КРИЗА ЧОВЕЧАНСТВА: Војне обавештајне службе утицале су на више од 1.800 холивудских филмова и емисија од 2005. године

Питер Филипс

25. 01. 2022. у 17:39

ДУГУЈЕМО захвалност Вилијаму Робинсону, социологу са Универзитета Калифорније у Санта Барбари, на његовој књизи "Глобални капитализам и криза човечанства" (2014) која нам је помогла у формулисању овог дела уводног поглавља.

КРИЗА ЧОВЕЧАНСТВА: Војне обавештајне службе утицале су на више од 1.800 холивудских филмова и емисија од 2005. године

Фото: Free Images Pixabay

Робинсон тврди да се свет суочава са незапамћеном кризом друштвене неједнакости, разарања природног окружења, глобалног насиља и економске дестабилизације. Наводи да је светски систем централизовао и претерано акумулирао капитал до тачке када су инвестиционе прилике ограничене и када постоје само три механизма за улагање вишка капитала: ризичне финансијске шпекулације, ратови и припреме за рат, и приватизација јавних институција. Коришћење та три механизма обично доводи до проблема легитимности владе, због чега се демократске структуре континуирано урушавају и широм света настају милитаризоване полицијске државе.

Ако национална полиција и војска не могу да успешно задрже унутрашње покрете отпора у државама које су наклоњене интересима капитала транснационалне капиталистичке класе (ТКК), онда се уводе одабране међународне снаге из Сједињених Држава, НАТО-а и Уједињених нација, или приватна војска, да успоставе контролу и пруже подршку. Те војне интервенције се идеолошки оправдавају као мировне или хуманитарне мисије. Али када се владе односно режими сматрају ненаклоњеним интересима капитала ТКК, онда се снаге отпора подржавају и подстичу у правцу промене режима, као у случајевима Либије, Сирије, Ирака, Јемена, Сомалије, Украјине, Венецуеле и Југославије. Те интервенције, и као подршка режимима и као акције против њих, имају ужасне хуманитарне последице, укључујући цивилне жртве, ширење глади и болести, и огроман број избеглица и интерно расељених лица.

Процењује се да укупно светско богатство износи око 255 трилиона долара, од чега Сједињене Државе и Европа поседују приближно две трећине; две трећине људи у свету истовремено живи са мање од 10 долара дневно, док најсиромашнија половина светског становништва живи са мање од 2,5 долара дневно, а више од 1,3 милијарде људи живи са само 1,25 долара дневно.

Вилијам Робинсон пише о трокраком рачвању човечанства на један проценат, 20 процената и 80 процената, при чему богатство наставља да се концентрише у горњој петини човечанства. Чланови елите ТКК поносно указују на то да свет тренутно има највећу средњу класу у историји. Али тај животни стандард се не шири надоле у огромну већину човечанства и вероватно се никада неће проширити у глобалном капитализму, онаквом какав је организован у данашњем свету.

"Лос Анђелес тајмс" извештава да "један од деветоро људи сваке ноћи иде на спавање гладан. Та једна деветина је 795 милиона људи на планети који пате од хроничне глади, према Светском програму за храну Уједињених нација. УН прогнозира да ће до 2050. још додатне две милијарде људи бити погођено недостатком хране. Поред тога, један од три човека пати од неког облика неухрањености, што значи да немају довољно витамина и минерала у исхрани, што може довести до здравствених проблема као што је успорени раст код деце... Слаба исхрана сваке године убије 3,1 милион деце млађе од пет година."

Двадесет пет хиљада људи дневно, више од 9 милиона годишње, умре од глади и неухрањености. Тај покољ се свакодневно догађа у свету. Глад углавном постоји због тога што људи немају довољно новца да купе храну за своју породицу. Тим породицама недостају средства за куповину хране која је неопходна да би њихова деца остала жива и здрава. Хронична глад је углавном проблем расподеле, пошто се једна трећина целокупне произведене хране у свету баци или уништи.

Дакле, док милиони људи пате, чланови финансијске елите ТКК концентришу се на профите од трилиона долара који заправо укључују шпекулисање са подизањем цена хране и земљишта...

Иако су многи чланови елите ТКК свесни глобалног сиромаштва, стварна решења глади и смрти се потискују у помахниталој трци за профитима од капитала. Државни системи чувања хране која се баца могли би значајно смањити глад у свету. Вероватно би још једноставније решење глади било увођење пореза од 25 посто на богатство две хиљаде светских милијардера који би, уколико би се једнако расподелио, вероватно трајно елиминисао глад у свету.

Један од главних оснивача односа с јавношћу у Сједињеним Државама Едвард Бернајз дефинисао је односе с јавношћу (ПР) као информације којима се грађани снабдевају како би се обликовали њихови ставови и поступци према различитим институцијама. У својој књизи "Односи с јавношћу" (1952), Бернајз тврди да ПР настоји да створи повољна мишљења о идејама, производима и људима која могу укључивати и добру вољу код људи и повећану продају робе. У поглављу под насловом "Инжењеринг пристанка", Бернајз пише да је "немогуће преценити значај инжењеринга пристанка, који утиче на скоро сваки аспект наших свакодневних живота. Када се користи за друштвене сврхе, то је један од највреднијих доприноса ефикасном функционисању друштва. Али те технике могу се користити и за друге сврхе: демагози их могу користити за антидемократске циљеве једнако успешно као и они који их користе за друштвено пожељне циљеве". Јасно је да је Бернајз, са непосредним искуством из Другог светског рата, видео могућности те мрачне стране односа с јавношћу...

Филм ратне пропаганде "Зелене беретке", са Џоном Вејном у главној улози, објављен 1968. године на врхунцу рата у Вијетнаму, показује неумољивост холивудске производње пропагандних филмова чији је циљ подршка војним политикама САД. Министарство одбране било је забринуто да ће Зелене беретке изгледати као отворена пропаганда, и стога су замолили продуценте да уклоне текст на крају филма у којем захваљују Министарству одбране и Војсци САД на њиховој великодушној помоћи. Сарадња Пентагона и владе са Холивудом наставља се до данас. Филм "Арго" из 2012. године представља један пример сталне планске пропаганде владе САД која се шири преко Холивуда. Ново истраживање показује да су војне обавештајне службе утицале на више од 1.800 филмова и телевизијских емисија од 2005. године, правећи од Холивуда пропагандну машину америчке државе националне безбедности.

Рат против тероризма захтева стална идеолошка оправдања усмерена на масе људи које су инстинктивно наклоњене миру. Компаније за односе с јавношћу и пропаганду (ПРП) обезбеђују непрекидну рационализацију рата пружајући услуге владиним пропагандним активностима, војноиндустријским предузетницима и проратним холивудским филмовима, рекламирајући ратне играчке, цртане филмове...

(Из књиге "Дивови. Глобална елита власти", превод Мирослав Будимир, издавач "Клио")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Смештање најстаријих чланова породице у дом за старе