ИСПРАЋЕН ПЕСМАМА “ТАМО ДАЛЕКО” И “ИДЕ МИЛЕ” Сахрањен књижевник Радован Бели Марковић на Новом гробљу у Лајковцу (ФОТО/ВИДЕО)

Б. ПУЗОВИЋ

22. 01. 2022. у 16:40

ЗВУЦИМА песама "Тамо далеко" и "Иде Миле лајковачком пругом", јуче је на вечни починак, у Алеји заслужних грађана, на Новом гробљу у Лајковцу, испраћен један од највећих стваралаца савремене српске књижевности, Радован Бели Марковић.

ИСПРАЋЕН ПЕСМАМА “ТАМО ДАЛЕКО” И “ИДЕ МИЛЕ” Сахрањен књижевник Радован Бели Марковић на Новом гробљу у Лајковцу (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Б. ПУЗОВИЋ

Опело на гробљу, писцу који је изненада преминуо у среду увече, служила су седморица свештеника, а претходно је у сали Културног центра "Хаџи Рувим" организован комеморативни скуп.

Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, министар полиције Александар Вулин, на комеморацији је рекао да саучешће није изразио само породици, па ни само земљацима Радована Белог Марковића, већ свакоме ко говори и мисли српски, сваком оном ко се поноси нашим језиком и писмом, јер губитак је сваког од нас. Српски језик сиромашнији је за једног великог говорника, великог писца, за једног колубарског ратника.

- Отишао је Бели, али не много далеко, отишао је у свет који је сам измаштао, створио, који је правио себи, по себи, за себе, али и за нас - рекао је Вулин. А како другачије потомак колубарских победника и може да оде? Достојанствено, мирно, тихо, али опет тако гласно да се пробудимо усред ноћи са осећајем губитка, празнине. Свет му се клањао, а он је изабрао да остане тамо где се родио. И када је било мало оног места где је радио и трајао, онда је одлучио да измисли читав један свет, али само да га ограничи топонимима свог рођења. И мало му је и то било, па је решио да измисли и себе и још једног себе, поклисара мртвих душа, да измисли и постави тамо далеко. Да се одаљи и од њега, само онолико колико је могло да му буде близу.

У пуној сали лајковачког Културног центра "Хаџи Рувим", министар Вулин поручио је да Бели није био случајни Србин. Није се он само родио као Србин. У времену у ком је било лакше не бити то што јеси, у времену у ком је било лакше писати и говорити лоше о народу из кога долазиш, у времену у коме је било много лакше, пробитачније, више би се награда задобило да је рекао какву лошу реч о свом Лајковцу и Ћелијама и Белом Ваљеву, и Тамнави и Колубари и Убу, он је изабрао да говори добро.

- Одлази нам историја, одлази пред нама. Несвесни да смо и ми били мало већи зато што смо били савременици великих, несвесни да су велики велики зато што нису свесни своје величине - рекао је Вулин. - Сви ми, вођени простом, једноставном људском потребом да нам у животу буде лакше, оставимо иза врата дедове и очинске опанке, састружемо са себе сећање ко смо и одакле смо и уплашени да нас у селима и варошицама нашег рођења неће довољно поштовати и ценити, можда зато што нас знају, можда зато што се знамо, па онда изаберемо да се утопимо у реци у којој немамо ни корена, ни презимена и надамо се да ћемо тамо негде далеко постати већи, важнији, значајнији него што смо били у селима и варошима нашег рођења. Већина тако уради, али Радован Бели Марковић није!

НАЈВЕЋИ ПЕСНИК МЕЂУ ПИСЦИМА

- Радован Бели Марковић, парадоксално, у српској књижевности био је највећи песник међу онима који нису користили стих као изражајно средство - оценио је професор Радивоје Микић. - Књижевна судбина може да добије много облика, Бели Марковић је за себе изабрао ону судбину која подразумева предану службу језику, уметности причања. Зато је и одлучио да пише само приче и романе. Од самог почетка се определивши да му колубарски крај, Лајковац и Ваљево буду средиште књижевног света, Бели Марковић све до завештајног романа "Стојна ветрењача" није престајао да пише једну разгранату поему о свом завичају, у којој се мешају похвала и покуда, радост и туга због тога што је све онако како јесте.

Фото: Б. ПУЗОВИЋ

ДЕЛА КОЈИМА НИЈЕ БИЛО РАВНИХ

- Књижевно дело Радована Белог Марковића од самог почетка његовог стваралачког рада уграђено је у историју српске књижевности - оценила је на комеморативном скупу помоћник министра културе и информисања Славица Трифуновић.

- Књижевна критика описивала га је као необичног писца и та непресушна оригиналност трајала је кроз скоро четири деценије стварања. У том времену као да је у српској књижевности владао прећутни договор, да пошто нико неће умети и знати да пише као Радован, нико и не покушава да ствара дела налик његовим. Предивним језиком, пуним духа народа којем је припадао, градио је дела којима није било равних ни сличних.

Фото: Б. ПУЗОВИЋ

ЗАЉУБЉЕН У ПОВЛЕН

- Бели Марковић био је културна потка Младих истраживача и велики заљубљеник у ваљевске планине, посебно Повлен - подсетио је Душан Михајловић, дугогодишњи пријатељ преминулог књижевника.

- Бели је утемељивач институције "повленског народа" и први и једини председник њеног извршног органа четири деценије. На овој мистериозној планини где је Ноје везивао барку, написао је Радован многе своје репортаже, чувену "Звекару", приповетке "Црни колач" и "Швапску косу". Године су му доносиле мудрост и сталне књижевне успехе и признања. Старост је ломила његово тело, али није сломила његову љубав за одбојку, Повлен, Горњу Колубару, Бело Ваљево и Србију.

ПОНОСИО СЕ СРПСКИМ ПОРЕКЛОМ

- Напустио нас је последњи кавалир старог премера, човек кога су они који су читали његово дело сматрали великим књижевником, а они који су га познавали - великим човеком, рекао је Андрија Живковић, председник општине Лајковац. Радован Бели Марковић је као директор лајковачке библиотеке сарађивао са најзначајнијим именима српске књижевности и културе, стварајући културни и књижевни миље у овдашњој железничкој и радничкој вароши. Могао је да бира место боравка, али је остао веран свом завичају, Лајковцу, Ћелијама и Ваљеву, који су од реалних постали његови књижевни простори, показујући да се географска ширина не може мерити ширином човекове душе.

Неизбрисив траг наставиће да траје кроз књижевна дела која је оставио. Памтиће се као један од највећих српских књижевника. Говорио је да је почаствован што пише на краљевском српском језику. Поносио се својим српским пореклом и богатом традицијом свог народа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

Смештање најстаријих чланова породице у дом за старе