ЗНАЧАЈНА КОЛЕКЦИЈА ПРВИ ПУТ У СРБИЈИ: У Вршцу отворена изложба "Сјај руских сликара" Владимира Пешића
БЕОГРАЂАНИН Владимир Пешић, познати колекционар руских антиквитета и, пре свега, дела руских ликовних уметника који су у неком моменту живели и стварали на простору Краљевине Југославије, делове своје богате збирке више пута је излагао у Москви и широм Европе, а сада је решио да то први пут учини и у својој Србији.
Фото Ј. Ј. Баљак
У Градском музеју у Вршцу отворена је за викенд дуго припремана изложба "Сјај руских сликара", а поставка се састоји од 29 вредних слика и шест икона.
Пешић је за прво излагање у Србији изабрао баш Вршац, јер из тог јужнобанатског града потиче његов деда по мајци. Такође, у Вршцу је после Октобарске револуције живео и стварао један од најпознатијих и најтраженијих руских уметника с краја 19. и почетка 20. века, Николај Дмитријевич Кузњецов (1850-1929), којег и он лично много цени. Изложена су четири његова портрета, као и дела још девет уметника.
Фото Ј. Ј. Баљак
- За ову изложбу сам се припремао десет година. Није било у питању само време које сам морао да издвојим за њену реализацију, већ је требало прикупити и довољно одговарајућих слика, нарочито зато што сам овом изложбом желео да представим руске сликаре који су стварали у Банату. Осим Кузњецова, ту су и дела Владимира Павловича Зелинског, који је живео у Руском целу код Кикинде, и Александра Ивановича Лажечникова из Зрењанина - открива Пешић за "Новости".
Фото Приватна архива
Жеља му је, каже, да сличне изложбе реализује и у Београду, Новом Саду и Крагујевцу.
- Садржај тих поставки био би другачији, тематски приближен граду у којем се изложба одржава - образлаже наш саговорник.
Фото Приватна архива
Никола Кусовац, музејски саветник у пензији, оцењује да све то што Пешић ради, почев од стварања импресивне уметничке збирке о "свом руху и круху", без ичије помоћи са стране, представља путоказ нашој држави, односно њеним институцијама заштите културно-уметничког наслеђа.
- Вођен неизмерном љубављу, Пешић је преузео улогу једне специјализоване музејско-галеријске установе. У складу са уложеним трудом, стицањем знања, упознавањем научне и архивске грађе, испитивањем стања на тржишту уметнина и антиквитета, наравно и према сопственим материјалним могућностима, временом су почели да се назиру облици једне по свим одликама значајне и особене уметничке збирке. Управо ова изложба у Вршцу на најбољи начин сведочи о њеним оствареним дометима - истиче Кусовац.
Фото Приватна архива
У вршачком музеју најављују да ће већ идуће године, у сарадњи са Пешићем, приредити и заједничку изложбу поводом стогодишњице прве изложбе Николаја Кузњецова у Вршцу.
Фото Приватна архива
НАСЛЕЂЕ ОД ОЦА
ВЛАДИМИР Пешић је љубав према уметности и руском ликовном стваралаштву, стекао уз оца Душана Пешића, чувеног дописника "Политике" из Москве. Прву слику је купио 1989. у једном московском комисиону, а данас је угледни члан Међународне конфедерације колекционара, антиквара и арт дилера Русије и бивших совјетских република, као и Друштва антиквара Србије.
Препоручујемо
„СЈАЈ РУСКИХ СЛИКАРА“ У ВРШЦУ: Колекционар Владимир Пешић први пут излаже у Србији
23. 01. 2022. у 10:06
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)