ДУЧИЋ УЗВИСИО ЉУБАВ И СРЕЋУ: У Српској академији наука и уметности обележен век и по од рођења великог српског песника

СРЕЋА је Дучићу пут до славе и живот у слави. А љубав је Дучићу пут до жене, до њених чари које су јединствене, каквих другде нема, јер је жена љубав изнад свих љубави али и заблуда изнад свих заблуда ако је љубав неостварена, као што бива у свему што је мистично, недосегнуто и смаштано.

Фото И. Маринковић

Немамо још једног песника у српској књижевности који је у својим есејима толико нијансирао доживљај среће, љубави и других човекових одушевљења светом. Зато је Дучић име за показивање свима.

Ово је рекао академик Миро Вуксановић на јучерашњем скупу у САНУ посвећеном обележавању века и по од рођења великог песника.

У лирским и филозофским есејима "Градови и химере", "Јутра са Леутара" и "Благо цара Радована", Дучић је размишљао о срећи као производу мишљења и умишљаја, да сама по себи и не постоји, да је узалудан посао ако се тражи у драгоценостима и богатству.

Фото И. Маринковић

- Стари Грци говорили су да је "Диоген срећнији од Александра, јер му овај силник нити може што дати, нити шта одузети", јер је, пише Дучић док своје мисли развија, сукобљава и поравнава, човек настао да оствари циљ који је нераздвојив од судбине, да успоставља однос између оног што може и оног што хоће. Дучић наводи примере у низовима, у великом временском и сазнајном распону, тражи и нуди, није изричит у закључивању, јер је срећа појам различит сам по себи, умножен у онолико примерака колико има људи. Зато је Дучићева филозофија среће и оригинална и подељена са Сократом, Аристотелом, Сенеком и њиховим планетарно познатим настављачима - рекао је Вуксановић.

Фото И. Маринковић

А када је писао о љубави, Дучић је подсећао на веровања "да љубав помућује здрав разум", да се "жена може само волети или не волети, да се не даје разумети", да заљубљени "живе у опсесијама и у полулудилу".

Фото И. Маринковић

- Нико у српској литератури није као Јован Дучић на уметнички начин узвисио појам среће и љубави, нико као он није нашао пун смисао среће и љубави у човеку који воли жену и у жени која воли човека. То није мало достигнуће иако није целином савремено. Дучић је виртуоз свог доба и тако га треба читати. Један међу својима. Мајстор свога посла - објаснио је беседник.

Подсећајући да је Дучић био песник са великим успехом и човек са богатим животом, због чега су многи о њему ширили анегдоте љубоморе и зависти, Вуксановић је истакао:

Андреа Обрадовић, Фото Танјуг

- Морао сам да поменем како су у последњих сто година покушавали да Дучићу оштете звање "принц српских песника", да га прогласе за издајицу мада је мало таквих верника свом народу и језику тог народа, да му бране да почине по тестаментарној жељи, немарни и кад тако нису морали, па би можда и данас био у американској даљини да није било Бранка који је дао да се подигне требињска задужбина, грачаничка и саборна, за смирај Песнику чију годину рођења још нисмо бесприговорно утврдили, чију кућу рођења нисмо ни сачували ни место где је била поуздано погодили. Песник је све то намерно скрајњивао. Хтео је да вечно остане млад и леп.

Изабране Дучићеве текстове говорили су Андреа Обрадовић и Драган Вучелић.

Скуп академик Миро Вуксановић говори о Дучићу, Фото Танјуг

ШЕСТИ ЈУБИЛЕЈ

СРПСКА академија наука и уметности шести пут заредом посвећује годину јубилејима својих најугледнијих чланова. Досад је таква почаст указана Јовану Цвијићу, Стојану Новаковићу, Михаилу Петровићу Аласу, Слободану Јовановићу и Владану Ђорђевићу. Ова година посвећена је Дучићу, а програм обухвата научни скуп са зборником, књигу на српском и енглеском језику, изложбу са каталогом, свечану академију и тематске скупове.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације