ГОРКЕ ПОУКЕ ИЗА ГЛАСНОГ СМЕХА: Четири стотине година од рођења Молијера, француског комедиографа и највише извођеног писца позоришних комада

Горан Чворовић дописник из Париза

18. 01. 2022. у 14:27

ПРЕ тачно четири века родио се у Паризу Жан Батист Поклен, који је сам себи наденуо надимак Молијер, француски писац комедија, глумац, човек који је човечанству својим карактерним ликовима отворио очи, подсмевајући се свему, а понајвише људској глупости.

ГОРКЕ ПОУКЕ ИЗА ГЛАСНОГ СМЕХА: Четири стотине година од рођења Молијера, француског комедиографа и највише извођеног писца позоришних комада

Молијер и Пјер Корнеј, на слици Жан-Леона Жерома, Фото profimedia

Француска и свет прославили су у суботу четиристоти рођендан генија позоришних комада, великог ствараоца драматрушких форми, који је углавном сам интерпертирао главне улоге својих ликова, дајући тако тачан акценат ономе што је осмислио да каже и покаже. Одиграо је 32 улоге у своја 33 комада, некада и више њих у једном делу.

Развио је до танчина различите форме израза, вербалне, али и гестикулативне и визуелне, створио позориште ситуације, изградио фарсу и комедију карактера. Његове личности настављале би да живе ван дасака које живот значе, а живе, богме, и данас, пуштене низ улицу у обичан свет из дела као што су "Уображени болесник", "Тврдица", "Мизантроп", "Тартиф", "Дон Жуан", али и "Умишљени рогоња", "Гњаватори", "Школа за мужеве" или "Школа за жене".

Луј Четрнаести и Молијер на слици Жан-Леона Жерома, Фото profimedia

Све те личности, њих тачно 372, имају комплексну психу, попут неких које уочавамо у свакодневном животу. Ко од нас не среће хипохондре Аргане или новцем заслепљене Харпагоне? Молијер је пркосио најприсутнијим људским манама, али и лекарима, болести, па и смрти. Био је мајстор ведрине тамо где, можда, имамо и највеће страхове. Поготово данас. Није штедео ни великодужноснике, а његовом отвореном оку тешко шта је могло да промакне. Иза гласног смеха, увек се крила горка поука.

Омиљени аутор младог краља Луја Четрнаестог иза себе је оставио комедије у стиху или прози, од којих су неке почињале балетом или музиком, и које данас представљају основу изучавања литературе у Француској. Комедиографа светског значаја, неизоставно изучавају и ђаци на целој планети. Највише је извођени писац позоришних комада на свету.

Поводом великог јубилеја, све до јула, "његова" Комеди Франсез играће само Молијерова дела! Ову престижну француску културну установу зову, иначе, и "Молијеровом кућом", иако је основана седам година после његове смрти, јер се он сматра њеним истинским родоначелником, имајући у виду да је настала спајањем две позоришне трупе, међу којима и Молијерове. Ту је одиграо и свој последњи комад, неколико тренутака пре смрти. Овде се и данас чува фотеља у којој је запао у агонију после извођења "Уображеног болесника".

Детаљ из представе "Скапенове сплетке", Фото profimedia

Од осталих догађања, предвиђен je и низ позоришних представа широм Француске, али и Европе и света. У Версају су му намењени и статуа и изложба под називом "Молијер, фабрика националне славе", а споменик му је подигнут и у Пезенасу у обласи Еро између Безија и Монпељеа где је боравио више пута током каријере. У Муленсу код Лиона приређује се изложба оригиналних костима из његовог доба, док ће Париска опера представити значај музике у његовим делима. Добио је поштанску марку са својим ликом.

Колоквијуми и научна предавања о Молијеру организују се у Америци, Италији, Белгији, Швајцарској...

Илустрација за "Смешне каћиперке", Фото profimedia

Штампаће се, ове године, и многобројна књижевна дела њему у част. Он је и данас најчитанији класични аутор у Француској, после Гија де Мопасана, са око пола милиона примерака његових књига продатих сваке године. Превођен је на више од сто језика, а о њему је снимљено и близу педесет филмова.

Молијер данас искочи тамо где га најмање очекујемо. А прожима нам читав живот.

Театар Комеди Франсез из 1863., Фото profimedia

Од тапетара до славе

ЖАН Батист Поклен, звани Молијер, пореклом је из породице богатих привилегованих француских буржуја. Живео је у лепо уређеној и великој кући, у самом центру Париза, у живахној четврти "Хале". Њега самог описују као мудро и шармантно дете. Рано је остао без мајке, када је имао само десет година. Његов отац је наследио породични посао тапетара, имао је своју радњу, а опремао је чак и краљев двор, где је водио и свог сина. Било је предвиђено да Молијер наследи породични посао, он сам је хтео да буде правник, учио је хуманистичке науке и филозофију, али је све то на крају напустио у 21. години и у потпуности се посветио позоришту.

Фото Приватна архива

Није умро на сцени

Легенда каже да је Молијер умро 1673, на сцени, испуштајући последњи дах баш у комаду "Уображени болесник". Истина је мало другачија. Јесте му било лоше током те представе, али је стегао зубе, јер није хтео да остави трупу на цедилу. Преминуо је неколико сати касније, у свом оближњем дому, у улици Ришеље, о чему сведоче и лекарска документа.

Представа, која је почела у 16 сати, по уобичајеном времену за оно доба, одиграна је до краја. Молијер је одмах по доласку у дом пао у постељу, одбио је супу коју му је спремила његова супруга, појео комад пармезана, а онда заувек отишао са животне сцене у 51. години.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

НОВЕ ИГРЕ ЗА НОВЕ ПОБЕДЕ: Никад већа понуда за Ролан Гарос и мечеве Новака Ђоковића