ПРВА ЉУБАВ БИЛА ОТАЏБИНА: Округли сто "Доситеј у Београду" организован у задужбини нашег писца, просветитеља, учитеља, полиглоте...

Д. БОГУТОВИЋ

29. 10. 2021. у 09:24

ВЕЛИКИ учитељ, писац, баснописац, полиглота, просветитељ, оснивач Велике школе и Богословије, први "попечитељ просвештенија", дипломата... - све се то стекло у лику и делу Доситеја Обрадовића (1739? - 1811), у чију је част, а поводом 210 година од смрти, јуче уприличен округли сто "Доситеј у Београду".

ПРВА ЉУБАВ БИЛА ОТАЏБИНА: Округли сто Доситеј у Београду организован у задужбини нашег писца, просветитеља,  учитеља, полиглоте...

Учесници скупа о Доситеју Обрадовићу / Фото П. Милошевић

- Прича о Доситејевом преласку из Беча у Београд је готово авантуристичка: праћен од аустријских шпијуна, тајно је прелазио Дунав и састајао се са Карађорђем и вођама устанка, одлазио у Влашку, у табор руске војске и обављао дипломатске мисије - руски цар га је одликовао златним крстом. Чекао је да добије званична документа и да легално пређе у Србију 1807. - рекао је др Душан Иванић, председник УО Доситејеве задужбине. - Доситејев животни пут симболише пут српске културе новог доба. У Хопову је његова лектира била српско-словенска, византијска и руско-словенска; у Далмацији је ради читалаца писао на народном језику. У знаменитом "Писму Харалампију" позивао је да се пише на народном језику, да могу разумети и чобани и земљорадници; позивао је на верску толеранцију, истицао књигу и образовање као нову вредност, насупрот звонима и прапорцима и био свестан јединства народа на простору од Баната до Боке и Далмације.

У развоју своје политичке мисли Доситеј је имао три фазе, нагласио је др Драган Симеуновић и објаснио:

- У првој, најдужој тежио је ослобођењу чисто просветитељски, што значи само као ослобођењу од сваке врсте незнања. У другој фази је поздрављао и величао ослобођење сваког, па и српског народа, уз помоћ туђе силе, а у трећој, која се може назвати револуционарном, залагао се за ослобођење српског и сваког другог народа од туђинског јарма превасходно својом снагом.

У ослобођеном Београду Доситеј је дочекан онако како је и требало поздравити тада најобразованијег Србина на свету, топовском паљбом са Калемегдана и одушевљеним узвицима окупљеног света. Такав дочек доживеће још само Никола Тесла.

- Отад ће Доситеј и српски народ бити нераскидиво судбински и животно повезани све до његовог последњег даха. Велики светски путник отада ће путовати само за Србе и "српску ствар". Све што до краја живота буде радио и писао биће само за свој народ. Отаџбина му је била и прва и последња љубав - рекао је Симеуновић.

Јован Пејичић је говорио о првом српском издавачу Глигорију Возаровићу (1790-1848), који је први објавио сабрана дела једног српског писца, а то је био Доситеј, у десет књига. Објавио их је у свом трошку, у размаку од 1833. до 1845, а занимљиво је да су прве књиге наишле на жестока оспоравања Вука и Његоша.

Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе Београда, подсетила је на подизање споменика великом просветитељу 1914, рад вајара Рудолфа Валдеца. Бронзана фигура приказује га као "хероја пера који путује светом у потрази за знањем", а у постаменту су исписане Доситејеве знамените речи: "Идућ учи у векове гледа!"

За округлим столом су говорили и Бранислава Јордановић, некадашња директорка Педагошког музеја и Елиана Гавриловић, кустос Музеја Вука и Доситеја која је рекла:

- Деца која долазе у наш музеј показују велико знање о лику и делу Вука Караџића, али је за њих Доситеј и даље непознаница.

Округли сто је организовала Задужбина "Доситеј Обрадовић" у оквиру "дана европске баштине", припремљених уз подршку Секретаријата за културу Београда.

САМОСВОЈНОСТ И ТРАЈАЊЕ

- СЕТИТИ се Доситеја, његовог дела, порука које нам је оставио, значи промовисати данашњи Београд, са богатом историјском баштином и још више га учинити познатим и привлачним за госте из земље дијаспоре и иностранства. На нама је да старе странице поново отворимо, учинимо их свима познатим и доступним, јер оне сведоче о аутентичности, самосвојности и трајању. Зато нам, између осталог, и треба Доситеј, просветитељ, "учитељ народа свог" - рекла је Мирјана Драгаш, управник Доситејеве задужбине.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили