СЕЋАЊЕ НА ЖИВАНА: Програм у Народном позоришту поводом десет година од смрти легендарног баса

М. Мирковић

29. 01. 2022. у 11:25

ДЕСЕТ година је прошло од како је светом минуо чувени оперски уметник Живан Сарамандић (1939-2012), а поводом те годишњице сутра ће на Сцени "Раша Плаовић" Народног позоришта бити уприличен програм посвећен сећању на српског Шаљапина, чији је величанствени бас уткан у саме зидине здања националног театра.

СЕЋАЊЕ НА ЖИВАНА: Програм у Народном позоришту поводом десет година од смрти легендарног баса

Живан Сарамандић са супругом Милком, Фото Приватна архива

О великом певачу неодољиве харизме и незаборавне појаве, који је још у младости освојио домаће али и светске оперске кругове, и певајући највеће роле басовског фаха оставио велики траг у оперској уметности, говориће његова супруга, примадона Милка Стојановић.

После 42 године које је двоје врхунских уметника провело у браку, заједно наступајући диљем света и након "званичних" каријера у нашој оперској кући, све до самог краја, деценију од Живановог одласка Милка проводи одржавајући живим сећање на њега. На великана о коме увек каже да је био "чудо над чудима, цунами, оличење животне енергије, снаге и радости, човек који је обележио једно време".

- Живан је заиста био личност изузетна у сваком погледу, имао је ту врло ретку спонтаност у опхођењу коју поседују само потпуно слободне личности - рекла нам је Милка о својој животној љубави, човеку који је волео све и сви су волели њега те до данас слови за највољенијег уметника у историји Београдске опере.

"Српски Шаљапин", како су звали Живана, био је вокални феномен, који је са истом снагом, лепотом и уверљивошћу певао оперу, џез, руске и наше народне песме, који је величанственим гласом одушевљавао широм планете.

Фото Приватна архива

Рођен 2. априла 1939. у Београду, због бомбардовања се 1941. сели у Аранђеловац, родни град родитеља у коме постаје најистакнутији члан хора и још као ученик аранђеловачке Гимназије оснива забавни оркестар. Данас у том граду у коме је провео младост, до уписа на студије економије, Живаново име носи једна од најлепших алеја у парку, у коме стоји и његова биста.

По повратку у Београд, као апсолвент Економског факултета добија позив да пева у великом варијетеу "Орфеум", а први корак на путу ка великим оперским улогама било је школовање код Зденке Зикове. Аудицију за пријем у Оперу Народног позоришта полаже 30. марта 1966, пред комисијом коју су чинила имена попут Чангаловића и Данона, а дебитује на отварању сезоне, 21. септембра 1966, у улози Краља Египта у "Аиди". На сцени је био до последњег даха - поред текућег репертоара, спремао се и за обнову "Дон Карлоса" који је изведен 4. фебруара 2012. године, а неколико дана касније, требало је да поново наступи у соло-реситалу "Торжество Шаљапину", који је годинама певао на Сцени "Раша Плаовић".

Нажалост, смрт је била бржа.

До аскетизма посвећен уметности, док је низао блиставе успехе и незаборавне роле и наступе, успевао је ипак и да слави своје име - да живи, воли и ужива у животу.

Са једног од наступа у Смедереву, Фото Ненад Живановић

Исечци и инсерти

ТЕКСТОВЕ о славном уметнику, објављене у монографији "Живан Сарамандић", ауторке Душице Милановић, читаће сутра глумац Народног позоришта у Београду Лепомир Ивковић.

У оквиру програма, у режији Иване Драгутиновић Маричић, биће приказани и видео инсерти из неких од бројних Сарамандићевих представа, у избору Петра Антоновића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

У БЕЛЕКУ, У ХЛАДУ БОРОВЕ ШУМЕ: Величанствени хотел из ланца познатог по одличној услузи, квалитету и богатим садржајима