ПИСАЊЕМ ИСКУПЉУЈЕ ВРЕМЕ: Прстен деспота Стефана Лазаревића уручен књижевном критичару Михајлу Пантићу
ПОЗНАТОМ књижевном критичару, писцу и антологичару, проф. др Михајлу Пантићу уручена је престижна награда "Прстен деспота Стефана Лазаревића" за 2021. годину, признање Књижевног клуба "Багдала" у Крушевцу.
Фото С. Бабовић
Вест да је, како подвлачи лауреат, из престоног града удостојен наградом "Багдале", имена деспота, вратила га је у прошлост, у године када је почео да се бави књижевношћу, када, као и данас, порив за писањем није осећао као терет, већ као благослов и могућност да боље разуме и себе и друге.
- Писцу је, уверен сам, као што је дан - дан, а ноћ - ноћ, довољно то што може да пише, забављен својим језичким круговима, па је тако остало да овог часа када сам од књижевности на много начина добио заиста врло много, што и није нека виша математика.
Ако се ничему не надате, сваки, па и најмање гест читалачког прихватања, а некмоли нека драга награда коју су пре вас добили други заслужници, учине вас радосним, пресретнутим и, макар на тренутак, задовољним. Рекох, на тренутак, јер за више нема се ни потребе, ни времена. Чека нас даље читање и писање.
Пантић је додао да прихвата ово лепо признање, "којим се Багдала са разлогом поноси", као и претходна која је добио, "са осећањем почаствованости, али и више и дубље од тога, као знак да није узалуд трошио своје време и да није говорио ветру". И додао да његово разумевање списатељског позива не прихвата као проклетство, попут Томаса Мана у делу "Тони Крегер".
- Писање је за мене одувек, па и у овом часу, велика радост. Сјајно осећање да смо у тренутку док пишемо, чак и без намере да то поигравање речима буде књижевност, најбољи што можемо бити, самоприсутни и смислотворни и да њиме у крајњем збиру искупљујемо време које нам је вољом судбине подарено - рекао је награђени аутор.
ОПУС
ПРОФ. др Михајло Пантић објављује од 1984. године, када је изашло прво издање дела "Хроника собе". Објавио је и око 40 књига студија, књижевних критика, огледа, критичке прозе/дневника и антологија. Добитник је више књижевних награда, међу којима и Андрићева, награда "Бранко Ћопић", "Вељкова голубица", Југра - Русија, бугарски Орден Ћирила и Методија. Његове приче преведене су на око 20 језика и уврштене у бројне антологије у Србији и иностранству.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)