ТРИДЕСЕТ година је прошло, али још јасно видим један мали стан у Паризу и себе згранутог у њему, крај телефона посредством кога примам невероватну вест да Милана Лалића више нема у "Новостима", на београдским улицама, у "Бохињу", "Прешерновој клети", "Зори", "Грмечу"..., на култним местима где се разговарало о животу и поезији.

Коментари (0)