ЕКСКЛУЗИВНО - БОЖЈИ ДАР И ТЕЖАК КРСТ: О Биографији великог песника "Јесењин - обећавајући сусрет тек..." из пера Захара Прилепина

Радмила Мечанин

21. 12. 2021. у 13:40 >> 15:02

У МОСКВИ је 3. децембра у МХАТ-у одржана премијера "Јесењинових жена", представе коју је инсценирала Јелена Исајева, по биографији Сергеја Јесењина, коју је 2020. године објавио Захар Прилепин.

ЕКСКЛУЗИВНО - БОЖЈИ ДАР И ТЕЖАК КРСТ: О Биографији великог песника Јесењин - обећавајући сусрет тек... из пера Захара Прилепина

Фото: Приватна архива

Књига у тиражу од 30.000 примерака већ је распродата у Русији, продаје се друго, допуњено издање. МХАТ је 7. децембра огласио да ће током месеца бити изведено још шест ванредних представа, а 9. децембра - да су све карте за представу распродате до 9. јануара 2022. године.

Прво издање Прилепинове књиге о Јесењину добила сам од аутора пре него што је објављено на руском, тако да сам је од 2019. године преводила на српски и у децембру 2020. предала превод издавачу "Службеном гласнику", у нади да ће српски читаоци с уживањем прогутати тих 1.030 страница, и да ће изаћи одмах. Али...

Међу фотографијама у албуму З. Прилепина пада у очи једна - деветогодишњи Захар уз споменик Јесењину. А његова трогодишња кћер Кира рецитовала је цело "Писмо мајци", па сам се заинтересовала. Рекла сам да је Јесењин најомиљенији песник у Срба (мада споменик Јесењину не постоји у Србији него у Загребу). Ми смо земљаци, рекао је Захар. Рјазањ и Липецк? зачудила сам се, а он ми је одговорио: "То је ту, све у кругу од 600 км!"

Зинаида Рајх, Фото Приватна архива

Завичај у Русији није круг од 60 км. Углавном, Прилепин је читавог живота сакупљао све што је у вези са животом његових омиљених писаца, о Јесењину је пронашао 600 потпуно непознатих артефаката, међу којим су и 20 фотографија, и све поклонио Музеју Сергеја Јесењина, који је сам обновио и отворио. Томе је претходила и тешка борбе са олигарсима који су запосели питомину Јесењиновог Константинова, за помоћ се обраћао председнику РФ, а затим је основао покрет за очување баштине знаменитих људи широм државе.

Биографија као жанр има вековну традицију у Русији, подразумева озбиљан истраживачки рад, проверу података, научни апарат, познавање сваке ситнице из живота, литературу.

Поштујући хронологију, од дана кад су родитељи будућу мајку великог песника извели из закључаног подрума (волела је другог, уговорени брак) и одвели пред олтар, раног ходочашћа са баком по манастирима, преко школских писама и првих стихова до... До тога да је Јесењин има мноштво религиозних песама, али ниједну збирку религиозне поезије.

Припрема је, опет, Захар Прилепин. А премијеру ће имати на српском, ако буде издавача.

Мада је ово документарна књига, разноврсна раскошност Јесењиновог дара и карактера чита се као неверовата прича. А све је поткрепљено документима. Пре свега, чињеница да је Сергеј Јесењин једини песник у историји Русије кога је публика износила на рукама са бине, па носила кроз салу и кроз град. И то не једном! То није доживео ни Пушкин. Руси цене уметност, а поезија је истовремено музика. Све плакате песничких књижевних вечери оглашавају - концерт. Коришћени су и музички инструменти, наравно. Самоникли песник из рјазањског тла, Јесењин је сматран за виртуоза на хармоници (самоук, наравно). То му нико није оспоравао.

Захар Прилепин, Фото Приватна архива

Овом биографијом "Јесењин - обећавајући сусрет тек..." Прилепин је признат за највећег познаваоца живота и дела Сергеја Јесењина. Она садржи све што нам омогућава да Јесењина видимо онако како нисмо ни слутили, али тако животног да побуђује најразличитија осећања, као да је ту, са нама, а не на филмском платну или у књизи.

Лепеза његових понашања је веома широка, нестална, у њему је максимум свега људског, побуђује час одушевљење, час презир, час збуњеност" али аутор је успео да нам покаже да је таленат - Божји дар и тежак крст, да генији нису од овога света.

Бог га је пољубио у теме, закључује ових дана Прилепин.

Јесењин је много превођен на српски, али бадава сам се опремила збиркама превода. Најчешће сам морала да преводим сама, јер оно што аутор илуструје песмом - у српским препевима не постоји! Рецимо, наводи ритам марша - преводилац није чуо бат корака. Кад револуцију доживљава као остварење Христових идеја, све боји у црвено - а нигде ни црвене нијансе. Схватам, најлакше је жртвовати боју да би се пренело нешто друго, што је преводилац сматрао важним. Најчешће су, ипак, игнорисани мотиви из хришћанске иконографије. Треба имати на уму да је Јесењиново једино образовање била црквено-парохијска школа у Спас Клепикама, и збирке су му носиле богословске наслове (Радуница, Сорокоуст, Часловац). Понекад су преводиоци учитавали значења, поготову у чувеној последњој песми "До виђења, друже мој"... Ломе се копља коме је посвећена, а губи се из вида да руско "друг" може да се односи на оба пола, односно на жену, итд. А где је предодређени растанак?... Негде се презимена историјских личности преводе као надимци, негде је то додавање читавог катрена, право скрнављење поезије. Мада има и неколико савршено преведених Јесењинових песама, неке звуче бајно у преводу, али одступају од оригинала.

Са Исидором Данкан, Фото Википедија

Шта прво прочитамо, уврежи се и остаје нам како најбоље, а кад упоредимо... Сматрам да је поезија непреводљива, и да треба објављивати паралелно оригинал и превод, никако другачије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

У БЕЛЕКУ, У ХЛАДУ БОРОВЕ ШУМЕ: Величанствени хотел из ланца познатог по одличној услузи, квалитету и богатим садржајима