у мом књижевном и духовном сазревању одиграо веома важну улогу. Био је јединствен у свету књижевности као монада. Не можеш да кажеш импресионизам и да га тиме објасниш. Или да кажеш кабала, па да га подведеш под мистицизам. Он је и много сложенији и много једноставнији. Његове кратке приче су велика поезија. Фасцинирила ме је једноставност уочавања универзалних модела функционисања света - отуђености, страха, лажи, манипулације... Постоји више мојих песама инспирисаних њиме, чак и једна приповетка. А "Кафкино матурско одело" инспирисано је једном сличицом из његовог живота.

У наведеној песми указујете да живимо у кафкијанском свету који је већ почео да прелази у орвеловско стање. Може ли се у том и таквом свету очекивати да после недавног стављања на црну листу Орвелове "1984", под удар накнадне глобалистичке цензуре доспеју и Кафкина дела?

- То увођење у зрелост кројењем матурског одела је насилно и болно као навлачење лудачке кошуље. Када постанете пунолетни, могу да вас ухапсе зато што вас је неко оклеветао или зато што немате ковид пасош. Свеједно. Кафка је универзалнији и тешко да ће доживети преиспитивање као Орвел. Али, ако погледате и упоредите долазак његовог земљомера у село испод замка са недавним Ђоковићевим доласком у Мелбурн и све што њих двојица потом доживљавају као позвани а непожељни, видећете да ствар са Кафком није нимало наивна. Довољно је да поново прочитате прво поглавље "Замка".

Да ли ће "Змајева награда" бити својеврсна вододелница у вашој песничкој биографији?

- Чини ми се да су ме сва претходна књижевна признања водила до овог највећег, од друге награде Фестивала југословенске поезије младих 1985, коју ми је између 500 младих песника оне Југославије доделио велики југословенски жири, до данас. Можда сви песници не доживљавају свој пут на исти начин, али ја сам у поимању значаја националне литературе па и културе, самим тим и националних институција, традиционалан и песник и човек. На песничком, дакле оном поетичком плану, ово није вододелница, али на животном јесте.

Попут већине књижевних лауреата помињете и још већу одговорност у наставку свог стваралаштва. У чему ће се она састојати?

- Књижевне награде овог типа нису, наравно, одувек постојале и песници су и без њих сасвим лепо писали своја генијална дела. Неки су награђивани, а неки бивали прогнани као Овидије и Данте, на пример. Иако су се времена променила, одговорност за објављену песничку реч постоји и данас, посебно уколико је на ту реч усмерена пажња јавности највећим признањем као што је Змајева награда, коју додељује наша најстарија и најзначајнија културна и научна институција, Матица српска. Примање такве награде је чин иницијације у ред највећих песника нашег језика. Треба то носити и оправдати.

Како бисте оценили домете савременог српског песништва?

- Пребогато је српско пеништво и служи на понос нацији и култури. Није ни чудо што је наша народна поезија изазвала такву пажњу у Европи у време романтизма. Ми смо песнички народ, народ "хлеба и језика", да се послужимо Бећковићевим насловом. И поезија која у овом времену настаје на српском језику свакако иде уз раме са поезијом великих европских народа и великих литература. Иако ни код нас ни у свету, поезија нема улогу коју је некада имала (не може један Хандке данас да има Гетеов или Игоов некадашњи друштвени значај) мислим да је вера у њену важност код нас ипак претрајала. И то улива наду. И даје дивне плодове.

Имате ли већ на уму наредну књигу песама?

- Добро је носити у себи наредну песму, обликовати је, брусити, записати... Тај стваралачки чин је нешто најлепше и најважније што се песнику догађа. Књиге долазе потом саме. Радим на једном новом рукопису. И понешто од тога већ објављујем у часописима. Реч је о књизи римоване поезије што може бити изненађење за оне који ме знају као песника слободног стиха. Да ли ће ту књигу предухитрити нека друга и другачија, песник никад не може да зна. И у томе је можда чар.

Хандкеу за рођендан

Прошлог 6. децембра у част Хандкеовог 79. рођендана срочили сте песму "Стрелчев страх од пенала". Како је "голман" постао "стрелац"?

- Та песма је моја похвала Хандкеу. Наслов његовог романа "Голманов страх од пенала" у једном посве другачијем проседеу говори о појединцу, о његовој психолошкој структури у којој је страх од пенала други назив за његове страхове и узроке његових поступања. У мојој песми, објављеној прошле године у обимном зборнику који је Матица српска посветила великом писцу, Хандке стаје на гол тима који носи име "Небо над великом Хочом" и пред њим у страху устукне стрелац. Тај стрелац репрезентује глобалистичку деструктивну моћ која, ево, деценијама руши по свету све што јој стане на пут.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)