ЖИВОТ ЈЕ ИПАК ПОБЕДА: Сценариста и редитељ Душан Ковачевић уочи премијере филма "Није лоше бити човек"

Ана Попадић

07. 12. 2021. у 11:28

ПОСЛЕ готово две деценије од последње режије филма "Професионалац", наш познати драмски писац, сценариста и редитељ Душан Ковачевић вечерас ће публици представити своје ново чедо - "Није лоше бити човек".

ЖИВОТ ЈЕ ИПАК ПОБЕДА: Сценариста и редитељ Душан Ковачевић уочи премијере филма Није лоше бити човек

Гордан Кичић и Лена Ковачевић као Ранко Бели и Изабела, Фото Промо

Ова трагикомична прича са елементима трилера, али и бајке, говори о професору музике Милану (Војин Ћетковић) који пет година након што је његов кум, некадашња поп звезда Ранко Бели (Гордан Кичић), нестао под неразјашњеним околностима, одлучује да коначно сазна шта се догодило са њим.

- Премијера филма "Није лоше бити човек" била је планирана за 6. децембар прошле године. Биће тачно годину дана како смо филм чували и спашавали од ове куге која господари и нама и целим светом. Пре тога, прва пројекција, новинарска, прошла је изузетно добро. То је један од најбитнијих судова за све нас који се бавимо позориштем и филмом, добар репер за квалитет филма. Јер, мање-више већина новинара се нагледала филмова и представа и професионално и приватно, па из разговора са њима после пројекција можете да осетите и пулс будуће публике - каже, за "Новости", академик Душан Ковачевић, уочи вечерашње премијере у Комбанк дворани и "Синеплексу Галерија".

Ћетковић, Катићева, Јездић и Поповићева, Фото Промо

Прве пројекције су већ распродате, али то и не чуди од аутора који је потписао неке од ремек-дела српске кинематографије, попут филмова "Ко то тамо пева", "Балкански шпијун", "Маратонци трче почасни круг"...

- Распродате пројекције су знак да смо урадили филм који ће публика гледати. Од мог првог текста па до данас, а написао сам негде око двадесет и нешто драма и исто толико филмова, трудио сам се да имам добру комуникацију са публиком. Да се човек који уђе у позориште или биоскоп не мучи док гледа. Нисам велики љубитељ колажне драматургије, оно што мене као гледаоца и као читаоца највише узбуђује је добра прича. Овај филм има јако чврсту, компактну причу на неколико нивоа. А када имате добру причу, онда долазе глумци који дограде те писане ликове, удахну им живот, па у једном тренутку, ако је све како треба, имате осећај да то није ни писано ни режирено него да гледате нешто што је снимљено скривеном камером.

Иако је филм "Није лоше бити човек" сниман пре пандемије, публика ову причу о животу и смрти, и танкој граници по којој ходамо, тумачи кроз једну особену призму овог времена које живимо.

- Увек сам се трудио да у том мом, условно речено, жанру комедије буде озбиљних прича.

Моје филмске и позоришне приче личе највише на живот, јер ја преписујем живот, али га, наравно, као сликари, стилизујем. За два сата треба да испричате судбину једне породице, једног човека или народа, па морате да се усредсредите на битне ствари и да будете изузетно стрпљиви. Овај сценарио сам писао у 11 верзија, да бих дошао до последње.

Никад нисам написао драму или сценарио испод 7, 8 верзија, то је потребно да бих учврстио причу и све актере комада. Писање је као добра партија шаха, када повучете први потез морате да знате који је други, трећи... морате да водите рачуна о хронологији потеза.

Фото П. Милошевић

И наслов Ковачевићевог филма "Није лоше бити човек" долази у време када се чини да је управо најтеже бити човек.

- Моја опсесија нестајањем, смрћу, одласком ближњих, драгих људи и пријатеља, прати ме од раног детињства. То сам увек доживљавао као ужас, немоћ, једну врсту пораза. Али, с друге стране, живот је ипак победа, а између та два појма живота и одласка остаје безброј питања која не можемо за живота да решимо. Ту на сцену ступа уметност, у којој су могуће разне теорије и многе претпоставке могу да се остваре на плану игре.

На помен одласка ближњих, Ковачевић је с тугом додао да је пре неки дан отишао "још један од многих мојих пријатеља, мој драги Момчило Моца Вукотић, легенда Партизана".

- Био је мој кућни пријатељ, нажалост, и он је напустио овај свет. У великом сам чуду шта нас је све ово снашло, била је ово тешка година, година великих губитака. Филм "Није лоше бити човек", има доста мрачну, трилер причу о нестанку двоје људе и покушају расветљивања њихових судбина, као што су на овим просторима и раније многи људи нестали без трага. Да је испричана без примеса комедија била би то ужасна и мрачна прича, готово неподношљива за гледање. А пошто живот није саткан само од мрака, као што није ни само од смеха и комедије, водим се по оној Његошевој "чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију" - закључује Ковачевић.

Турнеја по Европи и свету

КОВАЧЕВИЋЕВО ново остварење "Није лоше бити човек", после београдске, сутра ће имати премијеру у Новом Саду, а потом креће турнеја филма по земљама региона. После нове године филм ће бити приказан у неколико земаља Европе, а потом иде у Америку, Канаду...

- Живеће свој живот, а ако филм буде добар (а имао сам среће да направим неке који живе више од 40 година и нису изгубили ништа на свежини), ако и он будео имао виталитет, снагу и енергију, ретко ће се ко сећати кад је тачно била премијера. Ни ја не памтим кад је била премијера "Ко то тамо пева", јер то није ни важно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)