ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОДЈЕЦИ 54/55. БИТЕФА: Живот, јачи од фантазије

Пише Драгана Бошковић

07. 10. 2021. у 21:00

У ОВОЈ, последњој приказаној представи у Главном програму 54/55. Битефа, важно је било сести што даље од два звучника на сцени, са силиконским чепићима у ушима, који се деле на улазу у салу (по први пут у театру, где је слушање важно, колико и гледање сцене). Електронски битови убијају, никакво уживање у звуку није долазило у обзир, била је то авантура преживљавања, на сцени и у гледалишту.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОДЈЕЦИ 54/55. БИТЕФА: Живот, јачи од фантазије

Новости

У сат времена инсталације Франка Вигруа (продукција Компани д отр корд, Манд, Француска), живот се, уобличен телима две перформерке, срећом, појавио из халуциногених призора, насталих у прелазу живота у смрт, па опет у живот, после аутомобилске несреће. Најрадикалнија представа овогодишњег фестивала, "Флеш" је дело овог заиста значајног уметника трансдисциплинарних инсталација, у обе сфере својих интересовања - музика и режија. На сцени, преплављеној димом (који је, уз електронсу буку убијао прве редове гледалишта), догађала се аутомобилска несрећа, а потом дубока вода, која окружује аутомобиле, ако то већ није небо, по коме лете, као на Шагаловим сликама. Појављује се облик преплетених тела, која, врло лагано, до краја задобијају људски облик, огрнути животињским кожама (?). У инсталацији без приче, само утисак, који синестезија понуђених акцената произведе, тачан је, ако не и јединствено истинит. Аутомобилски мотори су застрашујући над људским главама, делује као борба Титана између машина и живог света. По мотивима британског писца Џ. Г. Баларда, и по личном искуству аутомобилске несреће, Франк Вигру компонује "Флеш", користећи јаке надражаје на гледаочево ухо, око и ум. Као из јапанских хорор филмова, играчице, лица прекривених косом и у крзну, приближавају нам се, док се визуелно заносна инсталација око њих стално мења...

Оно што се разуме, у овој крајње херметичном експерименту (условно позоришном), који има само универзалне поруке (да осетимо свим чулима да смо живи људи), је да "Флеш" брани на 54/55. Битефу апсолутно прво место по оригиналности сценске синестезије, као и по аутентичности ритуала, који је, очигледно је у основи апотеозе људског у технолошком суровом, убитачном, бездушном свету.

Чудно је, ипак (ово пишемо после проглашења победника), да међународни жири није реаговао на оригиналност, непоновљивост и профетску "Одисеју" Франка Вигруа, другачију од осталих, углавном апологетских игара и немоћног експериментисања у свим компатибилним уметностима, понекад врло далеким од театра нових технолошких револуција и смрти, која је наша свакодневица у последње две године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)