ЦРНИ ДАН ЗА ЛЕПУ КЊИЖЕВНОСТ: Одлазак Радована Белог Марковића (1947-2022), прозног писца ретког кова и језика

У СРЕДУ увече писцу Радованом Белом Марковићу изненада је позлило у родном Лајковцу.

Великани Тешић, Велмар-Јанковић, Марковић и Ћосић, Фото Новости

Одмах му је указана лекарска помоћ, санитетом је пребачен у ваљевску болницу, али су тамо лекари само могли да констатују смрт. У 75. години отишао је писац ретког кова, кога су његови суграђани једноставно звали - Књижевник. Својевремено, док је још био управник тамошње Градске библиотеке, говорило се да ће једног дана, кад за то дође време, ова установа сигурно понети његово име. И хоће.

Рођен је у селу Ћелије, на обали реке Колубаре, недалеко од Лајковца. Прво запослење било му је на бензинској пумпи у Зеокама, код Лазаревца, а касније његов вансеријски списатељски дар препознао је директор и главни и одговорни уредник ваљевског недељника "Напред" Стеван Ћирић, где је Бели Марковић од 1978. до 1994. године био новинар, прво као дописник из Лајковца, потом и репортер и уредник културне рубрике.

Добитници награде Меша Селимовић, Фото З. Јовановић

Колико је био омиљен у Лајковцу, сведочи и то да је свој 70. рођендан и пола века списатељског рада обележио заједно са 120 малишана у Предшколској установи "Лептирић"!

Нису изостали ни рођенданска торта, свећице... Причао им је о свом детињству у Ћелијама, поред Колубаре, у време када није било компјутера, таблета и мобилних телефона.

- Искрено, не пишем књиге за децу - рекао је тада Бели Марковић, а онда се брзо исправио:

- Заправо, пишем књиге за одрасле који подетиње!

Сва своја дела, почев од првог романа "Паликућа и Тереза милости пуна" (1976), написао је у свом стану, у главној улици чувене железничке вароши, некадашњој Маршала Тита, сада Војводе Мишића, наспрам још знаменитије Лајковачке пруге, по којој носи назив једно његово дело, а у ком је живео са супругом Емилијом. Писао је без помпе, тихо. Само би, одједном, његови романи угледали светлост дана.

Пријатељство са Бећковићем, Фото Б. Пузовић

Испод његовог пера изашла је читава мала библиотека прозе у којој су романи "Лајковачка пруга", "Лимунација у Ћелијама", "Последња ружа Колубаре", "Кнез Мишкин у Белом Ваљеву", "Госпођа Олга"... све до "Стојне ветрењаче", последње књиге коју је објавио у јулу прошле године. Његове приповетке из књига "Швапска коса", "Живчана јапија", "Сетембрини у Колубари"... сврстане су у антологије на српском, руском, немачком, француском, енглеском, бугарском, украјинском и македонском језику.

Био је један од најцењенијих, али и најнаграђиванијих писаца. За своја дела добио је, поред осталих, Андрићеву награду, признање "Меша Селимовић", "Бора Станковић", "Бранко Ћопић", "Печат времена", Вукову награду, Повељу за животно дело УКС...

Изузетно дружељубив, разговорљив и боем, Бели Марковић је био омиљен међу својим колегама по перу, а међу најближима су му били и тројица академика, Матија Бећковић, Милован Данојлић и Миро Вуксановић.

Фото Промо

Марковићев изненадни одлазак је за Бећковића "црни дан за Бело Ваљево и лепу књижевност":

- Четама са којима се ових дана опраштамо придружио се и Бели Марковић, мој присни пријатељ племенитог ваљевског рода, расни писац најособенијег рукописа у данашњем српском писаном умећу. У вербалном делиријуму за какав пре њега није знала српска нарација изаткао је тканицу какву нисмо имали. Подигао је из гроба народни језик и учинио га књижевним, а таквог језика и таквог народа и такве књижевности пре њега није било.

Разјасницу његове појаве наслутио сам тек када сам негде набасао на податак да је и језички маг Ђорђе Марковић Кодер рођен у Ћелијама, код Лајковца. Помислио сам да можда постоји и крвоток језика који је у Ћелијама као гејзир шикнуо из земље и најпре дао Кодера, који се испредајући ту нит замотао у језичком ћилибару, а потом се Бели Марковић изборио да у том ћилибару не остане заробљен већ да то благо изнесе на видело. Поред бројних признања којима је заслужено овенчано његово дело остаје и осећај да смо му остали дужни. Можда пре свих САНУ - каже Бећковић.

Истичући да је Бели Марковић створио "лајковачку књижевну републику" и као њен доживотни кнез себи дао титулу "мними литерата РБМ", Миро Вуксановић за "Новости" каже:

- Показивао је да нико у српској литератури није као он био троструки оригинал - као човек простране и лепо наивне доброте која увек носи бар две неостварене жеље, као писац који обликује непознати свет од оног што је свима познато и као творац језика каквим се пре њега није писало. У нашем пријатељству сам годинама с радошћу проверавао његову нијансирану оданост. У његовим књигама видео сам "живе" људе који нигде нису живели. У разговорима, све до последњег кад ми се ове године јавио на Бадњи дан, слушао сам како с лакоћом обавља свој главни посао - грађење неразумљивих речи које сви разумеју.

Фото Промо

На свом списатељском путу Бели Марковић је гледао у један од најлепших путоказа у српској књижевности, у онај који су својим лирским приповедањем на највишу уметничку коту поставили Настасијевић и Црњански, истиче др Стојан Ђорђић, аутор књиге у два тома "Песничко приповедање" о прози овог писца:

- Као и они, тако је и он успео да нарацију развија до неслућених размера језичке милозвучности и естетизантне песничке меланхолије. О изузетности и снази Марковићевог лирског надахнућа најбоље говори то што је он чак и у иронију, коју ни он као модеран уметник није могао да искључи из уметничког говора о свету у коме живимо, уградио у свој доживљај човековог постојања, али тако да у његовој иронији има више духовитости и бурлеске, и благости, него очајања и ругања, а злобе нема нимало. Марковић је писац који, дакле, и иронију обликује лирски и по томе је јединствен као писац и у српској књижевности, и у ширим оквирима.

Фото В. Данилов

Велики пријатељ наше куће Бели Марковић је у једном од последњих интервјуа за наш лист поручио:

- Сви послови се у књижевности држе на пауковој нити. Постоје, заправо, само започети, али никад површени књижевни послови. Ни такозване готове књиге никада нису површене, пошто писац, већ на први поглед, уочава да оне ни нанети нису оном што је замислио...

Уосталом, разумни људи, у мојим годинама, све полако приводе крају...

Радован Бели Марковић биће сахрањен сутра у 13 часова на Новом гробљу у Лајковцу, за када је заказано и опело. Претходно, у 11 часова, у сали биоскопа лајковачког Културног центра "Хаџи Рувим" биће организована комеморација.

Фото В. Данилов

* * * * * * * * 

Александар Вучић

Волео је и бранио Србију

"РАДОВАН Бели Марковић био је аутентичан стваралац који није само познавао, већ и живео дух нашег народа. Његово дубоко схватање људске природе и српског менталитета, усуда у којем је наш народ кроз разне (не)прилике стасавао у ово што је данас и што ће тек бити, исијавало је са сваке странице његових дела, стварајући непрекинуту нит која је повезивала људе свих генерација и профила, баш као што је и у изградњи путева видео не само практичну вредност, већ начин да се чврсто повежемо и боље упознамо и себе и нашу једину Србију.

Маја Гојковић

Раскошни таленат

ЊЕГОВИМ одласком изгубили смо јединственог ствараоца који је својим вредним уметничким опусом, у који је уткао дух народа колубарског краја, на само њему својствен начин приповедао и сведочио о једном времену и приликама са којима се његов колубарски завичај и читаво друштво суочавало.

Александар Вулин

Лекције за будуће генерације

РАДОВАН ће заувек остати у нашим срцима, баш као и његова дела из којих ће будуће генерације младих Срба учити о свом народу, његовим врлинама, квалитетима и свим специфичностима које наш народ чине тако јединственим и посебним.

Игор Мировић

Једноставан и проницљив

ВЕЧЕРЊА зимска чамотиња ударила је у велико књижевно срце Радована Белог Марковића. Отишао је изненада. Није се поздравио ни са Колубаром ни са брдима. Упознао сам га пре неколико година на једном књижевном скупу у Матици српској. Освојио ме је једноставношћу и проницљивошћу. Књижевно братство пролиће по једну љуту за његову душу и његове незаборавне реченице.

Драган Лакићевић

Необична зиданица језика

РАДОВАН Бели Марковић је крупно име наше савремене прозе. А та проза била је необична зиданица језика који је створио писца колико је и писац неимарио у језику. Проза другачија од било ког другог модерног приповедача и романсијера. Писао је песнички интониране приче и комплексне композиције романа аутентичног стила - звука и боја времена. Белимарковићевски језик стварао је свет који је само ту постојао - између старог и новог, између земље и неба, ума и сна. Тако је настало књижевно поднебље које је од Лајковца начинило престоницу приповедачке уметности... Велики господин, у стилу и животу - троструки аутор Плавог кола СКЗ... И његове СМС поруке о празницима биле су мали медаљони језика и пријатељства.

Милован Данојлић

Живео за језик

БЕЛИ је био мој друг и земљак који је живео за језик и у језику. Заорао је необичну бразду у савременој српској књижевности и један је од ретких пријатеља којима сам се за време ове несреће редовно јављао, а и он мени. Веома ми је жао и нека му Бог да рајско насеље.

Војислав Коштуница

Велики човек

ОДАВНО је и више пута казано да је у Радовану Белом Марковићу српска књижевност добила једног од најнеобичнијих, најособенијих, али подједнако и најмоћнијих и највећих писаца. Радован Бели Марковић је све то по изузетном књижевном поступку ослобођеном свих стега, по разобрученом језику у којем се спајају нама знани и један потпуно нови, измаштани језик. Затим је он све то, можда и понајвише, по невероватној способности да створи читав свет у којем се укрштају стварност и фикција. Остаће нам у сећању као хроничар једног највећма тешког и трагичног времена, који нас је упорно подсећао да то време није за нама, већ да је и данас још увек ту око нас. Поврх свега остаће нам у сећању као подједнако изузетан, драг и велики човек као и цело његово дело.

Слађана Илић

Мислио на друге

ОВОГ и наредних дана сигурно ће бити речи од стране тумача прозе Радована Белог Марковића да је он један од најзначајнијих српских писаца, да је најнеобичнији савремени српски писац, да се његова дела одликују специфичним хумором, по различитим приповедачким поступцима, по елементима фантастике, по барокности језика. А ја овом приликом желим да кажем - Радован Бели Марковић био је добар човек. Радован Бели Марковић био је добар пријатељ. У овом развремену мислио је на друге и умео да им се радује. Двадесет и две године пријатељства и петнаест година бављења његовом прозом донели су ми неизмерну радост.

Марко Недић

Дубинска значења

Био је сасвим посебан писац. По свим важнијим особинама он се разликовао од других данашњих писаца, и као такав је изузетно значајан за српску књижевност нашег времена. Његове приповетке и романи, на први поглед изазовни, често и херметични, својим дубинским значењима говоре о неким кључним и трајним особинама нашег човека, нашег поднебља и културе. Богатство и инвентивност његовог језика и стила и поетског значења које сугеришу немају премца у нашој прози новијег времена. Његово књижевно дело биће зато велика инспирација будућим тумачима књижевности и новим читалачким генерацијама.

Препоручујемо

Култура

0 2

СМРТ БЕЛОГ МАРКОВИЋА ОГРОМАН ГУБИТАК: У својим делима овековечио родне Ћелије, Лајковац, реку Колубару и “бело” Ваљево

20. 01. 2022. у 09:26

Култура

1 12

ПРЕМИНУО КЊИЖЕВНИК РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ

19. 01. 2022. у 22:07

Култура

0 3

ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ БЕЛИ МАРКОВИЋА ЗА "НОВОСТИ": Књижевност, као и капка росе, има своје време

19. 01. 2022. у 22:18

Култура

0 0

САХРАНА БЕЛОГ МАРКОВИЋА У СУБОТУ: Биће сахрањен на Новом гробљу у Лајковцу

20. 01. 2022. у 12:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације