ЂОЂЕ КАДИЈЕВИЋ - ШТА ЈЕ УМЕТНОСТ? O потреби за преиспитивањем смисла и значења савремених дела

ШТА је уметност? То питање се данас поставља са новом радозналошћу изазиваном творевинама савремених уметника, нимало сличних делима из ризнице стваралаштва њихових предака.

Фото М. Анђела

Та различитост, неретко, сеже до непрепознатљивости. Да ли отуд, осећа се потреба за преиспитивањем не само смисла и значења дела савремене уметности већ и њеног порекла.

Роберт Нелсон мисли да се, полазећи од чина апропријације (начина усвајања, прихватања) за савремену уметност може рећи да је "све и ништа", у зависности од тога да ли се наша естетска свест усмерава према апроприраном предмету, или се обраћа себи као према апропријућем субјекту. Са једне стране изгледа као да сваки предмет апропријације фигурира као потенцијално могуће уметничко дело. Са друге пак, чини се једнака могућност да субјект који апроприра, не нађе ниједан предмет који би сматрао уметничким делом.

Апропријација се, дакле, поставила као фактор од битног значаја за идентификацију предмета који се назива уметничким делом, и за суђење о његовој вредности. Тиме је потиснута стара навика да се о предмету уметности суди према томе шта он представља, како то чини, и каква осећања његова представа изазива. На снази је став по коме уметничко дело поседује идентитет који се не потврђује представом неког другог бивства, већ то постиже својом примарном, предметном датошћу и (или) појмовном одређеношћу.

Као такво, дело уметности сведочи о слободи чина у ком је настало. Та слобода лишава чин уметника баласта семантичких софистикација. Силина ослобођене стваралачке воље потире осећаје респектабилне обавезости према било каквом формално обликованом садржају. У њој се апропријација промовише као самодовољан стваралачки акт.

Према Роберту Нелсону, добро својство апропријације показује се у томе што она "може да уметност заштити од митологизирања". Ако се, не дао Бог, неки уметнички предмет изроди у фетиш новог мита, њега ће елиминисати сам механизам апропријације. Тиме се неутралише потреба за било каквом префигурацијом предмета који се "уводи" у свет уметности. Озбиљном савременом уметнику отуд изгледа недолично да се бави производњом естетских супститута предметности. Учинак апропријације је, дакле, узрочник оног "коперниканског обрта" који се у уметности збио почетком двадесетог века. Тим заокретом, савремена уметност прешла је на "другу линију", ушла у "нову еру". Она је рашчистила са својом "супстанцијалном прошлошћу", ослободила се "терора репрезентације" и "тираније модела". Њен предмет артикулисао се у аспекту аутохтоног значења сред дате му реалности, па му више није потребно неко "превођење", каже Нелсонов колега, Ричард Шиф.

О учинку акта апропријације у уметничком стварању може реалније да се суди пошто спласне хеуристичка еуфорија изазвана његовим ефектима оствареним у "новој пракси" тзв. "друге уметности". Акт слободне апропријације предмета уведен у ту праксу синониман је акту таутолошке редукције атрибута естетског статуса предметности. Подробнија анализа тог акта може показати да он представља инверзију премодерне представе о предмету уметности. Реч естетско, сведена је на старо, аристотеловско значење које се односи на општу чулну осетљивост - насупрот значењу које јој је, две хиљаде година касније, дао Баумгартен, указујући на диференције по којима се, на замишљеној вертикали вредности, ствари и појаве разликују управо према квалитетима које називамо естетским.

Игнорисање баумгартеновске диференцијалне квалификације естетског ентитета октроисано је "епохалним" открићем да се сама рецепција предметне датости ствари може сматрати актом апропријације. Што ће рећи да је све у шта погледамо апроприрано самим погледом - то значи да је већ сам поглед креација - и тиме спремно за увођење у свет уметности.

Колико нас је то "откриће" приближило одговору на питање постављено у првој реченици овог текста?

Препоручујемо

Друштво

0 2

НИЈЕ ИМАО ПРАВО РАДНО МЕСТО, ПА НЕ ОСЕЋА НИ ПЕНЗИЈУ: Ђорђе Кадијевић, редитељ, не посустаје ни на концу девете деценије, ствара као некад

25. 12. 2021. у 11:16

Култура

1 4

ПЛАНЕТАРНА ТРАГЕДИЈА: Ђорђе Кадијевић поводом филма "Дара из Јасеновца"

23. 02. 2021. у 22:47

Србија

0 0

НОВА ДЕЛА У ЛИКОВНОЈ ЗБИРЦИ: Музеј у Белој Цркви откупио два рада савремене уметности

26. 07. 2021. у 14:21

Култура

0 1

ИЗВОРИ БУДУЋНОСТИ СУ У НАШОЈ ПРОШЛОСТИ: Сећања Николе Кусовца, историчара уметности

09. 01. 2022. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације