УВЕК ТЕЖИО САВРШЕНСТВУ: Свечана академија и научни скуп у САНУ поводом 150 година од рођења Јована Дучића
ВИШЕ него ико пре њега, развио је и усавршио наш песнички језик и израз. Његове песме, доносећи нове драматичне садржаје, формирају врх којим се завршава једна велика песничка епоха, врх с кога се указују нови путеви и хоризонти, врх који се, како време пролази види из све веће даљине.
Небојша Кундачина, Воја Брајовић и Љубомир Симовић / Фото М. Анђела
Овако је академик Љубомир Симовић окончао своју надахнуту и одмерену беседу на јучерашњој свечаној академији посвећеној Јовану Дучићу, а поводом 150 година од рођења великог песника.
Напомињући како је Дучић прешао као песник дуг пут пун противречности, Симовић је рекао:
- Сваки разговор о том путу неизбежно почиње од његове програмске песме "Поезија", у којој он поезију види као нешто ексклузивно, нешто што се најодлучније дистанцира од свакидашњице. Такво схватање довело га је до "Царских сонета" и "Дубровачих поема". У "Царским сонетима", око сјајне централне фигуре цара Душана блеште царски котљаници и стрелци, дворјани, дворске даме, пажеви, грофови, барони, кнежеви. У истом тону испеване су и "Дубровачеке поеме". Касније, када су наступили балкански ратови, а потом и Први светски рат, Дучићево перо почиње да се усијава. Он у низу песама опева српске победе. А у песмама писаним касније, 1941, 1942, 1943. и 1944, победничко одушевљење замењују горчина и гнев изданог и превареног народа.
Дучићеве стихове на свечаној академији говорили су драмски уметници Воја Брајовић и Небојша Кундачина. На истом месту у Свечаној сали САНУ, по подне је почео научни скуп о Дучићу (који ће бити одржан и данас) за који је реферате пријавило тридесетак књижевних зналаца. Отварајући овај скуп, академик Злата Бојовић је подсетила да је Дучић изабран за дописног члана Српске краљевске академије 1924. заједно са својим пријатељем Ивом Војиновићем, а на предлог Јована Цвијића, Богдана Поповића, Слободана Јовановића и Александра Белића. Седам година касније, изабран је за редовног члана, у време када је био у дипломатској служби у Каиру.
- Почетком треће деценије XX века Јован Дучић је словио за једног од најзначајнијих савремених српских песника, високо су вредновани не само његова поезија већ и њен значај за нове токове српске књижевности, за развој књижевног песничког израза - рекла је Злата Бојовић.
Свих шест главних Дучићевих лирских тематских кругова, сматра професор др Јован Делић - жена (љубав), Бог, смрт, отаџбина, природа (односно херцеговачки и јадрански пејзажи) и песма (поезија) и данас су изазов критици и могу се мерити, сваки у својој врсти, с највећим остварењима нашега песништва:
- Песник који је изградио мит форме, доводио је своје песме до савршенства на плану ритма, риме, стиха и строфе, па на плану циклизације песама и компоновања песничких књига. Тежња за савршенством - за кујунџијским занатом у поезији - то је његов програм. Пишући књижевне есеје и критике, Дучић је исписао неке од најбољих и најдрагоценијих критика својих савременика. У њима је открио и неке тајне своје поетике - закључио је Делић.
ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ И КЊИГА
НА научном скупу приказан је документарни филм "Кроз Требиње са Јованом Дучићем", чији су аутори Тамара Стојановић, Сара Арва и Иван Праштало. Јуче је из штампе изашла и обимна књига "Јован Дучић: живот, дело, време", којом САНУ обележава Дучићеву годишњицу.
ОШТРА РЕАКЦИЈА ИТАЛИЈАНСКОГ ЛИСТА НА ИЗЈАВУ ФОН ДЕР ЛАЈЕН О ВЕНЕЦУЕЛИ: "Њој припада награда за најнедостојнију изјаву"
ИТАЛИЈАНСКИ лист L’AntiDiplomatico, познат по критичком односу према политици ЕУ и НАТО, оштро је реаговао на изјаве председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен после америчких удара на Венецуелу.
04. 01. 2026. у 10:37
МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Венецуеле Николас Мадуро је хеликоптером стигао на Менхетн, након чега је конвојем пребачен у Притворски центар (МДЦ) у Бруклину, озлоглашени затвор описан као „одвратан“ са „застрашујућим“ условима. Тамо су остали певач Р. Кели, Гислејн Максвел и Сем Банкман-Фрид.
04. 01. 2026. у 08:58
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Коментари (0)