ДОСИТЕЈ СЕ ВРАТИО У ПЛАВНО: После 250 година, у месту надомак Книна обновљена кућа у којој је боравио велики српски просветитељ

Ј. СИМИЋ

01. 09. 2021. у 12:00

ЖИТЕЉЕ места Плавно, надомак Книна, у литературу је својим пером увео лично Доситеј Обрадовић. Наш просветитељ, реформатор и највећи српски књижевник 18. века, дошавши 1761. године у ово место, описао их је као "миле, трудољубиве и поштене" и они му то нису заборавили.

ДОСИТЕЈ СЕ ВРАТИО У ПЛАВНО: После 250 година, у месту надомак Книна обновљена кућа у којој је боравио велики српски просветитељ

Фото В. Мучибабић

Минулог викенда потомци оних које је Доситеј давно описменио уприличили су свечаност поводом обновљене куће у којој је боравио током учитељевања у овом крају.

Доситејеву кућу, на иницијативу мр Милорада С. Кураице, обновило је Завичајно удружење "Далмација" из Суботице, Српско народно веће у Загребу и Влада Покрајине Војводине. Помоћ су пружили и многобројни људи добре воље, неколицина преосталих мештана, као и они које је ратни вихор однео у свет.

Освежену фасаду мале камене грађевине којој је дато име "Братска кућа", краси гранитна плоча која је ту постављена ранијих година како би ретке путнике - намернике подсетила да је овим крајем ходио аутор дела "Живот и прикљученије" и творац свечане песме "Востани Сербије".

- Велики је ово догађај. Доситејева кућа обновљена је после два и по века. На тај начин велики просветитељ европског духа и у будућем времену окупљаће људе како на културној мапи Хрватске тако и Србије - каже, за "Новости", директор архива Војводине др Небојша Кузмановић који је на свечаности у Плавну боравио на позив суботичког Завичајног удружења "Далмација".

На травњаку испред обновљене куће, а у непосредној близини Храма Светог Ђурђа, стотинак мештана (пре последњег рата било их је овде тридесет пута више), озарени али сетни, упијали су сваку реч гостију - говорника. Били су нарочито дирнути песмама гуслара и надахнутим наступом млађаних фолклораша у српским традиционалним ношњама. Свечаност је завршена ужичким колом.

Фото В. Мучибабић

Осим што је у Плавном био десет година први сеоски учитељ, Доситеј је овде написао два велика дела - "Ижицу" и "Хритоитију". "Ижица" или "Друга Доситејева буквица" написана је у црквеној, братској кући код Храма Светог Ђурђа 16. марта 1770. године. У Плавну се за тај Доситејев рукопис одомаћио назив "Јижица".

У аутобиографији "Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича, нареченега у калуђерству Доситеја њим истин списат и издат", Доситеј је написао да је на наговор Спиридона Торбице, калуђера манастира Драговић дошао за учитеља и капелана у Плавно, за које је знао да је "лијепо и здраво мјесто."

Фото В. Мучибабић

ОБЕЛЕЖЈА

ДОКТОР Небојша Кузмановић је посетио и спомен-обележја у којима су страдали Срби у акцији "Олуја"у Плавну, Вариводама и Грубору. У Вариводама постоји спомен-обележје са именима страдалих, док су у Плавну и Грубору постављени само крстови.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)