ОЛОВНА ВРЕМЕНА: Маргинализација Срба у Црној Гори спроведена је на један системски и са стране осмишљен начин

НАУЧНИ скуп "Оловна времена у Црној Гори (1990-2020): узроци и посљедице", у организацији Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, под покровитељством Владе Војводине и Привредне коморе Војводине, окупио је тридесетак научних и културних посленика из Црне Горе, из различитих научно-културних области (филологија, књижевна теорија критика, историја, философија, теологија, социологија, медицина, публицистика, психологија и физика) са основном идејом да се из различитих теоријских и практичних углова сагледа наведени период, укључујући оно што му је претходило и оно што слиједи у будућности.

Фото: Принтскрин

Генерално речено, на скупу је изнешено више уско повезаних дијагноза друштвено-политичког, културно-научног, социо-психолошког, духовног, природно-научног и медицинског живота у овом периоду.

Циљ научног скупа био је цјеловито сагледавање положаја српског народа у црногорским "оловним временима", кроз различите приступе феноменима сурове аутократије у овом периоду:

1) преотимање и формално-правно укидање српског језика,

Све наведено спровођено јe од стране "приватизоване државе" са једним циљем: да се на овим просторима, копирајући неке раније сличне подухвате успостави нови начин мишљења и живљења који у антисрпству има једини заједнички именилац.

Све ово је изведено ради промјене српског идентитета Црне Горе и ради стварања поданичког менталитета који је једнако захтијеван у политици и у науци, па чак и у медицини.

Сваки облик отпора био је стигматизован по наслијеђеним и новоствореним идеолошким калупима који су у једном моменту ипак морали да се покажу као преуски. То разбијање системског антисрпског програмирања друштвених односа десило се кроз свенародни, свјетски покрет и феномен "Не дамо светиње!", који је показао досад скривену снагу и енергију овог народа и још једном потврдио да се у кризним временима Црна Гора као држава може одржати у свом изворном и аутентичном лику само уколико слуша срца и ум свог јединог и истинског слуге: Српске православне цркве.

Осим насловне синтагме скупа, у више реферата као одређења овог тродеценијског периода истакнути су: 1) разарање свих покретачких и стваралачких потенцијала, 2) имитација као основни облик наметнутог друштвеног одношења, 3) насилно пројектовано стварање "новог човјека" и "нове државе". Тај вјештачки подухват се најједноставније да изразити кроз Његошев увид у "себезаробљавању у туђина", овај пут глобалног идеолошког механизма у коме више не постоји никакав суверенитет човјека као Христолике личности, нити народа као творца сопственог живота. Из тог разлога створена је лажна супротстављеност грађанске и националне државе, усљед чега се стање у Црној Гори у протеклом периоду може описати и као "мијењачница идентитета".

Економска и културна маргинализација Срба у Црној Гори проведена је на један системски и са стране осмишљен начин. Усљед тога, манипулацијом и фабриковањем лажи, уз недостатак храбрости да се истини погледа у очи, владајућа аутократија је тежила да разарањем српске традиције и историје у Црној Гори доведе наше национално и духовно биће до стања tabula rasa и тако нас претвори у обичне послушнике и средства њиховог богаћења. Слични, скоро истолики покушаји догодили су нам се у новијој историји када смо били окупирани од стране спољашњег непријатеља у Првом и Другом свјетском рату. Нешто слично догодило нам се и у времену тоталитаристичког система чије су "године које су појели скакавци" и "вунена времена" претходили "оловним временима". У свему томе, није било довољно убити Бога у човјеку, нити је било довољно "само" убити Србина у нама, већ се у последње вријеме радикално радило на томе како убити самог човјека у нама.

Све то је довело, што свако од нас може посвједочити, до непомирљивих разлика, не само међу националним идентитетима, или политичким странкама, не само у породичним и пријатељским односима, већ и до сукоба појединачног човјека са самим собом, кроз сукоб са својим прецима и потомцима. Истакнути појединци, који су били стожер одбране и чувања изворног српског идентитета народа у Црној Гори, какав је био блаженопочивши Митрополит Амфилохије, урадили су више него све црногорске институције, које су по Уставу и Закону биле задужене да нас као народ заштите од свепрожимајуће дискриминације.

Да би се одупрли свему томе, неопходнео је да сви носиоци одговорности за стање српског народа у Црној Гори наставе да се супротстављају потискивању српског језика, ћириличног писма, српске књижевности и хришћанске духовности, као и да у предстојећем, надамо се "постоловном времену" удруже све своје снаге и - залажући се једино за истину и правду - демаскирају постојећи поредак лажи и неправде.

Пут ка том враћању ка нама самима је добро познат и присутан у нама. То је повратак ка принципу сопственог историјског опстојања и реазвијања, а везан је за светосавско-лазаревски Завјет, дат једном за вјеки вјекова и поновљен на световасилијевском Сабору.

Отуда, само у том истинском сусрету са сопственом прошлошћу можемо имати довољан мотив постигнућа да и у својој будућности кроз залог последње двије године будемо достојанствени и поштовани становници ових црногорских, херцеговачких, приморских, брдских, рашких простора и свеколике земље. Афирмишући оно универзално у нашој култури и духовности, једино ћемо моћи да превладамо измишљене и антагонизоване локалне различитиости и себе уздигнемо до стања у коме ће нам физичко, духовно и социјално благостање бити кичма нашег даљег историјског постојања. То је могуће једино уколико се састајемо и са човјеком као и са Богом - лицем у лице, у заједници.

(Декларација коју су усвојили учесници научног скупа "Оловна времена" у Црној Гори (1999-2000) - узроци и посљедице",
у Херцег Новом, 22 - 23. 10. 2021.)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације