ПОХВАЛА СВОМ РОДУ: Изложба слика Мирјане Мире Маодуш "Од графоса до логоса" у Галерији РТС

Д. Б. М.

31. 01. 2022. у 11:10

СЛИКАЈУЋИ писмо свог народа, уметница Мирјана - Мира Маодуш лепоту ћирилице пронела је од Париза до Јапана, а њена дела београдска публика ће моћи да види од четвртка у Галерији РТС. На отварању изложбе "Од графоса до логоса" говориће историчари уметности Љубица Миљковић, Никола Кусовац и Оливер Томић.

ПОХВАЛА СВОМ РОДУ: Изложба слика Мирјане Мире Маодуш Од графоса до логоса у Галерији РТС

Изложба слика Мирјане Мире Маодуш

Једна од најзнаменитијих Српкиња из света уметности рођена је у Метку, у избегличком логору, 14. октобра 1942. године. Прадеда њене мајке Софије Тесле, родом из Радуча, рођени је брат оца Николе Тесле. Породица Маодуш се настанила у Београду после преживљених ужаса и геноцида усташа над Србима током Другог светског рата. Студирала је сликарство у Школи за примењене уметности у Франкфурту, где јој је један од професора био Јозеф Бојс, затим на академијама у Венецији и Паризу.

- Код раних радова Мирјана Маодуш користила је снагу контраста јарких боја и изражајност људских ликова да би исказала своје немире и социјално ангажоване ставове - наводи Љубица Миљковић. - Никада није занемарила првобитно усмерење примерено моралним начелима, схватањима, темпераменту и намери да сликарском синтаксом открије душу, мисли и расположења.

Скоро две деценије Маодуш се углавном посвећује словима и, последњих година, бројевима, од којих гради апстрактне композиције.

- Као хуманиста који се залаже за праведније односе међу људима, одлучила је да на свој начин, помало резигнирано и свакако узвишено, реагује на трагедију Срба - пише Миљковић у каталогу. - Тим пре што је добро знала сурову историју ових наших простора, а родила се у избегличком логору у Метку, окружена бодљикавом жицом које је тек сада постајала свесна и почела опет да слути око себе. Учинила је то ћириличким писмом, довољним да јасно каже коме припада, односно да и тако буде са својима. Од тада је наставила да са поносом исписује самосвојну похвалу свом роду.

Мира Маодуш је у Јапану, где је са супругом боравила у време распада Југославије, утицала на јапанску, али и светску јавност, у покушају да се сазна више о истини о ратовима на нашем тлу. На отварању њене изложбе у угледној галерији у Гинзи, центру Токија, прочитано је отворено писмо уметнице тадашњем америчком председнику Билу Клинтону, коме је упутила протест због етничког чишћења Срба у Хрватској.

- Уместо да пркосно и прегонећи истиче своје национално порекло, Мира Маодуш се тада определила да коришћењем лепоте и изражајности ћириличког писма, каткад речи и стихова из родољубиве поезије српских поета, као што су Ђура Јакшић и Јован Дучић, у њиховом до апстракције и чисте ликовности доведеном стању, остане одмерено и достојанствено уздржана у свом очитом протесту - написао је Кусовац. - Протесту изреченом на један универзално јасан и разумљив начин који се темељи на искуствима уметности летризма, као и на лепоти јапанске и кинеске калиграфске традиције, што се очитује у сталном преплету словних графема, у њиховој колористичкој разуђености, у њиховом ритмовању и низању, у добро уравнотеженој композицији површина и маса. Управо тако је показала како је и колико добро разумела које су то вредности и одлике што их је своједобно Растко Петровић сматрао условом да се "преболи" Европа и да се у њену баштину унесе оно што је код Срба најбоље.

НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ

УЧЕСТВОВАЛА је Мирјана Маодуш на заједничким ликовним смотрама, између осталих на Мајским и Јесењем салонима у Паризу, Изложбама УЕНО музеја у Токију, изложбама Слободна академија сликарства у Милану, Октобарским салонима, Јесењим изложбама... Њена дела чувају се у Народном музеју, Музеју савремене уметности, Галерији 73 у Београду, Музеју Херцеговине у Требињу, Народном музеју у Крушевцу, Мијаги музеју у Токију, Музеју савремене уметности у Камакури, а налазе се и у многим приватним збиркама. Скоро 25 година редовно се репродукују као новогодишње честитке Унеска.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!