ТВ КРИТИКА: Све исто - до бола

Божидар Зечевић

19. 11. 2021. у 14:00

СУДСКА драма", славни поджанр светских серија, требало је да добије свој пандан на нашем малом екрану и то захваљујући већ класичној књизи адвоката Оливера Ињца, "Велике адвокатске одбране", антологији правне и говорничке вештине, из које су одабрани неки необични и интригантни "случајеви" чувених српских адвоката Вељка Губерине, Филоте и Томе Филе и Слободана Суботића.

ТВ КРИТИКА: Све исто - до бола

Гојко Деспотовић и Јелена Светличић, Фото РТС

Старије генерације још памте ова фамозна суђења, врхунски материјал "црне хронике" из времена кад још није било "леденог даха" телевизије, ни разблажујућег интернета, него се сваки детаљ са чувених суданија, нашироко препричавао и коментарисао у народу. Можда је намера била и да се оживи једно готово заборављено време (шездесете и седамдесете године прошлог века) и један нарочит фолклор тадашњег прожимања урбане и сеоске средине. Само по себи, ово није била лоша идеја и нудила је могућност за искорак из досадних стереотипа. Коначно, вредело је покушати да се поменути адвокати представе као јаке, несвакидашње и живописне личности - што су они заиста и били. Ништа од овога није се, нажалост, остварило.

Импонује, рецимо, колико је труда у лик Вељка Губерине уложио Ненад Јездић, тренутно најбољи наш телевизијски глумац. Јездић је поштено простудирао цео знаковни репертоар, необичан хабитус и дикцију Вељка Губерине, његово понашање и карактеристичне особине, што је понекад и успевало, али је стално некако било на ивици персифлаже, чак и карикатуре. Увек исти Тихомир Станић није нам дочарао ни трун шарма "великог мага суднице" Филоте Филе.

Ненад Јездић као Вељко Губерина, Фото IMDb

Остало је испало још горе. Коме је пало на памет да сценарио и режију, дакле, комплетну оганизацију простора и времена људских драма, кроз које се преплићу трагично и поетско, као судбински покретачи микрокозма, повери личности, која се по новинама хвали како сво њено уметничко искуство потиче од тога што је била "главни стилиста" РТС и водитељ програма под насловом "Лице и потпетице"? Никад нисам успео да докучим шта је уопште професија "стилисте" на телевизији, али то сигурно није драматуршка вештина, што се види из бедно написаних "сцена" и садржаја дијалога у овом збивању, као и из "режијске" организације призора пред камером, све време као из школског игроказа. О "раду са глумцима" већ смо нешто рекли: за оваква предузећа редитељу су потребни знање, пракса и наравно таленат, од кога овде ни трага. Запањио ме је скучен, скалупљен и сасвим исушен простор у коме се догађала цела ова серија, као и количина до изнемоглости понављаних стереотипа. Гледаоцу дође да викне: оживи већ једном те људе, учини нешто!

Цела серија сликана је из истих углова, у истом дворишту и пејзажу, у истој судници, са истим државним грбом и заставом на истом зиду, са истим воштаним фигурама судије и поротника. Ниједног покушаја да се ишта надгради, промени и учини мање досадним. Програмски потез за озбиљно размишљање. Овако се, ваљда је после овога јасно, даље не може. Наравно, уколико је Јавном сервису уопште стало до публике.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)