БЛАГО ИЗ ЗЕЛЕНЕ ЂАЧКЕ СВЕСКЕ: Ексклузивно откривене необјављене песме "Фрагмент" и "Пејсаж" из рукописне заоставштине Ивана В. Лалића

У РУКОПИСНОЈ заоставштини Ивана В. Лалића (1931-1996) налази се један број необјављених песама, превасходно из његовог раног (закључно са збирком Време, ватре, вртови, 1961) и средњег периода (закључно са збирком Сметње на везама, 1975).

Фото Архива

Сачувана је свеска у којој су његови најранији стихови (настали, углавном, у периоду 1948-1949. године), које песник са разлогом није хтео да објави и та песникова воља - бар што се тиче овог приређивача - биће испоштована.

Одмах после Лалићеве смрти, у његовим Делима I-IV (1997), објављене су две песме из заоставштине: "Жртва" (VII 1966 - X 1968) и "Податак о Сизифу" (16-19. IX 1970). Потом су, заједно са овим двема песмама, прочитане и објављене у часопису Књижевност (бр. 3-4, 1998) још три: "Сенка" (29. 7. 1986), "Зрак" (30. 7. 1986) и "Иловача" (12-13. јула 1966, коначна верзија 13. августа 1966). Не знамо зашто их песник није објавио. Иако не спадају у његова врхунска остварења, реч је о завршеним и веома добрим песмама. Посебно се то односи на "Податак о Сизифу", који је до сада више пута прештампаван, а објављен је и у његовим изабраним Песмама (2009).

У песниковој заоставштини има још необјављених песама, насталих нешто раније од претходних, углавном у периоду 1954-1960. године. Већи број ових песама остао је записан налив пером, док је друге песник откуцао писаћом машином. Занимљиво је да ниједна од њих није нађена, бар не до сада, у обе варијанте.

Фото Архива

Рашчитаним и објављеним песмама сада се додају и "Фрагмент" и "Пејсаж", нађене у зеленој ђачкој свесци раздвојених и неповезаних листова без линија и исеченом половином задње корице. У њој се налазе песме и забелешке писане препознатљивим и тешко читљивим Лалићевим рукописом, ситним словима и плавим мастилом, настале углавном 1958. и 1959. године. Разнолико су датоване: поједине су са пуним датумом (дан, месец и година), друге само са даном и месецом настанка, треће само са месецом и годином. Један број песама: "Аргонаути", "Епитаф пријатељу који живи", "Године", "Наше једино лето", "Критика поезије", "Северно море" и "Похвала славују" ушле су у књигу Аргонаути и друге песме (1961). "Атлантида" је непосредно укључена у књигу Време, ватре, вртови (1961). Три песме из ове свеске нису још у потпуности рашчитане и за њих, потом, треба утврдити да ли су, под другим именом и делимично промењене, већ објављене.

"Фрагмент" је записан у свесци на неуобичајен и Лалићу несвојствен начин. Наиме, песма "Године" записана је на две странице, условно (јер су странице истргнуте), на левој и десној. На левој се налази само рукопис песме са исправкама; на десној се песма наставља са једном прецртаном строфом (која није ушла у коначну верзију), затим се песма прекида краћом линијом, да би испод ње био исписан "Фрагмент", чији се завршетак означава краћом и дужом линијом, испод које се доноси завршна строфа оквирне песме "Године".

Датум који стоји на крају рукописа "XII 58." требало би логично да се односи на обе песме, а како се на полеђини другог листа налази управо песма-строфа "Пејсаж", датована 15. XII 1958, са извесношћу се може рећи да су и "Године" и "Фрагмент" написане у првој половини децембра 1958. године.

Фото Архива

Уз текстове обе песме дају се и њихови рукописи (ради поређења и могућих корекција). У рашчитаним текстовима, ради аутентичности, нису вршена правописна уједначавања. Ево, по редоследу настанка, најпре песме "Фрагмент":

Ово је град из мог сна, на рубу песка

А ово је моја кућа коју откључавам

(XII 1958)

Песма је настала у време када је мотив вртова иначе био чест у Лалићевој поезији. У збирци Велика врата мора (1958), објављеној непосредно пред настанак ових стихова, налазе се и песме "Глас који пева у вртовима" и "Овде треба да буду вртови", а књигу изабраних песама, у којој је свео рачуне са првом фазом свога певања, насловио је, не случајно, Време, ватре, вртови (1961). Апокалиптична визија из прве строфе, у којој је све на граници извесног и неизвесног, постојећег и непостојећег, са високо симболизованим сликама, у другој строфи се претапа у унутарњи сновиђенски пејзаж лирског субјекта, обузетог стрепњом и неизвесношћу. Завршни стих песме, који управо мотивом вртова призива прва два, не укида амбивалентну ситуацију и осећај дубоке угрожености онога који пева: заправо је појачава плавом, у овом случају, вештачком бојом и одредницом "последњи". По атмосфери која лебди над овим безвременим сликама вртова, празних градских тргова и оловних кула са засталим сатовима, препуне претеће тајновитости и немира, Лалићева песма призива метафизичке Де Кирикове пејзаже, попут оних најпознатијих из "Мистерије и меланхолије улице" или "Енигме пророчанства".

"Пејсаж" је записан истим плавим мастилом и песма се, са своја четири стиха, налази сама на читавој страници. Као и у претходној песми, и у овој је Лалић правио одређене измене: заменио је две речи и читав један стих. Наслов песме је остао у оном облику у којем га је песник дао:

Један празан воћњак на стрмој падини времена,

[15. XII 1958]

Пејзаж и атмосфера у овој песми умногоме су слични претходнима, из "Фрагмента". Слика позне јесени се вишеструким одређењима ("празан воћњак на стрмој падини времена", последње "неубијене птице", "земља која се одроњава", "стабла која губе равнотежу") измешта из реалности у изглобљено време и простор, који се убрзавају носећи собом нелагоду. У истом тону дат је и прецртани стих "Земља клизи, растура мрежу пукотина": губљење тла и пропадање у поноре даје овој малој пејзажној слици велики (пред)апокалиптични смисаони набој. Слика црва забављеног у њему довољној, али у пропадајућем свету безначајној ("бесмисленој", а можда је могао песник да остави претходно "заборављеној") јабуци, само допуњује суморност слике и, уз мало учитавања, предочава будуће време које, данас, већ живимо.

Не може се са сигурношћу претпоставити, посебно за "Фрагмент", зашто су песме остале необјављене. Вероватно их је Лалић сматрао не сасвим дорађеним или му се нису уклапале у збирку коју је припремао: у сваком случају, препустио их је сопственој невеселој судбини. Али су управо такве песме, са очигледнијим тематско-мотивским замислима, стилским изменама, прецртавањима и дописивањима стихова (знатно ређим у новијим и најновијим остварењима) драгоцене за изучавање песникове поетике. У њима је већ припремљено и непосредније дато много од онога што ће велики песник, потом, прикривено али снажно уградити у емоционално-смисаона језгра својих најбољих песама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације